Архива

1.децембар 2023. године
ГОЈКО ЛАЗАРЕВ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

1. децембар 2023. године
МИЉАН МАНИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

28. август 2023. године
ДАЛИБОР ТРНАВАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Обрен Маркешевић и његов бранилац, као и браниоци окр. Вука Поповића, Зорана Божовића и Миодрага Отовића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

28. јул 2023. године
ДАЛИБОР ОГЊАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

14. јул 2023. године

СВЕТЛАНА ВУКСАНОВИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Тужилац за организовани криминал, окр. Слободан Жигић и Војислав Милутин, те њихови браниоци, као и браниоци окр. Светлане Вуксановић, Рајка Димића, Олгице Кавгић, Бајка Перовића, Ненада Цветковића, Игора Мелника, Ивана Данчука, Александра Ђорђевића и Младена Папаза.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

7. јул 2023. године
МАРИЈА БАЖАЛАЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљене. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

7. јул 2023. године
БОЖИДАР СТОЛИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

30. јун 2023. године
ЗЛАТКО МАРКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

20. јун 2023. године
PIROGLU ECEVIT

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кре-По1 12/22, Кв-По1 90/23 од 21. марта 2023. године, утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Републике Турске окривљеног Piroglu Ecevita, по замолници Врховног јавног тужилаштва Силопи Републике Турске од 05. јула 2023. године, ради кривичног гоњења окривљеног Piroglu Ecevita.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

19. јун 2023. године
БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Горан Костић и Слободан Бајин, те њихови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

19. јун 2023. године
ЗОРАН ЈЕЛИЧИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

