Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.08.2010.

Гж 1496/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1496/10
04.08.2010. године
Београд



Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Слађана Накић-Момировић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.643/04 од 04.04.2008.године, у седници већа одржаној 04.08.2010.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.643/04 од 04.04.2008.године и предмет враћа Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.643/04 од 04.04.2008. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу, на име накнаде материјалне штете, исплати износ од 502.923,00 динара са законском затезном каматом почев од 10.10.2006.године па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема писменог преписа одлуке под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиоцу, на име накнаде трошкова парничног поступка, исплати износ од 202.000,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог преписа одлуке под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу из свих разлога прописаних одредбом члана 360. Закона о парничном поступку.

Тужилац је одговорио на жалбу тужене.

Испитујући првостепену пресуду у границама законских овлашћења прописаним одредбом члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд је оценио да је жалба тужене основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је приликом извођења грађевинских радова на згради аа, причинила штету туженом, тиме што није извршила све потребне мере, по правилима грађевинске струке, ради обезбеђења стана тужиоца.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, применом одредаба чланова 154, 185. тачка 1. и тачка 3. Закона о облигационим односима, обавезао тужену да тужиоцу накнади причињену материјалну штету. Висину штете суд је утврдио на основу налаза и мишљења судског вештака ВВ од 10.04.2006.године у висини од 502.923,00 динара што представља новчани еквавилент за грађевинске радове које треба извршити да би се предметни стан довео у стање које је постојало пре нестанка штете. На утврђени износ накнаде штете, првостепени суд је досудио и законску затезну камату на основу одредбе члана 277. Закона о облигационим односима почев од 10.10.2006.године као дана када је вештачењем утврђена висина накнаде штете, па до исплате.

Због погрешне примене материјалног права првостепени суд је пропустио да правилно и потпуно утврди чињенично стање.

Наиме, одредбом члана 189. став 2. Закона о облигационим односима прописано је да се висина накнаде материјалне штете одређује према ценама у време доношења судске одлуке, изузев случаја када закон наређује што друго.

Имајући у виду наведену одредбу материјалног права, погрешно је првостепени суд обавезао тужену да досуђени износ на име накнаде штете исплати тужиоцу са законском затезном каматом од дана вештачења, па до исплате, уместо да висину штете утврди на дан пресуђења, јер се само на тај начин оштећеникова материјална ситуација може довести у оно стање у коме би се налазила да није било штетне радње или пропуштања од стране штетника. Ово посебно имајући у виду да је од дана вештачења (10.10.2006.године) до дана пресуђења (04.04.2008.године) протекао дуг временски период.

Поред тога, ради утврђивања висине настале штете, првостепени суд је извео доказ вештачењем од стране вештака ВВ, из чијег налаза и мишљења, односно допунског налаза и мишљења од 10.10.2006. године произилази да вредност радова и материјала потребних ради отклањања настале штете, укупно износи 502.923,00 динара. Након овог вештачења, на предлог туженог, урађено је још једно вештачење од стране Градског завода за вештачење, који је у свом налазу и мишљењу навео да цена свих радова које је потребно извршити да би се стан тужиоца довео у првобитно стање износи 82.767,24 динара. Како се ради о различитим мишљењима вештака, првостепени суд је, у покушају да их усагласи, саслушао наведене вештаке на рочишту одржаном 28.06.2007.године, али до усаглашавања није дошло, а првостепени суд је закључио главну расправу и своју одлуку засновао на једном од поменутих вештачења, коме је поклонио веру и тако начинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. у вези са чланом 259. став 3. Закона о парничном поступку, на коју указују наводи жалбе. Наиме, у ситуацији када се вештачење знатно разликује у погледу битних чињеница и када вештаци нису могли да усагласе своја мишљења, првостепени суд је био дужан да поступи по члану 259. став 3. Закона о парничном поступку и затражи мишљење других вештака.

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер зависи од коначног исхода спора.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе на које је указано овим решењем и правилном применом материјалног права одлучиће поново о тужбеном захтеву.

На основу одредбе чланова 376. став 1. и 377. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ бр.125/04 и 111/09), у вези са чланом 3. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник Републике Србије“ бр.116/2008), одлучио као у изреци.

Председник већа-судија
Споменка Зарић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)