Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.09.2013.

Гж 14675/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14675/10
26.09.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца Удружење осигуравача Србије – Гарантни фонд из Београда, Булевар Деспота Стефана 68-б, кога заступа адв. АБ, против тужених ББ, ББ1 и ББ2, које заступа адв. БА, ради регреса, одлучујући о предлогу тужених за доношење допунског решења, у седници већа одржаној 26.09.2013. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснован предлог тужених за доношење допунског решења о парничним трошковима.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 14675/10 од 27.06.2012. године је преиначена пресуда Првог основног суда у Београду П 48058/10 од 25.05.2010. године и одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се туженици обавежу да тужиоцу солидарно плате регрес свако по 518.196,00 динара са законском затезном каматом од 30.06.2009. године до исплате а тужилац је обавезан да туженицима плати парничне трошкове у износу од 110.125,00 динара.

Поднеском од 14.09.2012. године туженици су предложили доношење допунског решења о парничним трошковима. Туженици предлажу да суд допунским решењем обавеже тужиоца да поред већ досуђених трошкова плати додатних 8.150,00 динара на име судске таксе на одговор на тужбу и судску таксу на жалбу и другостепену одлуку.

Суд је размотрио наведени предлог у смислу чл. 343 до 345 у вези чл. 354 ЗПП („Сл. гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Сл. гласник РС“ 72/11) и одлучио као у изреци из следећих разлога.

Из повратнице у списима произлази да је пресуда Гж 14675/10 од 27.06.2012. године достављена пуномоћнику тужених 07.09.2012. године, предлог за доношење допунског решења је поднет 14.09.2012. године и исти је благовремен и дозвољен.

Другостепеном пресудом је на основу чл. 161 ст. 2 ЗПП одлучено о трошковима целог поступка и због тога је предлог за доношење допунске одлуке неоснован. Туженици нису определили по висини захтев за судску таксу на одговор на тужбу, суд је налогом са рочишта од 25.05.2010. године позвао тужене да плате таксу за одговор на тужбу у износу од 20.125,00 динара, па је висина овог издатка одмерена према налогу суда. Захтев за таксу на жалбу и другостепену одлуку није опредељен по висини, није поднет доказ да је такса на жалбу плаћена и наведени издатак није унет у обрачун трошкова који се у смислу чл. 150 ст. 1 и 159 ст. 1 ЗПП досуђују туженицима. Апелациони суд је наведеном пресудом на основу чл. 161 ст. 2 ЗПП одлучио о трошковима целог поступка и због тога нема услова за доношење допунског решења.

Из наведених разлога је одлучено као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић

ЉА
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)