16. јун 2023. године

САША ЦВЕТКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

24. април 2023. године
СЛАВОЉУБ КОРИЋАНАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 18/23 од 9. фебруара 2021. године због извршења по једног продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Корићанац, Зарић, Јовановић, Секулић, Симоновић, Вучковић, Пешић, Малишановић и Тушевљак у саизвршилаштву, а окр. Дамјановић у помагању) окр. Славољуб Корићанац је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци, окр. Бојан Зарић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 4 месеца, окр. Драгомир Јовановић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 7 месеци, окр. Душко Секулић и окр. Бојан Симоновић су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 године и 9 месеци, окр. Звездан Дамјановић је осуђен на казну кућног затвора, уз примену електронског надзора, у трајању од 1 године, окр. Предраг Вучковић и Бранислав Пешић су осуђени на казне затвора у трајању од по  2 године и 4 месеца и окр. Пеђа Малишановић и Спасоје Тушевљак су осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године и 2 месеца. Пољопривредна банка „Агробанка“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, и „Нова Агробанка“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, су упућене да свој имовинско-правни захтев остварују у парничном поступку.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Драгомир Јовановић и Душко Секулић су оглашени кривим што су у периоду од почетка 2006. године до краја 2011. године, у Београду и Ивањици, поступајући као одговорна лица, и то окр. Душан Антонић, према коме је кривични поступак раздвојен, у својству председника Кредитног и Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Славољуб Корићанац и Бојан Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Драгомир Јовановић у својству финансијског директора матичног привредног друштва „Habit Pharm“ а.д. са седиштем у Ивањици, те као лице које је било овлашћено да у име тог привредног друштва и привредних друштава „Swiss Intermedical“ а.д. са седиштем у Београду и „Mercury International“ а.д. са седиштем у Ивањици, потписује све документе у вези са њиховим пословним односом са пољопривредном банком „Агробанка“, те лице које је непосредно руководило финансијским пословањем свих повезаних привредних друштава у саставу „Хабит групе“ и окр. Душко Секулић, као један од стварних сувласника привредних друштава „Habit Pharm“, „Swiss Farmacija“, „Swiss Intermedical“, „Product Trade Finance“, „Western Style“, „Mercury International“, „Lutton“ и „Нови Дани“, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у капитал тих привредних друштава, заједно са другим сувласником својим оцем сада пок. Радосавом Секулићем, вршио послове управљања и надзора над тим повезаним привредним друштвима и њиховом имовином, те директор привредног друштва „Habit Pharm“ и председник Управног одбора привредног друштва „Western Style“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима: „Habit Pharm“, „Swiss Farmacija“, „Swiss Intermedical“, „Product Trade Finance“, „Western Style“, „Mercury International“, „Lutton“ и „Нови Дани“, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 5.749.692.455,89 динара, а Пољопривредној банци „Агробанка“ нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Звездан Дамјановић је оглашен кривим што је у периоду од децембра 2009.  године до новембра 2010. године, у Београду и Ивањици, као одговорно лице – директор привредног друштва  „Adria Consulting“ д.о.о. са седиштем у Београду, које привредно друштво је било овлашћени проценитељ пољопривредне банке „Агробанка“, створио услове окр. Душану Антонићу, те окр. Корићанцу, Зарићу, Јовановићу и Секулићу, да као одговорна лица прибаве противправну имовинску корист у укупном износу од 1.732.039.394,94 динара, а Пољопривредној банци „Агробанка“ нанесу имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Бојан Симоновић и Предраг Вучковић су оглашени кривим што су у периоду од августа 2009. године до 20. децембра 2012. године, у Београду, поступајући као одговорна лица и то окр. Душан Антонић, у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Корићанац, Зарић и Симоновић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“ из Београда, а окр. Вучковић, у својству директора привредног друштва „Agrartrade“ д.о.о. са седиштем у Београду, те већински власник привредног друштва „Поречје“ д.о.о. са седиштем у Вучју, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима: „Agrartrade“ и „Поречје“, прибављали противправну имовинску корист у укупном износу од 802.199.168,72 динара, у виду невраћених кредита и одобрене банкарске гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“, а овој банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић и Бранислав Пешић су оглашени кривим што су у периоду од фебруара 2007. године до 29. децембра 2011. године, у Београду, Ариљу и Мионици, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Кредитног и Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима „Медитеран 92“ д.о.о. са седиштем у Гучи, „Hand prom“ д.о.о. са седиштем у Гучи, „Dragačevac – Fruit“ д.о.о. са седиштем у Гучи, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 1.528.064.581,83 динара у виду одобрених и пласираних средстава на име авала меница и на име кредита која та привредна друштва још увек нису вратила Пољопривредној банци „Агробанке“, као и у виду неоснованог умањења дуговања привредног друштва „Медитеран 92“ према Пољопривредној банци „Агробанка“ по пласираним кредитима закључењем уговора о преузимању непокретне имовине тог привредног друштва која је већ била оптерећена у корист других повериоца и чија је вредност у тим уговорима нереално високо исказана, а наведеној банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корећанац, Бојан Зарић и Пеђа Малешановић су оглашени кривим што су у периоду од маја 2009. године до маја 2010. године, у Београду и  Суботици, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, а окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, а окр. Малишановић, у својству председника Управног одбора и заступника привредног друштва „Мала Босна“ а.д. са седиштем у Малој Босни, оснивача и заступника привредног друштва „Азохем“ д.о.о. са седиштем у Суботици, заступника привредног друштва „Азотара“ д.о.о. са седиштем у Суботици и стварног власника свих ових привредних друштава, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тих привредних друштава вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвима и њиховом имовином, те је доносио одлуке о њиховом задуживању код пословних банака у Републици Србији, залагањем њихове имовине и усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита тим привредним друштвима, искоришћавањем својих положаја и овлашћења привредном друштву „Мала Босна“ прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 606.191.729,08 динара у виду невраћеног кредита и одобрене гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“, а тој банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић и Спасоје Тушевљак су оглашени кривим што су у периоду од маја 2010. године до 29. децембра 2011. године, у Београду, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“ и окр. Спасоје Тушевљак у својству председника Управног одбора привредног друштва ГП „Дон“ а.д. са седиштем у Београду и стварни власник тог привредног друштва, као и привредног друштва „Consseco buildings & constructions“ а.д. са седиштем у Београду прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 583.964.236,оо динара, у виду невраћених кредита и одобрене банкарске гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“ а тој банци нанели нанели имовинску штету у истом износу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Славољуб Корићанац, Драгомир Јовановић, Бојан Симоновић, Предраг Вучковић и Бранислав Пешић, те њихови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 22. марта 2023. године решење Кж1 По1 17/22 којом је, усвајањем жалби, укинуло првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да се основано у жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да је изрека првостепене пресуде неразумљива, односно да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да је део изреке првостепене пресуде који се односи на умишљај окривљених неразумљив. Наиме, оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет кривично дело злоупотреба положаја одговорних лица, а окривљеном Дамјановићу исто кривично дело извршено у помагању, а у оптужници је првобитно било наведено да су окривљени поступали са директним умишљајем као обликом виности. Поднеском тужиоца од 14. фебруара 2020. године, између осталог, измењен је чињенични опис у диспозитиву оптужнице у којем је наведено да су окривљени поступали са евентуалним умишљајем. Међутим, с обзиром на то да се на више места у изреци указује да су окривљени поступали са директним умишљајем, остаје нејасно како се у изреци пресуде наводи да су поступали са евентуалним умишљајем. Такође, основано се у жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да у изреци првостепене пресуде нису наведене радње извршења кривичног дела за поједине окривљене, што изреку првостепене пресуде исто чини неразумљивом. Апелациони суд налази и да се основано указује да су нејасни наводи првостепене пресуде да су окр. Секулић, Јовановић, Вучковић, Малишановић и Тушевљак поступали и као саизвршиоци у извршењу кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица са окр. Антонићем, Корићанцем, Зарићем и Симоновићем. Наиме, наведено кривично дело може извршити само лице које има одређено својство, тј. својство одговорног лица. У конкретном случају, није спорно да су окр. Корићанац, Зарић, Симоновић и Антолић имали својство одговорног лица у „Агробанци“, док окр. Секулић, Јовановић, Вучковић, Милашиновић и Тушевљак нису имали својство одговорног лица у оквиру „Агробанке“, већ су имали својство одговорних лица у другим привредним друштвима. Имајући у виду начин на који је описано кривично дело који се овим окривљенима ставља на терет нејасно је како су они имали свест да поступају противно интерним прописима „Агробанке“ и да радње окривљених који су запослени у“Агробанци“ прихватају као своје, односно да на други начин доприносе извршењу кривичног дела. Ово тим пре када се има у виду да њихове радње нису описане у изреци првостепене пресуде, већ је само наведено да су прибавили и „Агробанци“ предавали одговарајућу документацију потребну за добављање кредита и других пласмана.

21. април 2023. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 59/19 од 31. јануара 2020. године:

• окр. сарадник Стева Стојков је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године те му је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара и трајно му је одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2;

• окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ (од чега окр. Радоњић и Антић из члана 346, став 2. КЗ, а остали окривљени из члана 346, став 4. КЗ);

• окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ и

• окр. Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић и Бранислав Кецман су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани кримилан и браниоци окривљеног сарадника Стеве Стојкова. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 11. јула 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 22/20 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је:

• због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ окр. Жарка Радоњића  осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, а окр. Дејана Антића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године;

• због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ окр. Роберта Вукова на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, окр. Бранислава Милошевића и Данијела Мандића  на казне затвора у трајању од по 2 године и 2 месеца, окр. Ђуру Радула, Горана Радула, Синана Ћосовића, Сафета Шемсовића, Дејана Комарицу, Игора Јевђевића, Огњана Блажевског, Небојшу Лојаничића и окривљеног сарадника Стеву Стојкова на казне затвора у трајању од по 2 године;

• због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ окр. Петра Рнића, Горанку Петричевић и Пера Стевића на казне затвора у трајању од по 2 године и 6 месеци, окр. Светлану Рагуж, Драгана Агатоновића на казне затвора у трајању од по 2 године и 3 меесца, окр. Славка Нинчевића на казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца, окр. Милана Суића и Бранислава Кецмана на казне затвора у трајању од по 1 годину и 6 месеци и

• према окр. Роберту Вукову, Браниславу Милошевићу, Данијелу Мандићу, Петру Рнићу, Горанки Петричевић, Перу Стевићу, Светлани Рагуж, Славку Нинчевићу, Драгану Агатоновићу, Милану Суићу, Браниславу Кецману, Ђуру Радулу, Горану Радулу, Синану Ћосовићу, Сафету Шемсовићу, Дејану Комарици, Игору Јевђевићу, Огњану Блажевксом и Небојши Лојаничићу је одбијена оптужба да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

Такође, другостепеном пресудом од окр. Огњена Блажевског и Небојше Лојаничића је одузета имовинска корист у износу од 13.200,оо евра и 3.097.754,27 динара, док је од окривљеног сарадника Стеве Стојкова одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара, те је трајно одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2. Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Жарко Радоњић и Дејан Антић су оглашени кривим што су у периоду од септембра месеца 2009. године, у Суботици организовали организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, а која је деловала до 31. маја 2012. године, чији припадници су постали окривљени: Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нинчевић, Драган Агатоновић, Милан Суић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојаничић, окривљени сарадник Стева Стојков (према коме је обустављен поступак у односу на кривичнло дело удруживање ради вршења кривичних дела) и Исмет Пејић (према коме је кривични поступак правноснажно окончан), на тај начин што су створили план деловања да вишеструком симулацијом правног посла купопродаја – сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неисправном садржином привредног друштва „Moravex“ д.о.о. са седиштем у Суботици и других привредних друштава које су под контролом организоване криминалне групе пословала на територији Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Румуније, неистинито показују да привредно друштво „Moravex“ робу широке потрошње и текстил пореклом из азијских и евроазијских земаља, о којој управа царина не располаже подацима о царинској вредности (у даљем тексту: роба) купује и увози од симулованог продавца – привредних друштава „Jutex trade“ KFT и „Legato coop“ KFT из Мађарске и привредног друштва  „Jurotex office“ S.R.I из Румуније, која су исту робу претходно купила од симулованог продавца – привредних друштава из Турске, Италије и трговинских радњи из Мађарске, такође сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неистинитом садржином, а која роба је у Мађарској и Румунији претходно увозно оцарињена у сврху стварања формалних услова да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинској испостави по избору увозника и то у царинарници Суботица, а не у за то специјализованим царинарницама, које су актом управе Царина одређене за царињење робе, царински службеници царинарнице Суботица за примљене поклоне у новцу и робу убрзали поступак царињења пропуштањам обавезе прегледа робе, прегледом приложених докумената и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе; приликом утврђених несагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности приликом проналаска робе којом се повређује право интелектуалне својине не би предузимали мере из своје надлежности; и да би приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у специјализованим царинским испоставама и у другим царинарницама у Републици Србији приликом ранијих увоза и царињења робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника; да би након увозног царињења у Царинској испостави Јавна складишта Суботица и стављања робе у слободан промет, преко припадника организоване криминалне групе сачињавали, оверавали и употребљавали фалсификовану пословну документацију са неистинитом садржином привредног друштва „Moravex“, у којој су неистинито приказивали да ово привредно друштво увезену робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама чије пословање је било под контролом припадника организоване криминалне групе.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал, као и бранилаца окривљеног Стеве Стојкова истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд повредио идентитет оптужбе и пресуде, тако што је изменио диспозитив оптужнице и изреком пресуде утврдио да је окривљени сарадник Стева Стојков радње за које је оглашен кривим извршио са НН лицима, а не са окривљенима наведеним у оптужном акту, иако у пресуди којом суд оглашава кривим окривљеног који је закључио споразум о сведочењу не може да се мења опис кривичног дела јер је окривљени признао појединачно тачно одређено кривично дело које је описано у споразуму о сведочењу и то са описаним околностима о којима је сведочио, па измена описа кривичног дела у пресуди не одражава чињенично стање по опису из споразума који је окривљени признао, па је Апелациони суд, након одржаног претреса ту битну повреду одредбу кривичног поступка која се огледала у неразумљивости изреке првостепене пресуде и противречности самој себи отклонио.

Оценом изведених доказа Апелациони суд је утврдио да су окр. Жарко Радоњић и Дејан Антић створили план деловања – криминални концепт у који нису улагали свој новац, односно да су направили модел – криминалну инфраструктуру у коју су новац улагали њихови клијенти – окривљени велетрговци текстилном робом, те да је преко рачуна „Moravexa“ уплаћиван новац њихових клијената, при чему су ови окривљени на том рачуну задржавали онолико новчаних средстава колико се окр. Радоњић у договору са окр. Антићем са својим клијентима претходно договорио да кошта њихова криминална услуга „јефтиног и брзог увоза“, те је тако окр. Радоњић након сваког симулованог увоза робе правио коначан обрачун међусобних потраживања који одражава њихов стварни пословни однос са припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робом, на тај начин што је од износа који су на рачун „Moravexa“ уплаћивале фирме велетрговаца робом по испостављеним фалсификованим фактурама, одузимао износ који чини збир: вредности робе и новца датог цариницима на име поклона за незаконит начин преглед робе и утврђивања њене царинске вредности и уговореног износа зараде за овакав начин увоза робе по ценовнику који је за сваки увезени појединачни артикал претходно понаособ договорио са припадницима организоване криминалне групе – велетрговцима робом, а разлика ова два износа је представљао тзв. поврат, који је у готовини сам или преко окр. Антића, Милошевића и Вукова, враћао припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робе.

(Напомена: против ове пресуде у односу на окривљеног сарадника Стева Стојкова дозвољена је жалба у трећем степену)

20. април 2023. године
МИЛАН РАДОЊИЋ И ДР.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду дана 19. априла 2023. године донело је решење Кж1 По1 9/22 којим је према окр. Милану Радоњићу и Ратку Ромићу укинуло меру забране напуштања стана уз примену електронског надзора.

По налажењу Апелационог суда код чињенице да су процесне мере за обезбеђење присуства окр. Милана Радоњића и Ратка Ромића и несметано вођење овог кривичног поступка примењиване дуже од девет година не постоје околности које би указивале да је мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора неопходна, те, и поред значајног интересовања, више не постоји узнемирење јавности које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка, као разлог због којег је предметна процесна мера до сада егзистирала.  

27. март 2023. године
ОЛИВЕР ДУЛИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 61/18 од 9. децембра 2021. године окр. Оливер Дулић, Небојша Јањић и Зоран Дробњак ослобођени су од оптужбе да су, као саизвршиоци, извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од јула месеца 2009. године па до јула месеца 2012. године, у Београду, у својству службеног лица и то: окр. Оливер Дулић, као Министар заштите животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије, окр. Небојша Јањић, као помоћник М-инистра заштите животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије и окр. Зоран Дробњак, као генерални директор ЈП „Путеви Срије“, у поступку одлучивања поводом захтева за издавање саобраћајно техничких услова, локацијских дозвола, сагласности грађевинских дозвола инвеститору „Нуба инвест“ д.о.о. са седиштем у Београду за изградњу линијског инфраструктурног објекта – телекомуникационе мреже, постављања оптичких каблова на државним путевима I и II реда којима управља ЈП „Путеви Србије“, искористили свој сужбени положај.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 31. јануара 2023. године пресуду Кж1 По1 16/22 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд закључио да током поступка није доказано да су окривљени извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву, већ да је утврђено да су окривљени, као службена лица, предузимали радње за које су били овлашћени, као и да су у поступку издавања и доношења управних аката поступали у складу са правилима службе, а у прилог чему говори и чињеница да је након што се по овлашћењу министра Оливера Дулића, помоћник министра дописом обратила Републичком јавном тужилаштву због чињенице да је савет за борбу против корупције у Влади Републике Србије доставио извештај о поступку издавања дозволе привредном друштву „Нуба Инвест“ за изградњу оптичког кабла дуж магистралних и регионалних путева, у ком је дала препоруку Влади да изврши контролу рада Министарства животне средине и просторног планирања и ЈП „Путеви Србије“ и утврди њихове улоге и одговорност у конкретном случају и замолила да Републичко јавно тужилаштво на основу списа предмета који су доставили, у оквиру својих надлежности изврши потребне провере, наведено Тужилаштво у допису који је упућен Министарству животне средине и просторног планирања навело да је након увида у документацију утврђено да је ово Министарство у поступку издвања дозволе привредном друштву „Нуба Инвест“ за изграду оптичког кабла дуж магистралних и регионалних путева поступало у складу са Законом о планирању и изградњи. С обзиром на наведене разлоге, правилно је првостепени суд окривљене, применом начела in dubio pro reo (у случају сумње пресудити у корист окривљеног), ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело које им је оптужницом стављено на терет.  

24. март 2023. године
ЖЕЉКО БАЊАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 42/18 од 25. октобра 2022. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривчних дела из члана 346, став 3, тачка 1. и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3. КЗ, окр. Жељко Бањац је осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, док је окр. Војин Лукић осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 10 месеци, те су због извршења кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 357, став 3. КЗ окр. Славку Бошковићу, Дарку Тотовићу и Драгану Лекићу изречена условна осуда којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 6 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од по 3 године не изврше ново кривично дело, док је окр. Вукашину Вукашиновићу изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од 4 године не изврши ново кривично дело.

Окривљени Жељко Бањац и Војин Лукић су оглашени кривим што су почетком јуна 2015. године, у Новом Саду, постали припадници групе коју је ради вршења кривичних дела злоупотреба положаја одговорних лица организао осуђени Дмитар Дукић, а чији припадник је био и осуђени Владимир Бртка, и која је деловала до 1. марта 2017. године, на тај начин што је осуђени Дмитар Дукић створио план деловања да посредством окр. Жељка Бањца и других припадника групе ступа у контакт са одговорним лицима привредних субјеката који су имали намеру да такозвани жирални новац са рачуна својих привредних субјеката претворе у готовину, а потом да сачињава и употребљава пословну документацију са неистинитом садржином свог привредног друштва „Merkur maks“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду и „Dilagra-VB“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду, које је по његовом налогу основао осуђени Владимир Бртка, а чијим пословањем је осуђени Дмитар Дукић фактички управљао, у којима би био неистинито приказан промет добара и услуга између привредних друштава која су пословала под његовом контролом са другим привредним субјектима са територије Републике Србије и да отвара или користи већ отворене динарске текуће рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа, неистинито приказујући пословни однос привредних друштава која су пословала под његовом контролом са овим физичким лицима – пољопривредницима, како би најпре, без правног основа примао уплате на текуће рачуне својих привредних друштава по основу успостављених рачуна – отпремница са неистинитом садржином које би окр. Жељко Бањац и други припадници групе односили одговорним лицима привредних субјеката са територије Републике Србије, а потом такође, на основу пословне документације са неистинитом садржином – признаница за откупљене пољопривредне производе, уплаћени новац, углавном истог дана, даље пребацивао на рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа и као овлашћено лице за располагање средствима на тим рачунима подизао новац, задржавао провизију и износу од 5% од уплаћених износа за себе и физичка лица власнике текућих рачуна на које су вршене уплате и преостали новац у готовини, посредством Жељка Бањца и других припадника групе, који би за себе, такође, задржавали провизију у износу од 5% од уплаћеног износа, враћао уплатиоцима или да сачињава рачуне – отпремнице са неистинитом садржином својих привредних друштава који би окр. Војин Лукић користио приликом продаје робе купљене „на црно“ од непознатих лица, неистинито приказујући да је та роба власништво привредних друштава „Merkur maks“ и „Dilagra-VB“, прима уплате по основу наводно продате робе, уз сачињавање пословне документације са неистинитом документацијом за откупљене пољопривредне производе, новац даље преноси на рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа и као овлашћено лице за располагање на средствима тих рачуна подиже новац и здржава провизију од 5% од износа претходно уплаћеног новца за себе и физичка лица власнике текућеих рачуна на које су вршене уплате, а преостали новац у готовини предаје окр. Војину Лукићу, па су окр. Бањац и Лукић, као и осуђени Владимир Бртка постали припадници групе, прихватили њене активности као своје и извршавали одређене задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.

Такође, првостепеном пресудом су и следећи окривљени оглашени кривим што су у својству одговорног лица и то:

• окр. Славко Бошковић у периоду од 15. јула 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Београду, у својству директора привредног друштва „Qwattro company“ д.о.о. са седиштем у Београду, неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредног друштва „Merkur maks“ употребили у служби као да су истините,

• окр. Вукашин Вукашиновић у периоду од 18. марта до 30. новембра 2016. године, у Бачу, у својству директора привредног друштва „Пословна логистика“ д.о.о. са седиштем у Бачу неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредних дрштава употребио у служби као истините,

• окр. Дарко Тотовић у периоду од 27. маја до 29. јула 2016. године, у Ужицу, у својству заступника занатске радње „Tin Design“ ПР, Дарко Тотовић са седиштем у Ужицу, неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредног друштва „Dilagra-VB“ употребио у служби као да су истините и

• окр. Драган Лекић у периоду од 31. децембра 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Новом Саду, у својству директора привредног друштва „Intersec Team“ д.о.о. са седиштем  у Новом Саду неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредног друштва „Merkur maks“ употребили у служби као да су истините.

Првостепеном пресудом су, такође, окр. Жељко Бањац и Војин Лукић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело прања новца из члана 231, став 2. КЗ, те су окр. Славко Бошковић, Вукашин Вукашиновић, Дарко Тотовић и Драган Лекић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело прања новца из члана 231, став 6. КЗ.

Оптужницом тужиоца за организовани криминал:

• окр. Жељку Бањцу је стављено на терет да је у периоду од 1. јуна 2015. године до краја новембра 2016. године, у Новом Саду, поступајући по плану и наведеном договору и делујући у оквиру организоване криминалне групе, држао имовину – новац у износу од 35.970.172,24 динара, са знањем у тренутку примања да он потиче од извршења кривичног дела,

• окр. Војину Лукићу је стављено на терет да је у периоду од 1. јуна 2015. године до краја новембра 2016. године, у Новом Саду, поступајући по плану и наведеном договору и делујући у оквиру организоване криминалне групе, држао имовину – новац у износу од 3.334.708,85 динара, са знањем у тренутку примања да он потиче од извршења кривичног дела,

• окр. Славко Бошковић у периоду од 15. јула 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Београду, у својству одговорног лица – директора Привредног друштва „Qwattro company“, држао имовину – новац у износу од 7.182.630,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела,

• окр. Вукашин Вукашиновић у периоду од 18. марта до 30. новембра 2016. године, у Бачу, у својству одговорног лица – директора привредног друштва „Пословна логистика“, држао имовину – новац у износу од 2.879.280,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела,

• окр. Дарко Тотовић у периоду од 27. маја до 29. јула 2016. године, у Ужицу, у својству заступника занатске радње „Tin Design“ ПР Дарко Тотовић, држао имовину – новац у износу од 1.399.680,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела и

• Драган Лекић у периоду од 31. децембра 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Новом Саду, у својству одговорног лица, директора привредног друштва „Intersec Team“, држао имовину – новац у износу од 1.530.000,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела,

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 2. марта 2023. године решење Кж1 По1 15/22 којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, будући да је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна сама себи и датим разлозима, пресуда нема разлога, јер у образложењу пресуде у погледу чињеница које су предмет доказивања нису наведени довољни разлози, док су разлози који су дати нејасни и у знатној мери противречни, због чега је и чињенично стање остало погрешно и непотпуно утврђено.

21. март 2023. године
ДАЛИБОР ОГЊАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 15/19 од 5. октобра 2020. године, због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 3. КЗ окр. Марко Миковић и Душан Јовчић су осуђени на казне затвора у трајању од по 5 година, док су због изврешења кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ, окр. Далибор Огњановић и Александар Јовић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 месеца. Такође, изречена је и мера безбедности одузимања предмета, па су од окр. Јовчића одузети биљни засади који су се налазили у 473 саксије, биљне материје зелене боје које се налазе у 282 пластична калупа, сирова биљна материја канабис у количини од 1743,58 гр и 1169,69 грама, док су од окр. Огњановића одузети опојна дрога канабис нето масе 2,84 грама, а од окр. Јовића опојна дрога канабис у једној цигарети тзв. „џоинт“ нето масе 0,24 грама.

Такође, првостепеном пресудом окр. Далибор Огњановић, Александар Дрефњак, Марко Мандић, Јанко Јаничић и Александар Јовић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, те су окр. Далибор Огњановић, Александар Дрефњак, Марко Мандић, Јанко Јаничић и Александар Јовић ослобођени од оптужбе да су у периоду од средине 2014. године па до 2. фебруара 2015. године, на територији Републике Србије, у Београду, Новом Саду и Јагодини, као организована криминална група извршили кривично дело неоволашћена производња и стављање упромет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани кримина и браниоца окр. Далибора Огњановића, Марка Миковића, Душана Јовчића и Александра Јовића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 7. марта 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 2/21 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 3. КЗ окр. Далибора Огњановића, Александра Дрефљака, Марка Мандића, Марка Миковића, Душана Јовчића, Јанка Јаничића и Александра Јовића осудио на казне затвора у трајању од по 5 година, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета, па је према окр. Душану Јовчићу одузет биљни засад који се налазио у 473 саксије и биљна материја  зелене боје која се налазила у 282 одвојена пластична калупа, сирова биљна материја канабис у количини од 1743,58 грама и 1169,69 грама.

Окривљени Далибор Огњановић, Александар Драфљак, Марко Мандић, Марко Миковић, Душан Јовчић, Јанко Јаничић, Александар Јовић и Бојан Бојковић, према коме је поступак раздвојен, су оглашени криви што су:

• у периоду од средине 2014. године, па до 2. априла 2015. године, у Београду – Винчи, Новом Саду – Ветернику и Јагодини – село Буковче,у саставу групе, неовлашћено производили и држали ради продаје опојну дрогу канабис, чија производња, промет и употреба је забрањена, а која је проглашена за опојну дрогу, тако што су,

• по договору окр. Бојковића и окр. Јовића, окр. Јовић набављао потребну електро – опрему – сијалице са пригушницама, трансформаторе, мераче влажности са пригушницама и другу сличну опрему неопходну за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, у чему је учествовао окр. Огњановић, обезбедивши део средстава за финансирање ове набавке, која новчана средства је предао окр. Бојковићу, па је окр. Јовић у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис, од новца који су му обезбедили окр. Бојковић и Огњановић, набавио већу количину машинске и електро – опреме, која се користи за узгајање канабиса у вештачким условима,

• окр. Бојковић је, половином јуна 2014. године у Новом Саду, у насељу Ветерник, изнајмио кућу у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис у вештачким условима, извршио адаптацију дела куће, тако што је извршио адаптацију зидова, после чега је окр. Јовичић извршио инсталацију илегалног прикључка на електро-мрежу, а потом инсталирао машинску и електро-опрему за осветљење, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис,

• по извршеној адаптацији дела куће и инсталирању опреме у просторији у приземљу куће, у 305 пластичних саксија, а у просторији на спрату у 180 пластичних сакција, окр. Бојковић засадио семенке биљке канабис, које су 2. априла 2015. године затечене у фази цветања, висине од 35-95цм,

• окр. Мандић и Миковић су наизменично боравили у кући заливали и прехрањивали биљке, контролисали осветљење, темепратуру, влажност ваздуха, док су окр. Бојковић, Огњановић и Дрефљак континуирано проверавали процес производње, те су на спрату куће поред 180 пластичних саксија засада биљке канабис, држали и два црна ПВЦ џака у којима се налази сирова биљна материја канабис у једном у количини од 1734,58 грама, а у другом у количини од 1169,69 грама,

• по договору окр. Бојковића и Дрефљака, средином фебруара 2015. године, окр. Дрефљак је ангажовао окр. Јовчића за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, после чега је у кући окр. Јовчића, у насељу Винча, у поткровљу окр. Бојковић, користећи новчана средства која је претходно обезбедио заједно са окр. Огњановићем, извршио адаптацију 4 просторије, тако што је извршио адаптацију зидова и друге припремне радове, након чега је окр. Јаничић инсталирао машинску и електро-опрему за осветљење, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис коју је претходно набавио окр. Јовић,

• у међувремену, дана 28. фебруара 2015. године, по договору окр. Бојковића и Мандића, окр. Мандић је отпутовао у Краљевину Холандију где је за све време боравка од окр. Бојковића добијао упутства која су се односила на куповину семенки, супстанци неопходних за производњу опојне дроге канабис, па се, након што је по цени од 2 евра по комаду купио неутврђен број семенки канабиса, користећи новчана средства коју је у ту сврху добио од окр. Бојковића и Огњановића, дана 8. марта 2015. године, вратио у Београд, од којих је 150 семенки окр. Бојковић предао окр. Јовићу, како би група у селу Буковче, општина Јагодина организовала узгајање опојне дроге канабис,

• по извршеним припремама, окр. Бојковић је, средином марта 2015. године, у насељу Винча, у поткровљу куће окр. Јовчића, у 457 пластичне саксије засадио семенке канабиса које су 2. априла 2015. године затечене у висини стабљике од око 5цм, а у 282 отворена пластична калупа, такође, засадио семенке канабиса, које су истог дана затечене у висини стабљике од 2 до 3цм,

• све време након засађивања, окр. Јовчић наставио је да залива, прехрањује и надгледа процес клијања, о чему је обавештавао окр. Гојковића, док је окр. Дрегљак повремено долазио и проверавао процес узгајања биљака, обавештавајући о томе окр. Бојковића и Огњановића,

• окр. Бојковић у свом стану у Београду, држао једну ПВЦ кесу у којој се налазило 790 семенки биљке канабис и 3 блистера са 30 семенки биљке канабис, које је набавио ради производње опојне дроге канабис.

Такође, првостепеном пресудом према окр. Далибору Огњановићу и Александру Јовићу је, због наступања асполутне застарелости кривичног гоњења, одбијена оптужба да су извршили по једно кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ, те је према истима изречена мера безбедности одузимања предмета и то: 2,84 грама опојне дроге канабис и ручно прављене цигарете од опојне дроге канабис тежине 0,24 грама, тзв. „џоинт“

 У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у осуђујућем делу, изведеним доказима је несумњиво утврђено постојање две импровизоване лабараторије које су биле опремељене за недозвољену производњу биљке канабис, чија производња, промет и употреба је забрањена, а која је проглашена за опојну дрогу. Осим наведеног, пронађена количина биљке канабис недвосмислено указује да је њена производња вршена у циљу продаје, а непосредна веза окривљених са производњом опојне дроге, односно чињеница да су предузимали радње које су наведене у изреци пресуде, утврђена је доказима који су изведени и прикупљени током поступка.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, након одржане седнице већа, дана 9. фебруара 2023. године донело је решење Кж3 По1 1/22 којим је укинуло другостепену пресуду у и предмет вратило другостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу трећег степена Апелационог суда, другостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка с обзиром на то да је изрека другостепене пресуде неразумљива и супротна разлозима који су дати у образложењу, да у другостепеној пресуди нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале су неутврђене и недовољно разјашњене, при чему постоји знатна противреченост између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказима датим у постпуку и самих записника, због чега није могуће испитати правилност и законитост другостепене пресуде.
 

10. март 2023. године
ГОРАН СТАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 148/21 од 29. јуна 2022. године окр. Горан Станковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора кућног затвора у трајању од 1 године, уз електронски надзор,те му изречена мера безбедности забране вршења позива – радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 4 године.

Окривљени Горан Станковић је оглашен кривим што је у временском периоду од марта до средине новембра 2019. године, на територији Београда, постао припадник организоване криминалне групе суорганизатора осуђених Дарка Тодоровића и Саше Глишића, која је постојала одређено време и ради стицања финансијске користи деловала споразумно у вршењу кривичног дела посредовање у вршењу проституције, на тај начин што у оквиру плана деловања организоване криминалне групе сачињене од стране наведених суорганизатора организоване криминалне групе да у циљу стицања финансијске користи од проституције женских особа које су проналазили и подстицали за пружање сексуалних услуга, стављајући им у изглед зараду од половине уговореног износа за пружање сексуалних услуга и којима су ради прикривања идентитета давали псеудониме, па су након пристанка истих да се под наведеним условима одају проституцији, организовали пружање њихових сексуалних услуга у становима у Београду које су осуђени суорганизатори непосредно или кроз издате налоге припадницима организоване криминалне групе претходно проналазили и узимали у закуп а све како би у тим становима боравиле ангажоване женске особе и пружале сексуалне услуге, као и што су непосредно издавањем налога припадницима организоване криминалне групе проналазили и узимали у закуп станове у Београду у којима су боравиле припаднице организоване криминалне групе тзв „секретарице“ које су поступајући по њиховим налозима ступале у контакте са корисницима сексуалних услуга тзв. „клијентима“, координисале предају ангажованих женских особа ради пружања сексуалних услуга заинтересованим тзв. „клијентима“ и које су путем интернет сајтова оглашавале пружања услуга проституције ангажованих женских особа, па су осуђени Дарко Тодоровић и Саша Глишић издавањем налога припадницима организоване криминалне групе организовали физичко обезбеђење изнајмљених станова у којима су ангажоване женске особе пружале услуге проституције и контролу доласка нових клијената у станове, као и што су непосредно или на основу издатих налога припадницима организоване криминалне групе организовали превоз и предају ангажованих женских особа корисницима сексуалних услуга, те што су организовали начин поделе новца стеченог од пружања услуга проституције, која расподела је директно зависила од броја пружаних сексуалних услуга ангажованих женских особа и извршених задатака припадника организовене криминалне групе, који су у наведеном врменском периоду постали осуђени Милош Танасковић, Сташа Момчиловић, Јелена Момчиловић, Драгана Пејић, Маја Ивановић, Немања Радојкић, Зоран Јолић, Немања Стојић, Срђан Голубовић, Данијел Кларл, Радомир Вујовић, Марко Жарковић и Горан Станковић који је задатке вршио по налогу суорганизатора на основу којих је у својству службеног лица полицијског службеника ПУ за град Београд искоришћавао службена овлашћења тако што је вршио провере у евиденцији МУП везано за возила и лица која су се појављивала и доводила у везу са доласком клијената на адресе на којима се одвијала проституција и као такве их преносио суорганизатору Дарку Тодоровићу, на који начин је за организовану криминалну групу прибављао корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. фебруара 2023. године пресуду Кж1 По1 22/22 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.
 

10. март 2023. године
ГОРАН СТАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 148/21 од 29. јуна 2022. године окр. Горан Станковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора кућног затвора у трајању од 1 године, уз електронски надзор,те му изречена мера безбедности забране вршења позива – радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 4 године.

Окривљени Горан Станковић је оглашен кривим што је у временском периоду од марта до средине новембра 2019. године, на територији Београда, постао припадник организоване криминалне групе суорганизатора осуђених Дарка Тодоровића и Саше Глишића, која је постојала одређено време и ради стицања финансијске користи деловала споразумно у вршењу кривичног дела посредовање у вршењу проституције, на тај начин што у оквиру плана деловања организоване криминалне групе сачињене од стране наведених суорганизатора организоване криминалне групе да у циљу стицања финансијске користи од проституције женских особа које су проналазили и подстицали за пружање сексуалних услуга, стављајући им у изглед зараду од половине уговореног износа за пружање сексуалних услуга и којима су ради прикривања идентитета давали псеудониме, па су након пристанка истих да се под наведеним условима одају проституцији, организовали пружање њихових сексуалних услуга у становима у Београду које су осуђени суорганизатори непосредно или кроз издате налоге припадницима организоване криминалне групе претходно проналазили и узимали у закуп а све како би у тим становима боравиле ангажоване женске особе и пружале сексуалне услуге, као и што су непосредно издавањем налога припадницима организоване криминалне групе проналазили и узимали у закуп станове у Београду у којима су боравиле припаднице организоване криминалне групе тзв „секретарице“ које су поступајући по њиховим налозима ступале у контакте са корисницима сексуалних услуга тзв. „клијентима“, координисале предају ангажованих женских особа ради пружања сексуалних услуга заинтересованим тзв. „клијентима“ и које су путем интернет сајтова оглашавале пружања услуга проституције ангажованих женских особа, па су осуђени Дарко Тодоровић и Саша Глишић издавањем налога припадницима организоване криминалне групе организовали физичко обезбеђење изнајмљених станова у којима су ангажоване женске особе пружале услуге проституције и контролу доласка нових клијената у станове, као и што су непосредно или на основу издатих налога припадницима организоване криминалне групе организовали превоз и предају ангажованих женских особа корисницима сексуалних услуга, те што су организовали начин поделе новца стеченог од пружања услуга проституције, која расподела је директно зависила од броја пружаних сексуалних услуга ангажованих женских особа и извршених задатака припадника организовене криминалне групе, који су у наведеном врменском периоду постали осуђени Милош Танасковић, Сташа Момчиловић, Јелена Момчиловић, Драгана Пејић, Маја Ивановић, Немања Радојкић, Зоран Јолић, Немања Стојић, Срђан Голубовић, Данијел Кларл, Радомир Вујовић, Марко Жарковић и Горан Станковић који је задатке вршио по налогу суорганизатора на основу којих је у својству службеног лица полицијског службеника ПУ за град Београд искоришћавао службена овлашћења тако што је вршио провере у евиденцији МУП везано за возила и лица која су се појављивала и доводила у везу са доласком клијената на адресе на којима се одвијала проституција и као такве их преносио суорганизатору Дарку Тодоровићу, на који начин је за организовану криминалну групу прибављао корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. фебруара 2023. године пресуду Кж1 По1 22/22 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.
 

9. март 2023. године
РАСИМ ХАБИБОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 86/19 од 26. октобра 2020. године због извршења, у саизвршилаштву, продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ окр. Расим Хабибовић и Сибела Броња Хабибовић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, те су им трајно одузети мобилни телефони са преплатничким картицама, као и имовинска корист у износу од 2.080,оо УСД.

Окривљени Расим Хабибовић и Сибела Броња Хабибовић су оглашени кривим што су у временском периоду од маја па до друге половине августа 2008. године, на територији Републике Србије и то места Тутин, Нови Пазар и на подручју града Београда, те на територији Републике Црне Горе, постали припадници организоване криминалне групе организатора окр. Muse Ahmadzaya, која је ради стицања непосредне финансијске користи постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи и што су у договору са држављанином Републике Црне Горе, Суадом Џуџевићем, који је заједно са другим НН лицима и осуђеним Musom Ahmadzaya  организовао организовану криминалну групу на територији Републике Црне Горе, против кога се кривични поступак води у Републици Црној Гори, на тај начин што је осуђени Musа Ahmadzaya сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист не мању од 300,оо америчких долара по кријумчареном лицу, за омогућавање недозвољен прелазак државне границе Републике Србије и Црне Горе, пребацивање и прихват на територији Републике Србије, недозвољени транзит и смештај на подручју Тутина, а потом и за транзит илегалних миграната од Тутина преко Новог Пазара до Београда и привремени смештај на подручју града Београда у циљу њиховог даљег недозвољеног транзита ка земљама западне Европе, након чега је стечену противправну имовинску корист осуђени Musа Ahmadzaya као организатор делио са припадницима организоване криминалне групе окр. Расимом Хабибовићем и Сибела Броња Хабибовић, у зависности од њиховог задатка у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе РС и недозвољеног транзита кроз РС илегалним мигрантима.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

3. март 2023. године
РАМАДАНИ ТАУЛАНДА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 35/20 од 9. јуна 2021. године:

• због извршења продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ у стицају са продуженим кривичним делом посебни случајеви фалсификовање исправе из члана  356, став 5. у вези са чланом 355, став 2. КЗ окр. Рамадани Тауланд је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца, док је окр. Иљази Лорик осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца,

• због извршења продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ окр. Лимани Џемаледин, Рамадани Вулнет и Реџепи Реџеп су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, док је окр. Филип Ђорђевић осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и

• због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 3. КЗ окр. Никола Додић и Ђорђе Станимировић су осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године.

Такође, према окр. Рамаданију Тауланду, Иљазију Лорику, Лиманији Џемаледину, Рамаданију Вулнети, Реџепију Реџепи и Ђорђу Станимировићу је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: путничких моторних возила и мобилних телефона са припадајућим СИМ картицама, а одузета је и имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Рамаданија Тауланда у износу од 6.400,оо евра, од окр. Иљазија Лорика у износу од 4.800,оо евра, од окр. Рамаданија Вулнета у износу од 7.650, оо евра, од окр. Лиманија Џемаледина у износу од 1.650,оо евра и од окр. Реџепија Реџепа у износу од 4.050,оо евра.

Окривљени Рамадани Тауланд је оглашен кривим што је у временском периоду од фебруара до септембра 2019. године, на територији Републике Србије и то у Прешеву, Бујановцу, Врању, Лесковцу, Нишу, Алексинцу и Београду, организовао огранизовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, тако што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да, за финансијску корист, организује прихват илегалних миграната који су ван места одређеног за прелаз државне границе уз избегавање граничне контроле из Републике Северне Македоније недозвољено ушли на територију Републике Србије у реон Прешева да организује недозвољен боравак на подручју Прешева и недозвољен транзит илегалних миграната возилима које је за те сврхе набављао заједно са припадником организоване криминалне групе окр. Иљазијем Лориком, са којим је у намери сакривања идентитета власника и корисника остављао регистарске ознаке које припадају другим возилима, а затим су их користили у јавном сабораћају или су их предавали осталим припадницима организоване криминалне групе како би вршили недозвољен транспорт илегалних миграната преко територије централне Србије у близини града Београда (Мали Пожаревац), а све у циљу даљег недозвољеног транзита илегалних миграната ка земљама Европске уније, након чега је остварену финансијску корист окр. Рамадани Тауланд делио са припадницима организоване криминалне групе у зависности од њиховог оствареног задатка у свакој појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе и недозвољеног транзита илегалних миграната кроз Републику Србију, док су поред окр. Иљазија Лорика, у наведеном временском периоду припадници организоване криминалне групе постали и окр. Лимани Џемаледин, Филип Ђорђевић, Рамадани Вулнет, Реџепи Реџеп заједно са окр. Ринором Љатифовићем, осуђеним Ивицом Пешићем и више НН лица, па су прихватили налоге организатора организоване криминалне групе и заједно са окр. Николом Додићем и Ђорђем Станимировићем, који су поступали у договору са припадником организоване криминалне групе окр. Филипом Ђорђевићем и предузимали радње извршења кривичних дела.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Рамадани Вулнет и његов бранилац, те браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

10. фебруар 2023. године
PIROGLU ECEVIT

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кре ПО1 12/22-Кв По1 557/22 од 9. децембра 2022. године утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима државе Републике Турске окр. Piroglu Ecevit, држављанина Републике Турске, по замолници Врховног јавног тужилаштва – Силопи, Републике Турске од 5. јула 2021. године, ради кривичног гоњења окр. Piroglu Ecevitа.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његови браниоци.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА