Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

1.децембар 2023. године
ГОЈКО ЛАЗАРЕВ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.
 
Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  20.октобра 2023. године пресуду Кж1 По1 5/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и: 
 
окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, 
 
окр. Драгана Цветиновића због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, 
 
окр. Драгана Радивојевића због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 7 месеци и
 
окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци.
 
У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 
(Напомена против ове пресуде окр. Гојко Лазарев и Душан Дозет могу изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену)
 
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искоришћавањем свог службеног положаја и овлаћења, прибавио корист окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора до завршетка одлагања по захтеву за понављање кривичног поступка, који је поднела Ј.А, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања“ дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године по решењу Основног суда у Панчеву који му је одбио молбу за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две пресуде Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, на шта су окр. Лазарева подстрекавали окр. Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, окр. Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са окр. Цветиновићем, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је окр. Радивојевић захтевао од окр. Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке“. 
 
Окривљени Драган Цветиновић је оглашен кривим и што је у својству службеног лица, као председник Основног суда у Лозници:
 
у периоду од 11. фебруара 2014. године до 19. августа 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казна затвора овог осуђеног, па је тако усвојио седам молби за одлагање извршења казне затвора из здравствених разлога, а поводом којих молби је са осуђеним М.П. више пута контактирао телефоном лично и преко свог рођака и састао се са њим ради договора око садржине поднетих молби; 
 
у периоду од 18. маја до 19. августа 2016. године, у Лозници и Шапцу, заједно са окр. Гојком Лазаревим, председником Вишег суда у Шапцу, по претходном договору, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, у намери да прибаве корист осуђеном лицу М.П. у виду одлагања извршења казни затвора у вези са његовим молбама за одлагањем извршења казне затвора и захтевом за понављање кривичног поступка пред Основним судом у Шапцу, иако су окривљени знали да је Основном суду у Лозници наложено хитно отклањање неправилности које су утврђене извештајем Вишег суда у Шапцу о извршеној контроли у ИК предметима Основног суда у Лозници, који извештај је као председник Комисије потписао окр. Лазарев и у ком извештају је, између осталог, констатовано да је издржавање казне затвора осуђеном М.П. одложено девет пута у укупном трајању од 2 године и 6 месеци, при чему осам пута из медицинских разлога, док је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном, и поред тога су се у телефонским разговорима договарали око начина како да осуђеном М.П. буде усвојена молба и одложено извршење казне затвора а да то не буде сумњиво, тако што је окр. Цветиновић решењем од 21. јула 2016. године најпре одбио молбу за одлагање извршења казна затвора осуђеном М.П. о чему је обавестио окр. Лазарева наводећи да је то „Г6 права варијанта“ и да када предмет по жалби дође у Виши суд у Шапцу да окр. Лазарев усвоји жалбу и предмет врати на поновно одлучивање Основном суду у Лозници како би окр. Цветиновић одложио извршење казне, али како је у Вишем суду у Шапцу одлука донета од стране другог поступајућег судије  којим је одбијена жалба осуђеног М.П. јер се окр. Лазарев тада налазио на годишњем одмору, то окр. Лазарев након доласка са годишњег одмора у телефонском разговору обавештава окр. Цветиновића о наведеном и да је потребно да осуђени М.П. поново поднесе молбу Основном суду у Лозници, али да га овога пута о томе благовремено обавести како би интервенисао, а окривљени су се договорили о начину како да помогну осуђеном М.П. да Основни суд у Шапцу усвоји захтев за понављање кривичног поступка па је у телефонском разговору од 27. јуна 2016. године окр. Цветиновић обавестио окр. Лазарева да је молба поднета Основном суду у Шапцу, подсећајући га да се ради о М.П. са чијим предметом је упознат јер га је „носио“, након чега му окр. Лазарев обећава да ће ургирати преко председника Кривичног одељења јер мора да  заобиђе председника Основног суда у Шапцу;
 
у периоду од 19. јуна 2013. године до 14. септембра 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута, иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казне затвора, па је тако усвојио дванаест молби за одлагање извршења казне затвора при чему се са осуђеним М.П. састајао у угоститељским објектима у Лозници па је од њега позајмљивао новац и узимао на послугу путничко возило.
 
Такође, окр. Гојко Лазарев је оглашен кривим што је 18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у једном предмету за коју је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стрању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио окр. Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је окр. Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало“ понављање, односно осуђени М.П. окривљени се са тим сагласио и није захтевао од окр. Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је окр. Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.
 
По налажењу Апелационог суда, основно се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окр. Лазарева и Дозета, јер је првостепени суд извео погрешан закључак да није доказано да су ови окривљени извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет, будући да из изведених доказа током овог поступка несумњиво произлази да су у радњама ових  окривљених садржана сва битна обележја кривичних дела која су им оптужним предлогом стављена на терет. 
 
У односу на ослобађајући део првостепене пресуде везано за окр. Оливеру Лазаревић  Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд поступио када је окр. ослободио од оптужбе јер није доказано да је извршила кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем. Наиме, није спорно да је окривљена на захтев окр. Цветиновића сачинила писани акт насловљен као „привилегија здруживања“ у којем је навела одређене ставове судске праксе који се односе на овај правни институт али код ње није постојао умишљај да тиме некоме помогне у извршењу кривичног дела злоупотреба службеног положаја. Ово посебно ако се има у виду да је окр. Лазарев био искусан судија и председник Вишег суда у Шапцу, а који је суд непосредно виши суд у односу на Основни суд у Лозници у којем је окр. Лазаревић само неколико месеци пре овог догађаја изабран на судијску функцију. 

 

1. децембар 2023. године
МИЉАН МАНИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 31/22 од 14. фебруара 2023. године окр. Миљан Манић је због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ, осуђен на казну затвора и трајању од 6 година и 3 месеца, док је окр. Предраг Петковић због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ и кривичног дела посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356. став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци. Такође, окривљенима је одузета и имовинска корист прибављена кривичним делом и то од окр. Миљана Манића износ од 2.880,оо евра, а од окр. Предрага Петковића износ од 3.250,оо евра, те је према окривљенима изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: мобилних телефона, путничких моторних возила и др.
 
Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, и то сада правноснажно осуђени Денис Траиловић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловало споразумно, у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист која се кретала 300,оо евра по једном илегалном мигранту, за организацију  недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије са Републиком Бугарском, затим прихвата илегалних миграната у Републици Бугарској или у месту Селачка, на територији Општини Зајечар, и омогућавање њиховог илегалног боравка у Републици Србији и њиховог недозвољеног транзита до Београда, након чега су од стечене финансијске користи у износу од 300,оо евра по једном илегалном мигранту осуђени Денис Траиловић и окр. Манић узимали по 50,оо до 75,оо по једном илегалном мигранту, а остатак новца давали осталим припадницима организоване криминалне групе у зависности од њихове улоге у оствареној појединачној инкриминисаној радњи омогућавања недозовљеног прелаза границе Србије, недозвољеног боравка или транзита кроз Србију, а припадници ове организоване криминалне групе су, поред више НН лица, у наведеном временском периоду постали окр. Миљан Манић, Предраг Петковић и сада правноснажно осуђени Драган Тодоровић, Роберт Станковић, Дарко Алексић и учинилац Вељко Траиловић. 
 
Такође, првостепеном пресудом окр. Милена Петковић и Мирослав Петковић су ослобођени од оптужбе да су са окр. Миљаном Манићем, Предрагом Петковићем и сада правноснажно осуђенима Денисом Траиловићем, Драганом Тодоровићем, Робертом Станковићем, Милошем Манићем, Дарком Алексићем и учиниоцем Вељком Траиловићем, у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, извршили кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 2. КЗ. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 3. новембра 2023. године решење Кж1 По1 16/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. 
 
По налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда је захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка јер пресудом није потпуно решен предмет оптужбе, а на коју повреду се основано указује жалбом јавног Тужиоца за организовани криминал. 
 
Када је у питању ослобађајући део пресуде, у односу на окр. Милену и Милорада Петковића, првостепена пресуда је заснована на битној повреди одредаба кривичног поступка будући да су разлози пресуде нејасни и у знатној мери противречни, те је првостепена пресуда и у том делу морала битни укинута. 

 

 

28. август 2023. године
ДАЛИБОР ТРНАВАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1  23/18 од 22. јуна 2022. године, због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ окр. Вук Поповић и Обрен Маркешевић су осуђени на казне затвора у трајању од по шест година, окр. Зоран Божовић је осуђен на казну затвора у трајању од осам година, док је окр. Миодраг Отовић због извршења наведеног кривичног дела и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од седам година и десет месеци, те на новчану казну у износу од 100.000,00 динара. 
 
Окривљени Вук Поповић, Обрен Маркешевић, Зоран Божовић и Миодраг Отовић су оглашени кривим што су у периоду од децембра 2014. године до 12. септембра 2017. године, на територији Републике Србије и Републике Чешке, делујући у групи заједно са Марком Тошићем, Борком Аћимовићем, Ненадом Отовићем, Иваном Васићем, Ненадом Пејовићем и Јованом Стојковићем (која лица су правноснажно осуђена у Републици Чешкој), неовлашћено производили ради продаје опојну дрогу – канабис, у вештачким условима. 
 
Првостепеном пресудом окр. Миодраг Отовић је оглашен кривим и да је од неутврђеног дана до 12. септембра 2017. године, у Прагу, Република Чешка, у породичној кући неовлашћено држао полуаутоматски пиштољ и три комада метака. 
 
Такође, првостепеном пресудом окр. Миљан Кењић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 КЗ, окр. Далибор Трнавац је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ, кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 КЗ и кривично дело прање новца из члана 231 став 3 КЗ, те су окр. Вук Поповић и Обрен Маркешевић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело прање новца из члана 231 став 3 КЗ.
 
Оптужницом Тужиоца за организовани криминал: 
 
окр. Далибору Трнавцу је стављено на терет да је у периоду од децембра 2014. године до 12. септембра 2017. године, на територији Републике Србије и Републике Чешке, организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали окр. Вук Поповић, Обрен Маркешевић, Зоран Божовић, Миљан Кењић и Миодраг Отовић, као и Марко Тошић, Борко Аћимовић, Ненад Отовић, Иван Васић, Ненад Пејовић и Јован Стојковић (против којих лица се води кривични поступак у Републици Чешкој) и други за сада НН припадници, чији идентитет није утврђен, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ради стицања незаконите финансијске користи, на тај начин што је окр. Трнавац створио план да са осталим припадницима организоване криминалне групе неовлашћено производи и продаје опојну дрогу „канабис“, чија је производња, промет и употреба забрањена, и ради остварења плана издавао налоге припадницима организоване криминалне групе, обезбеђивао средства и контакте ради производње, кријумчарења и продаје опојне дроге, организовао ради даље продаје неовлашћену производњу биљке канабис у вештачким условима, на тај начин што је заједно са припадницима организоване криминалне групе проналазио објекте у иностранству и изнајмљивао их преко припадника организоване криминалне групе на дужи временски период који су приликом закључења уговора о закупу користили фалсификоване личне исправе, финансирао куповину опреме, материјала и супстанци намењених за производњу опојне дроге канабис, вршио одабир људи задужених за целокупан циклус производње канабиса, континуирано контролисао производњу опојне дроге, те вршио одабир, селекцију и обуку људи задужених за транспорт и продају канабиса и вршио расподелу новца стеченог кријумчарењем и продајом опојне дроге, те су тако произведену опојну дрогу неовлашћено продавали на територији Републике Србије, Републике Чешке, СР Немачке, Републике Аустрије и осталих земаља Европске уније, па су наведени окривљени и други за сада НН припадници ове организоване криминалне групе прихватили план организатора и у складу са својим преузетим улогама у оквиру организоване криминалне групе предузимали радње ради остварења плана и 
 
окр. Далибору Трнавцу је стављено на терет да је и у временском периоду од 29. јула 2016. године до 1. јуна 2017. године, у Београду и Чачку, те окр. Вуку Поповићу да је у временском периоду од 20. марта до 7. септембра 2017. године, у Ваљеву, и окр. Обрену Маркешевићу да је у временском периоду од 16. јануара до 3. априла 2017. године, у Чачку, у намери да прикрију незаконито порекло имовине, извршили конверзију и пренос имовине – новца за који су знали да је прибављен извршењем кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и тако стекли, држали и користили имовину коју су прибавили извршењем кривичног дела у вредности од преко 1.500.000,00 динара, на тај начин што су од тако стеченог новца куповали непокретности и путничка возила у Републици Србији. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Обрен Маркешевић и његов бранилац, као и браниоци окр. Вука Поповића, Зорана Божовића и Миодрага Отовића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. јуна 2023. године пресуду Кж1 По1 3/23 којом је: 
 
потврдило у целости првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окр. Далибора Трнавца и Миљана Кењића,
 
преиначило првостепену пресуду у осуђујућем делу у односу на окр. Миодрага Отовића у погледу одлуке о кривичној санкцији због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја из члана 348 став 1 КЗ и истог због извршења наведеног кривичног дела осудило на казну затвора у трајању од једне године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара и
 
због битне повреде одредаба кривичног поступка, укинуло првостепену пресуду у осуђујућем делу у односу на окр. Вука Поповића, Обрена Маркешевића, Зорана Божовића и Миодрага Отовића због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ и у ослобађајућем делу у односу на окр. Вука Поповића и Обрена Маркешевића због кривичног дела прање новца из члана 231 став 3 КЗ и у том делу предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.
 
Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд руководећи се начелом принципа „in dubio pro reo“, у случају сумње повољније по окривљене, окр Трнавца и Кењића ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а имајући у виду да суд пресуду може засновати само на чињеницама у чију извесност је уверен. Такође, окр. Трнавац је правилно првостепеном пресудом ослобођен од оптужбе да је извршио и кривично дело прање новца имајући у виду да је током поступка неспорно утврђено да нема довољно доказа да је овај окривљени извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, па самим тим ни доказа да је извршио кривично дело прање новца. 

 

 

28. јул 2023. године
ДАЛИБОР ОГЊАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 15/19 од 5. октобра 2020. године окр. Далибор Огњановић, Александар Дрефљак, Марко Мандић, Јанко Јаничић и Александар Јовић су ослобођени од оптужбе да су у периоду од средине 2014. године па до 2. фебруара 2015. године, на територији Републике Србије, у Београду, Новом Саду и Јагодини, као организована криминална група извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 30. јуна 2023. године донело је пресуду Кж1 По1 7/23 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду (Напомена: у овом поступку Апелациони суд је разматрао само онај део првостепене пресуде за који поступак није био правноснажно окончан).
 
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилном и свестраном оценом свих изведених доказа правилно и потпуно утврдио чињенично стање, затим правилно применио Кривични закон, те закључио да се из изведених доказа не може са степеном извесности утврдити да су окривљени извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, због чега је правилност и законитост пресуде другачијим жалбеним наводима Тужиоца неосновано доведена у питање.

 

14. јул 2023. године

СВЕТЛАНА ВУКСАНОВИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 72/13 од 5. јула 2021. године:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3. КЗ окривљени сарадник Данијела Јанчић је осуђена на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, без електронског надзора, окр. Светлана Вуксановић је осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца, окр. Слободан Жигић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, окр. Ненад Цветковић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца, окр. Александар Ђорђевићћ је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца и окр. Младен Папаз је осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, без електронског надзора,
  • због извршења продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 229, став 3. КЗ (од чега окр. Кавгић помагањем) окр. Војислав Милутин је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 1.000.000,оо динара, окр. Рајко Димић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 2.500.000,оо динара и окр. Олгица Кавгић је осуђена на казну кућног затвора у трајању од 8 месеци, без електронског надзора и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара и
  • због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3. КЗ окр. Бајко Перовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци (у коју казну му се урачунава и раније утврђена правноснажна казна затвора у трајању од 2 године и 1 месеца), окр. Игор Мелник је осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године, са електронским надзором, окр. Иван Данчук је осуђен на казну кућног затвора у трајању од 10 месеци, без електронског надзора.

Такође, првостепеном пресудом је изречена мера забране вршења дужности одговорног лица у привредним друштвима и то окр. Војиславу Милутину и Рајку Димићу у трајању од по 3 године, окривљеној сараднику Данијели Јанчић, окр. Игору Мелнику и Ивану Данчуку у трајању од по 2 године и окр. Олгици Кавгић у трајању од 1 године, док је окр. Светлани Вуксановић изречена мера безбедности забране вршења делатности књиговође у трајању од 3 године. Окривљеном сараднику Данијели Јанчић, те окр. Светлани Вуксановић, Слободану Жигићу, Војиславу Милутину, Рајку Димићу, Бајки Перовићу, Ненаду Цветковићу, Игору Мелнику и Александру Ђорђевићу су одузети предмети који су употребљени за извршење кривичног дела и то мобилни телефони, печати, платне картице, лаптоп рачунари, меморијске картице, СИМ картице, УСБ модели, факсимили, новчанице и др, те је од окривљеног сарадника Данијеле Јанчић на име имовинске користи коју је прибавила извршења кривичног дела одузето путничко моторно возило марке „Mercedes CLS 320“. Даље, окривљени су на име имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичног дела обавезани да суду плате следеће износе: окр. Милутин Војислав 35.072.621,46 динара, окр. Бајко Перовић 886.590,оо динара, окр. Ненад Цветковић 72.660,оо динара, окр. Александар Ђорђевић 278.900,оо динара, окр. Младен Папаз 261.260,00 динара, те су од следећих окривљених на име имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичних дела одузети следећи износи: Слободан Жигић – 2.774.590,оо динара и окр. Рајко Димић износ од 88.140.919,32 динара.

Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парнични поступак.

Првостепеном пресудом је, такође, одбијена оптужба према окр. Бајку Перовићу за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Слободан Жигић и Војислав Милутин, те њихови браниоци, као и браниоци окр. Светлане Вуксановић, Рајка Димића, Олгице Кавгић, Бајка Перовића, Ненада Цветковића, Игора Мелника, Ивана Данчука, Александра Ђорђевића и Младена Папаза.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 27. априла 2023. године пресуду Кж1 По1 8/22 којом је:

  • преиначило првостепену пресуду и, због наступања апсолутне застарелости кривично гоњења, одбило оптужбу за извршење, сваког понаособ, кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и то у односу на окр. Ненада Цветковића, окривљену сарадницу Данијелу Јанчић, окр. Светлану Вуксановић, Александра Ђорђевића, Младена Папаза и Слободана Жигића,
  • преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и:

-због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ окривљену сарадницу Данијелу Јанчић осудило на казну кућног затвора у трајању од 10 месеци, без електронског надзора, окр. Светлану Вуксановић и  Ненада Цветковића осудило на казне затвора у трајању од по 2 године, окр. Слободана Жигића осудило на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, окр. Бајка Перовића и Александра Ђорђевића осудило на казну затвора у трајању од по 1 годину, окр. Младена Папаза осудило на казну кућног затвора у трајању од 8 месеци, без електронског надзора и окр. Рајка Димића због извршења продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 2.500.000,оо динара,

  • укинуло првостепену пресуду у односу на окр. Војислава Милутина и у том делу предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење и
  • у преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал:

  • окр. Ненаду Цветковићу, окривљеној Данијели Јанчић, окр. Светлани Вуксановић, Александру Ђорђевићу и Младену Папазу је стављено на терет да су у периоду од 29. јула 2009. године до 6. априла 2012. године, у Новом Саду, правноснажно осуђени Владимир Јовановић организовано организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно, са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривична дела пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, чији припадници су постали окривљена сарадница Данијела Јанчић, окр. Ненад Цветковић, Божидар Ђођевић, према коме је кривичних поступак раздвојен, Александар Ђорђевић, Светлана Вуксановић, Младен Папаз и правноснажно осуђени Милорад Делетић, Бошко Голубовић, Миодраг Голубовић, Душан Голубовић, Павле Бошњак, Бојан Џамбасан, Дејан Пајкић и Марко Ахметовић, показујући припадност извршењем приликом постављених задатака од стране организатора криминалне групе и вршењем кривичних дела, па су тако у оквиру планиране активности криминалне групе користили привредна друштва под контролом организоване криминалне групе за прављење и употребу исправа са неистинитом садржином вршили незаконите уплате и исплате са рачуна привредних друштава под контролом криминалне групе и обезбеђивали готовинска новчана средства за откуп секундарних сировина од физичких лица, делимично избегли плаћање пореза на додату вредност и потпуно избегли плаћање пореза на доходак грађана по основу откупа секундарни сировина од физичких лица и омогућили прикривање података од значаја за утврђивање ових пореских обавеза;
  • окривљеној садрадници Данијели Јанчић, окр. Светлани Вуксановић и Слободану Жигићу је стављено на терет да су у периоду од 1. јануара 2010. године до 31. јула 2012. године, у Новом Саду, правноснажно осуђени Владимир Ивановић и Бошко Голубовић организовали организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно, са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривична дела пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, чији припадници су постали окривљена сарадница Данијела Јанчић, окр. Светлана Вуксановић, Слободан Жигић и правноснажно осуђени Милорад Делетић, Миодраг Голубовић, Маринко Симновић, Сандра Плетл и Бајко Перовић и
  • окривљена сарадница Данијела Јанчић, окр. Светлана Вуксановић и Слободан Жигић у периоду од 23. фебруара до 24. децембра 2012. године, у Новом Саду, правноснажно осуђени Бошко Голубовић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно, са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, користећи део структуре организоване криминалне групе коју је оргаизовао са правноснажно осуђеним Владимиром Ивановићем, у периоду од 1. јануара 2010. до 31. јула 2012. године, а припадници организоване криминалне групе који је у периоду од 23. фебруара до 24. децембра 2012. године организовао правноснажно осуђени Бошко Голубовић постали су окривљени сарадник Данијела Јанчић, окр. Светлана Вуксановић, Слободан Жигић и правноснажно осуђени Бајко Перовић, Милорад Делетић, Миодраг Голубовић, Сандра Плетл, Стефан Куљанчић и Роберт Петер.

Апелациони суд налази да се, у делу који се односи на окр. Милутина Војислава, основано његовом жалбом и жалбом његовог браниоца истиче да је чињенично стање у односу на њега погрешно и непотпуно утврђено, да се поједине чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење у овом делу остале неутврђене, због чега се за сада не могу прихватити ни  чињенични ни правни закључци првостепеног суда у односу на овог окривљеног, па је укидање првостепене пресуде у овом делу било нужно.

 

 

7. јул 2023. године
МАРИЈА БАЖАЛАЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 60/21 од 27. маја 2022. године окр. Марија Бажалац је због извршења продуженог кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 3 године, те јој је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то новац у износу од 550,оо евра. Такође, окривљеној је изречена и мера забране вршења свих позива у области правосуђа у трајању од 5 година. 
 
Окривљена Марија Бажалац је оглашена кривом што је у периоду од 28. јануара до 17. фебруара 2021. године, у својству службеног лица, судије Прекршајног суда у Краљеву, на функцији председнице суда, посредно, преко сада осуђеног В.Л, према коме је крвични поступак правноснажно окончан, од сада осуђених Б.Т и Б.К, према којима је кривични поступак правноснажно окончан, најпре, примила обећање поклона у новцу, а потом и примила поклон у новцу у износу од 550,оо евра, да у оквиру свог службеног овлашћења не изврши службену радњу коју би морала извршити и то да као поступајући судија не донесе пресуде у прекршајним поступцима који су се водили и то против ББ.Т, сина осуђеног Б.Т, а против осуђеног Б.К. због прекршаја предвиђених одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, већ да води прекршајне поступке на начин који је био срачунат на одуговлачења поступка до наступања апсолутне застаре прекршајног гоњења у чему јој је помогао В.Л, стварањем услова за извршење кривичног дела, на тај начин што је преко В.Л. дана 28. јануара 2021. године у кабинету Прекршајног суда у Краљеву од Б.Т. примила обећање поклона о новцу у укупном износу од 600,оо евра и од Б.Т. примила обећање поклона о новцу у износу од 500,оо евра које би износе новца поделила са В.Л. да прекршајне поступке против ББ.Т. и Б.К. води на начин који би довео до апсолутне застарелости прекршајног гоњења, а након што је Л. овим поводом 10. фебруара  2021. године од Б.Т. преузео износ од 100.000,оо динара и од овог износа у сврху предаје поклона окривљеној купио 400,оо евра, а дана 5. фебруара 2021. године од Б.К. преузео износ од 30.000,оо динара као део договореног износа и од овог износа у сврху предаје поклона окривљеној купио 150,оо евра, окривљена је 17. фебруара 2021. године у свом кабинету преко В.Л. примила поклон у новцу и то од  Б.Т. у износу од 400,оо евра и од Б.К. у износу од 150,оо евра уз објашњење Л. да ће јој К. преостали део новца у износу од 150,оо евра дати за 15 дана тако што је В.Л.  550,оо евра ставио у њену тоалетну торбицу коју је окривљена ставила у своју ташну у којој је приликом претреса новац и пронађен, док је Л. остатак новца задржао за себе.  
 
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљене. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 8. маја 2023. године пресуду Кж1 По1 21/22 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду. 
 

 

7. јул 2023. године
БОЖИДАР СТОЛИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 204/21 од 15. јула 2022. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ (од чега окр. Голубовић подстрекавањем) окр. Божидар Столић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива – радника Министарства унутрашњих послова РС у трајању од 5 година, док је окр. Филип Голубовић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца, те му је изречена мера безбедности одузимања мобилног телефона са бројевима и претплатничких картица као предмета који су употребљени за извршење кривичног дела. Такође, окр. Божидар Столић је обавезан да на име имовинске користи коју је прибавио извршењем кривичног дела плати суду износ од 500,оо евра. 
 
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од 21. фебруара 2020. године до 6. фебруара 2021. године, у Београду, окр. Столић у својству овлашћеног службеног лица МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, криминалистичког инспектора за сузбијање организованог, општег криминала, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења себи прибавио имовинску корист у износу од 500,оо евра, а дргим лицима корист у виду добијања података прибављених обављањем полицијских послова и података из Јединственог информационог система МУП РС која они нису смели добити јер ти подаци служе искључиво за обављање полицијских послова, а на шта га је подстрекавао окр. Голубовић.
 
Такође, првостепеном пресудом окр. Божидар Столић и Филип Голубовић су ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ. 
 
Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од краја јануара месеца 2020. године до 10. јуна 2021. године, у Београду, окр. Столић постао припадник организоване криминалне групе, против чијих се организатора и припадника води кривични поступак због постојања основане сумње да су извршили кривична дела тешког убиства, чији је задатак био да обавештава организаторе и припаднике организоване криминалне групе о подацима који су му били доступни у вршењу полицијских послова, у својству овлашћеног службеног лица МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, криминалистичког инспектора за сузбијање организованог, општег криминала и то о мерама и радњама које полиција предузима у циљу откривања и расветљавања кривичних дела и обезбеђивање доказа који се односе на извршење кривичних дела ове организоване криминалне групе, као и подацима садржаном у информационом систему МУП РС за физичка лица која су организаторима и припадницима била од интереса, па је окр. Столић искоришћавањем свог наведеног положаја и овлашћења себи прибавио имовинску корист а организаторима и припадницима ове организоване криминалне групе прибавио корист у виду прибављања података прибављених обављањем полицијских послова и података из Јединственог информационог ситема МУП РС која она нису смели добити јер ти подаци службе искључиво за обављање полицијских послова а на шта га је подстрекавао окр. Голубовић, тако што је окр. Столић обавештавао припаднике организоване криминалне групе који до тада нису били лишени слободе од стране полиције о мерама и радњама које полиција предузима у циљу обезбеђивање доказа која се односе на откривање и расветљавање кривичних дела ове организоване криминалне групе, на тај начин што је ове податке достављао окр. Голубовићу који је то од њега тражио, а чији је задатак био да те податке које му окр. Столић саопшти у непосредном или телефонском контакту проследи другим припадницима организоване криминалне групе и тако их обавести о планираним и предузетим радњама полиције, те им тако омогући да не буду откривени, да избегну евентуално лишење слободе и да по потреби правовремено сакрију доказе које би полиција предузимањем тих планираних мери и радњи могла пронаћи, за шта је окр. Столић од окр. Голубовића добио обећање да ће му бити дата новчана награда од 5.000,оо евра од припадника организовене криминалне групе како би их и даље обавештавао о овим подацима из истраге.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 7. априла 2023. године решење Кж1 По1 23/22 којим је, усвајањем жалби Тужиоца за организовани криминал и једног браниоца окр. Божидара Столића, и по службеној дужности у односу на окр. Филипа Голубовића, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање. Жалбе другог браниоца окр. Божидара Столића и браниоца окр. Филипа Голубовића су одбачене као неблаговремене. 
 
По налажењу Апелационог суда, првостепеном пресудом у осуђујућем делу, начињена је битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што је изрека пресуде противречна сама себи, затим што су разлози пресуде противречни изреци, као и у томе што пресуда не садржи разлоге о појединим чињеницама које су биле предмет доказивања, док су разлози о одлучним чињеницама наведени у образложењу пресуде потпуно нејасни и у знатној мери противречни, због чега није могуће испитати законитост и правилност.
 
У образложењу решења Апелационог суда се, између осталог, наводи да приликом оцене прихватљивости и законитости доказа и доказног материјала прибављеног у другој држави и достављеног путем међународне правне помоћи, није довољно рећи, како то наводи првостепени суд у образложењу првостепене пресуде, да је доказ прибављен путем међународне правне помоћи. По мишљењу Апелационог суда првостепени суд је пропустио да најпре, наведе јасне и аргументоване разлоге у погледу законитости достављене SKY есс комуникације по критеријуму државе у којој је прибављена, и то кроз анализу начина на коју је иста прибављена у Републици Француској а, у склопу наведеног, и кроз оцену да ли је наведена комуникација прибављена на начин која није у супротности са начелима нашег правног система и опште прихваћеним правилима међународног права.
 
У вези са тим првостепени суд је био дужан да анализира чињенице да из доказа и података у списима предмета произлази да је, с обзиром на то да је заједничка судска истрага холандских, белгијских и француских надлежних органа да је криптовано решење за телефоне SKY есс било коришћено од стране криминалних организација која су деловала у наведене три државе а неке и на међународном нивоу, претресање и заплена података садржаних у бази података са сервера платформе SKY есс извршено на основу одлуке надлежног правосудног органа Републике Француске о дозволи постављања техничких уређаја за хватање информатичких података на екстерној вези сервера донетој 21. децембра 2020. године у складу са кривично процесним прописима Републике Француске, како би се хватали криптографски елементи сваког телефона који користи систем шифровања SKY есс који ће, када се буду комбиновали са криптографским елементима добијеним из пресретања омогућити дешифровање индивидуалних порука које примају ови телефони. Дакле, по мишљењу Апелационог суда, првостепени суд је приликом оцене да ли се подаци прикупљени од стране надлежних иностраних органа могу користити као доказ у домаћем кривичном предмету требало најпре да има у виду да су исти прибављени у складу са важећим прописима Републике Француске и на основу одлуке надлежног правосудног органа те земље. 
Такође, имајући у виду да је предмет замолнице било достављање доказа и доказног материјала а не предузимање одређене доказне радње нејасни су наводи првостепеног суда да докази прибављени од стране надлежног органа Републике Француске садржинских одговарају доказној радњи и доказима који су прибављени сагласно члановима Законика о кривичном поступку – рачунарско потраживање података додатно с обзиром на то да рачунарско претраживање података подразумева претраживање већ обрађених и личних података и њихово поређење са подацима који се већ налазе у базама података који се односе на осумњиченог и кривично дело и сходно томе, по логици ствари се врши на серверима који се налазе на нашој територији, док се у конкретом случају ради о криптованој комуникационој платформи са серверима у иностранству. 
 
При томе, нејасни су наводи првостепеног суда да се докази прибављени од стране надлежних органа Републике Француске који су прибављеи у предмету Посебног одељења Вишег суда у Београду који се води против окр. Беливука и других, као случајни налаз, могу користити и у овом поступку. 
 
Апелациони суд налази да се основано жалбом Тужиоца за организовани криминал истиче и да је првостепена пресуда у ослобађајућем делу донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка, која се састоји у томе што су разлози о чињеницама које су биле предмет доказивања наведени у образложењу пресуде потпуно нејасни, као и да је, с тим у вези чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено. 
 

 

 

30. јун 2023. године
ЗЛАТКО МАРКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 159/21 од 6. октобра 2022. године окр. Златко Марковић, Олга  Антић и Добрица Живковић су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ. 
 
Окривљени су оглашени кривим да су периоду од 3. марта 2006. године до 1. марта 2007. године, у Зрењанину и Нишу, као одговорна лица, и то окр. Јовица Стефановић, у односу на кога је обустављен кривични поступак услед смрти, генерални директор привредног друштва „Југоремедија“ а.д, задужен да заступа, организује и води пословање друштва према трећим лицима и да се стара и одговора за законитост рада друштва, окр. Златко Марковић, помоћник генералног директора за економске односе и директор за организациона, економска и правна питања привредног друштва „Југоремедија“, задужен за рад службе увоза и извоза и да организује набавку потребних сировина за несметану производњу, да руководи и усклађује процес рада у комерцијалном и финансијском пословању, окр. Олга Антић, директор привредног друштва МД „Нини“ д.о.о. са седиштем у Нишу, задужена да организује, води пословање и стара се о законитости рада друштва и окр. Добрица Живковић, директор привредног друштва „Нини фармација“ и директор привредног друштва „Ремевита“, коме је на основу овлашћења добијених од покојног окр. Јовице Стефановића и окр. Олге Антић фактички поверено обављање послова фактурисања и заступања у вези са набавком и продајом лекова и активних супстанци у привредном друштву МД „Нини“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима прибавили противправну имовинску корист, и то покојни окр. Јовица Стефановић и окр. Златко Марковић повезаном привредном друштву АД „Јака 80“ са седиштем у Радовишу у Републици Македонији, чији је већински власник привредно друштво МД „Нини“ (51,97%), чији је оснивач и власник пок. Јовица Стефановић (100%), а који је на основу уговора о купопродаји удела од 10. септембра 2002. године и  уговора о инвестиционом улагању од 2. октобра 2002. године најпре постала власник 41,93%, а потом власник укупно 61,02% капитала у привредном друштву „Југоремедија“, у износу од 396.054.589,оо динара, а покојни окр. Јовица Стефановић, окр. Марковић, Антић и Живковић привредном друштву МД „Нини“, чији је оснивач и власник покојни окр. Јовица Стефановић, у износу од 183.447.070,75 динара, и тиме нанели штету привредном друштву „Југоремедија“ у укупном износу од 579.501.659,75 динара. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
 
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 26. маја 2023. године пресуду Кж1 По1 1/23 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду. 
 
По налажењу Апелационог суда, у односу на окр. Антић, Марковића и Живковића  првостепени суд је правилно закључио да није током поступка доказано да су извршили кривично дело које им је оптужницом стављено на терет, будући да из доказа који су изведени током поступка, као и на основу одбране окривљених суд није могао са сигурношћу да потврди наводе тужиоца, односно да су окривљени са умишљајем битном допринели извршењу кривичног дела или да су помогли у извршењу кривичног дела. Наиме, првостепени суд је исказима сведока, на које се позива и Тужилац у изјављеној жалби, поклонио веру јер су убедљиви и сагласни једни другима, те чине јасну и логичну целину са осталим изведеним доказима, при чему је током поступка из свих изведених доказа утврђено да се како у „Југоремедији“, тако и МД „Нинију“ везано за набавке активних супстанци, за њихову цену искључиво питао пок. Јовица Стефановић, док су окривљени, без обзира на формална звања која су у тим привредним друштвима имали, поступали искључиво по његовим налозима, предузимајући радње које су у опису посла које је покојни Јовица Стефановић раније одредио. Дакле, с обзиром на фактички делогруг овлашћења која су у привредним друштвима имали окр. Марковић, Антић и Живковић и радње које су у конкретним случајевима предузели могли да буду свесни, пре свега, да заједнички са покојним Јовицом Стефановићем врше неко кривично дело, односно да тиме заједнички са умишљајем битно доприносе извршењу кривичног дела, нити да евентуално покојном Јовици Стефановићу помажу у извршењу кривично дела, а потом и последице дела, правилно је првостепени суд ове окривљене ослободио од оптужбе да су, у саизвршилаштву извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица.
 

 

20. јун 2023. године
PIROGLU ECEVIT

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кре-По1 12/22, Кв-По1 90/23 од 21. марта 2023. године, утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Републике Турске окривљеног Piroglu Ecevita, по замолници Врховног јавног тужилаштва Силопи Републике Турске од 05. јула 2023. године, ради кривичног гоњења окривљеног Piroglu Ecevita.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, на рочишту одржаном дана 30. маја 2023. године, донео је решење Кж-По1-Кре 20/23 којим је уважавањем жалби окривљеног и његових бранилаца, преиначио првостепено решење тако што је одбио изручење правосудним органима Републике Турске окривљеног Piroglu Ecevita.
 
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбама окривљеног и његових бранилаца оспорава закључак првостепеног суда да у конкретном случају постоји довољно доказа за основану сумњу да је лице чије се изручење тражи Piroglu Ecevit извршио кривична дела која му се пред надлежним органима државе молиље стављају на терет, те да су самим тим, испуњене законске претпоставке за његово изручење. Ово из разлога, јер првостепени суд свој закључак о постојању основане сумње да је лице чије се изручење тражи Piroglu Ecevit извршио кривична дела која му се стављају на терет, заснива на иницијалним актима о покретању кривичног поступка, паушално наводећи да из свих приложених доказа уз оптужни акт и комплетне документације, а пре свега исказа сведока испитаних у предмету Главног тужилаштва у Силопију, произлази постојање основане сумње.  Међутим, у ситуацији када из списа предмета произлази да су суду достављени наредба о спровођењу истраге Главног тужилаштва у Силопију и оптужница Републичког тужилаштва у Андолу-Истанбул Републике Турске, из чијег образложења произлази да су докази о постојању основане сумње управо изјаве сведока, чији су делови исказа селективно наведени у образложењу оптужног акта, а из садржине истих се не може утврдити када су, на ком месту и под каквим околностима радње које се окривљеном стављају на терет предузете, нити су њихови искази достављени у форми у којој то захтева Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, то у конкретном случају произлази да нису достављени докази који указују на постојање основане сумње да је окривљени извршио кривична дела за која се изручење тражи, а како је то предвиђено Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима и Уговором између Републике Србије и Републике Турске о изручењу. При томе, у наведеним оптужним актима, ни у пропратној документацији уз замолницу, није наведен чињенични опис кривичних дела за које се окривљени терети, у погледу места, времена и начина извршења сваког од побројаних кривичних дела.
 
По оцени Апелационог суда, у конкретном случају није испуњена претпоставка за изручење која се односи на постојање довољно доказа за основану сумњу да је лице чије изручење тражи учинило кривична дела поводом којих се захтева изручење, због чега је преиначио првостепено решење и одбио изручење окривљеног.
 

 

19. јун 2023. године
БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 17/14 од 24. новембра 2021. године због извршења, у саизвршилаштву, продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ окр. Биљана Јовановић је осуђена на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окр. Горан Костић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, окр. Слободан Бајин је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и окр. Душан Боровица је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, те су привредна друштва „Боровица транспорт“ д.о.о. са седиштем у Руми, „Боровица транспорт – пут“ д.о.о. са седиштем у Руми, „Панонија путеви“ са седиштем у Руми, „Сремски путеви“ д.о.о. са седиштем у Руми, „Путеви“ а.д. са седиштем у Сремској Митровици, „Дунав група агрегати“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду и „Напредак“ а.д. са седиштем у Апатину обавезана да на име имовинске користи прибављене кривичним делом солидарно плате у корист буџета Републике Србије износ од 2.518.524.375,00 динара. Оштећена Аутономна покрајина Војводина упућена је да свој имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку. 
 
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од краја новембра 2010. године до октобра месеца 2012. године, у Новом Саду, у својству одговорних лица, и то: окр. Биљана Јовановић – председника Извршног одбора и председника Кредитног одбора „Развојне банке Војводине“ а.д. са седиштем у Новом Саду, заједно са окр. Слободаном Бајином, чланом Кредитног одбора и директором Сектора за пословање са привредом Банке и окр. Гораном Костићем, чланом Извршног одбора банке, искоришћавањем својих положаја и овлашћења прибавили противправну имовинску корист привредним друштвима „Боровица транспорт“ д.о.о. са седиштем у Руми, „Боровица транспорт – пут“ д.о.о. са седиштем у Руми, „Панонија путеви“ са седиштем у Руми, „Сремски путеви“ д.о.о. са седиштем у Руми, „Путеви“ а.д. са седиштем у Сремској Митровици,  „Војводина пут – Зрењанин“ а.д. са седиштем у Зрењанину, „Хидрограђевинар“ а.д. са седиштем у Сремској Миторвици, „Дунав група агрегати“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду и „Напредак“ а.д. са седиштем у Апатину, по основу одобрених кредита који нису враћани и гаранција палих на терет Банке и банци нанели имовинску штету, а окр. Душан Боровица у својству одговорних лица наведених привредних друштва, у којима је био овлашћено лице за располагање новчаним средствима са рачуна или му је по основу власништва или уложених новчаних средстава у пословање тих привредних друштава фактички поверено вршење послова управљања и надзора над њима и њиховом имовином, те доношење одлука о њиховом задуживању код пословних банака у Републици Србији и усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита тим привредним друштвима, остварујући заједничку одлуку да се његовим привредним друштвима прибави противправна имовинска корист искоришћавањем свог положаја и овлашћења својим радњама у битно допринео извршењу кривичног дела и прибављању противправне имовинске користи наведеним привредним друштвима у укупном износу од најмање 2.518.524.375,оо динара, у виду невраћених кредита и активираних банкарских гаранцима палих на терет Банке.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Горан Костић и Слободан Бајин, те њихови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 1. марта 2023. године решење Кж1 По1 18/22 којим је, усвајањем жалби, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбеним наводима окривљених и њихових бранилаца указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка јер су изрека првостепене пресуде и дати разлози нејасни и међусобно противречни.
У образложењу Апелационог суда се, између осталог, наводи да првостепени суд у изреци пресуде наводи свих 18 пласмана, што кредита, што банкарских гаранција и подводи их у инкриминисани период, а да при томе занемарује да од 18 пласмана који су наведени у оптужном акту осим краткорочних и дугорочних кредита, постоји 10 краткорочних и једна дугорочна гаранција, па је стога нејасно зашто се ове банкарске гаранције подводе под одобрена кредитна средства. У вези са наведеним за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања било је неопходно утврдити да ли је на страни привредних друштава „Боровица“ постојала намера да не врати кредите, тако да је било нужно утврдити стање дуга и то на име трошкова, главнице и камате за свако привредно друштво понаособ у инкриминисаном периоду.
Такође, изостали су разлози о одлучним чињеницама који се односе на банкарске гаранције, јер имајући у виду права и обавезе уговорних страна у том правном послу не постоји имовинска корист за комитента банке у случају да банкарска гаранција падне на терет банке, јер у том случају банка свом комитенту не исплаћује ништа, већ исплаћује кориснику гаранције одређени износ новца предвиђен гаранцијом тако да код оних банкарских гаранција које су пале терет банке може постојати само штета за банку у виду износа новца који је иако је банка по гаранцији платила кориснику гаранције, а комитент јој тај износ новца није рефундирао, док у случају банкарских кредита банка комитенту предаје у својину одређену количину новца која за комитента извесно представља имовинску корист.
Апелациони суд у донетом решењу указује и на то да првостепени суд као неспорно утврђује колики је износ прибављене противправне имовинске користи, а потом оштећену АП Војводина упућује да имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку, не наводећи разлоге за то, као и разлоге на основу којих чињеница је утврдио статус оштећеног у овој кривично-правној ствари.
По оцени Апелационог суда, такође, основано се жалбом указује на то да првостепени суд није дао јасне и конкретне разлоге за кривични закон који је применио у конкретном случају.
 

19. јун 2023. године
ЗОРАН ЈЕЛИЧИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 146/22 од 6. марта 2023. године окр. Зорану Јеличићу је због извршења кривичног дела ометање правде из чл. 336б, став 2. КЗ изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико у року од 2 године од дана правноснажности не изврши ново кривично дело, те је осуђен на новчану казну у износу од 10.000,оо динара.
 
Окривљени Зоран Јеличић је оглашен кривим што је 23. децембра 2020. године, на тротоару испред степеништа главног улаза зграде Посебног одељења Вишег суда у Београду за организовани криминал, силом ометао адвоката оштећеног у вршењу адвокатске службе, на тај начин што је претходно на тротоару улице Устаничке на потезу између зграде општине Вождовац и зграде Посебног одељења Вишег суда, срео оштећеног приликом доласка на заказано суђење у Посебно одељење Вишег суда у предмету у коме је оштећени постављен за браниоца по службеној дужности окр. Јеличићу против  кога се води кривични поступак због извршења кривичног дела злочиначко удруживање,  кривичног дела тешко убиство и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја, када се оштећеном два пута обратио речима: „Стани овде да ти кажем нешто“, а потом и додао: „Јел чујеш шта сам ти рекао!“, па будући да се оштећени није зауставио, ишао за оштећеним и понављао речи: „Стани, стани“, након чега се оштећени доласком до степеништа главног уласка зграде Посебног одељења Вишег суда зауставио и окренуо према окривљеном који му је пришао, па је након краћег разговора је окривљени отвореним шакама десне па леве руке ударио оштећеног у пределу главе, а све како би утицао на оштећеног да га не заступа као бранилац у наведеном кривичном поступку на претресу дана 23. децембра 2020. године, након чега је оштећени утрчао у зграду суда и о наведеном обавестио правосудну стражу, а потом и претресно веће, када је усмено на записник поднео захтев да га суд разреши дужности браниоца по службеној дужности због наведеног догађаја, па је након неодржавања главног претреса због неиспуњења процесних претпоставки, дана 24. децембра 2020. године донето решење којим је оштећени разрешен дужности браниоца по службеној дужности.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  18. маја 2023. године пресуду Кж1 По1 18/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и окр. Зорана Јеличића због извршења кривичног дела ометање правде из члана 366б, став 2. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.
 
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је приликом утврђивања околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно измерена и њена висина правилно одмерена, погрешно оценио као олакшавајућу околност породичне прилике окривљеног не наводећи притом у чему се оне огледају, а у конкретном случају ради се о неожењеном лицу без деце, као и чињеницу да првостепени суд није узео у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено, те да ранијој осуђиваности због кривичног дела са елементима насиља није дао значај. Стога је Апелациони суд, ценећи као олакшавајућу околност чињеницу да се оштећени није придружио кривичном гоњењу и да није истакао имовинско-правни захтев, а као отежавајућу околност навео ранију осуђиваност окривљеног, степен кривице, а посебно намеру на вршење безразложног и ничим испровоцираног насиља према браниоцу у предмету где је осуђен за бројна кивична дела омете оштећеног да га у том суђењу даље заступа преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривирчној санкцији, налазећи да је овако одмерена казна нужна и довољна да се утиче на окривљеног да убудуће не чини кривична дела и да ће се истима постићи сврха кажњавања.
 

 

16. јун 2023. године

САША ЦВЕТКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 67/21 од 5. јула 2022. године окр. Саша Цветковић је због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 359 став 4 у вези са ставом 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 13 година и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара (у коју казну му је урачуната и раније изречена казна због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва у трајању од 12 година). Такође, према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то телефона, сим картица, УСБ стика и др. Такође, од окривљеног је одузета и имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 13.510,оо евра.
 
Окривљени Саша Цветковић је оглашен кривим што је, заједно са сада правноснажно осуђенима као припадницима организоване криминалне групе Розалијом Шимоном, Душаном Бокоњем, Гораном Манојловићем, Миланом Матићем, Славком Марковићем, Денисом Дрчом, Сашом Алексићем, Александром Милинковићем, Бошком Зајалцом и НН лицем страним држављанином, те са сада правноснажно осуђенима Бранком Дмитровићем и Евицом Пардуцен, који нису били припадници организоване криминалне групе и другим НН лицима, од 10. септембра до 15. октобра 2014. године на територији Србије (Бање Ковиљаче, Новог Сада, Суботице и Хоргоша) и Мађарске и то Саша Цветковић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист у утврђеном новчаном износу по једном мигранту страном држављанину за недозвољени прелаз границе Србије према Мађарској и недозвољени транзит кроз Србију, након чега су финансијску корист организатори и припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања недзвољеног прелаза границе или транзита кроз Србију, на тај начин што је окр. Цветковић од НН лица страног држављанина са боравиштем у Бањи Ковиљачи или лица из његовог окружења узимао део новца у неутврђеном износу по мигранту, у зависности од дестинације према којој се мигранти крећу, док би остали припадници организоване криминалне групе добијали од окр. Цветковића или лица које он одреди по једном мигранту или по једној тури транспорта миграната остатак новца у неутврђеном износу, а у чему су биле урачунате зарада и трошкови организатора и припадника организоване криминалне групе на који начин су омогућили мигрантима страним држављанима да недозвољено пређу границу Србије према Мађарској и недозвољен боравак и транзит кроз Србију.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  18. маја 2023. године пресуду Кж1 По1 25/22 којом је преиначило првостепену пресуду, само у делу одлуке о казни, и окр. Сашу Цветковића за продужено кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350, став 4 у вези са ставом 2. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 14 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.
 
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал оспорава правилност одлуке о висини казне затвора на коју је окривљени првостепеном пресудом осуђен, јер је првостепени суд дао пренаглашен значај утврђен олакшавајућим околностима док, са друге стране, није на одговарајући начин ценио утврђене отежавајуће околности, па је Апелациони суд првостепену пресуду у том делу преиначио и окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 14 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена казна због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва у трајању од 12 година) налазећи да ће се истом у потпуности постићи сврха кажњавања.
 

 

 

24. април 2023. године
СЛАВОЉУБ КОРИЋАНАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 18/23 од 9. фебруара 2021. године због извршења по једног продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Корићанац, Зарић, Јовановић, Секулић, Симоновић, Вучковић, Пешић, Малишановић и Тушевљак у саизвршилаштву, а окр. Дамјановић у помагању) окр. Славољуб Корићанац је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци, окр. Бојан Зарић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 4 месеца, окр. Драгомир Јовановић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 7 месеци, окр. Душко Секулић и окр. Бојан Симоновић су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 године и 9 месеци, окр. Звездан Дамјановић је осуђен на казну кућног затвора, уз примену електронског надзора, у трајању од 1 године, окр. Предраг Вучковић и Бранислав Пешић су осуђени на казне затвора у трајању од по  2 године и 4 месеца и окр. Пеђа Малишановић и Спасоје Тушевљак су осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године и 2 месеца. Пољопривредна банка „Агробанка“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, и „Нова Агробанка“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, су упућене да свој имовинско-правни захтев остварују у парничном поступку.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Драгомир Јовановић и Душко Секулић су оглашени кривим што су у периоду од почетка 2006. године до краја 2011. године, у Београду и Ивањици, поступајући као одговорна лица, и то окр. Душан Антонић, према коме је кривични поступак раздвојен, у својству председника Кредитног и Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Славољуб Корићанац и Бојан Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Драгомир Јовановић у својству финансијског директора матичног привредног друштва „Habit Pharm“ а.д. са седиштем у Ивањици, те као лице које је било овлашћено да у име тог привредног друштва и привредних друштава „Swiss Intermedical“ а.д. са седиштем у Београду и „Mercury International“ а.д. са седиштем у Ивањици, потписује све документе у вези са њиховим пословним односом са пољопривредном банком „Агробанка“, те лице које је непосредно руководило финансијским пословањем свих повезаних привредних друштава у саставу „Хабит групе“ и окр. Душко Секулић, као један од стварних сувласника привредних друштава „Habit Pharm“, „Swiss Farmacija“, „Swiss Intermedical“, „Product Trade Finance“, „Western Style“, „Mercury International“, „Lutton“ и „Нови Дани“, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у капитал тих привредних друштава, заједно са другим сувласником својим оцем сада пок. Радосавом Секулићем, вршио послове управљања и надзора над тим повезаним привредним друштвима и њиховом имовином, те директор привредног друштва „Habit Pharm“ и председник Управног одбора привредног друштва „Western Style“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима: „Habit Pharm“, „Swiss Farmacija“, „Swiss Intermedical“, „Product Trade Finance“, „Western Style“, „Mercury International“, „Lutton“ и „Нови Дани“, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 5.749.692.455,89 динара, а Пољопривредној банци „Агробанка“ нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Звездан Дамјановић је оглашен кривим што је у периоду од децембра 2009.  године до новембра 2010. године, у Београду и Ивањици, као одговорно лице – директор привредног друштва  „Adria Consulting“ д.о.о. са седиштем у Београду, које привредно друштво је било овлашћени проценитељ пољопривредне банке „Агробанка“, створио услове окр. Душану Антонићу, те окр. Корићанцу, Зарићу, Јовановићу и Секулићу, да као одговорна лица прибаве противправну имовинску корист у укупном износу од 1.732.039.394,94 динара, а Пољопривредној банци „Агробанка“ нанесу имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Бојан Симоновић и Предраг Вучковић су оглашени кривим што су у периоду од августа 2009. године до 20. децембра 2012. године, у Београду, поступајући као одговорна лица и то окр. Душан Антонић, у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Корићанац, Зарић и Симоновић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“ из Београда, а окр. Вучковић, у својству директора привредног друштва „Agrartrade“ д.о.о. са седиштем у Београду, те већински власник привредног друштва „Поречје“ д.о.о. са седиштем у Вучју, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима: „Agrartrade“ и „Поречје“, прибављали противправну имовинску корист у укупном износу од 802.199.168,72 динара, у виду невраћених кредита и одобрене банкарске гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“, а овој банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић и Бранислав Пешић су оглашени кривим што су у периоду од фебруара 2007. године до 29. децембра 2011. године, у Београду, Ариљу и Мионици, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Кредитног и Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима „Медитеран 92“ д.о.о. са седиштем у Гучи, „Hand prom“ д.о.о. са седиштем у Гучи, „Dragačevac – Fruit“ д.о.о. са седиштем у Гучи, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 1.528.064.581,83 динара у виду одобрених и пласираних средстава на име авала меница и на име кредита која та привредна друштва још увек нису вратила Пољопривредној банци „Агробанке“, као и у виду неоснованог умањења дуговања привредног друштва „Медитеран 92“ према Пољопривредној банци „Агробанка“ по пласираним кредитима закључењем уговора о преузимању непокретне имовине тог привредног друштва која је већ била оптерећена у корист других повериоца и чија је вредност у тим уговорима нереално високо исказана, а наведеној банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корећанац, Бојан Зарић и Пеђа Малешановић су оглашени кривим што су у периоду од маја 2009. године до маја 2010. године, у Београду и  Суботици, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, а окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, а окр. Малишановић, у својству председника Управног одбора и заступника привредног друштва „Мала Босна“ а.д. са седиштем у Малој Босни, оснивача и заступника привредног друштва „Азохем“ д.о.о. са седиштем у Суботици, заступника привредног друштва „Азотара“ д.о.о. са седиштем у Суботици и стварног власника свих ових привредних друштава, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тих привредних друштава вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвима и њиховом имовином, те је доносио одлуке о њиховом задуживању код пословних банака у Републици Србији, залагањем њихове имовине и усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита тим привредним друштвима, искоришћавањем својих положаја и овлашћења привредном друштву „Мала Босна“ прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 606.191.729,08 динара у виду невраћеног кредита и одобрене гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“, а тој банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић и Спасоје Тушевљак су оглашени кривим што су у периоду од маја 2010. године до 29. децембра 2011. године, у Београду, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“ и окр. Спасоје Тушевљак у својству председника Управног одбора привредног друштва ГП „Дон“ а.д. са седиштем у Београду и стварни власник тог привредног друштва, као и привредног друштва „Consseco buildings & constructions“ а.д. са седиштем у Београду прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 583.964.236,оо динара, у виду невраћених кредита и одобрене банкарске гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“ а тој банци нанели нанели имовинску штету у истом износу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Славољуб Корићанац, Драгомир Јовановић, Бојан Симоновић, Предраг Вучковић и Бранислав Пешић, те њихови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 22. марта 2023. године решење Кж1 По1 17/22 којом је, усвајањем жалби, укинуло првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да се основано у жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да је изрека првостепене пресуде неразумљива, односно да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да је део изреке првостепене пресуде који се односи на умишљај окривљених неразумљив. Наиме, оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет кривично дело злоупотреба положаја одговорних лица, а окривљеном Дамјановићу исто кривично дело извршено у помагању, а у оптужници је првобитно било наведено да су окривљени поступали са директним умишљајем као обликом виности. Поднеском тужиоца од 14. фебруара 2020. године, између осталог, измењен је чињенични опис у диспозитиву оптужнице у којем је наведено да су окривљени поступали са евентуалним умишљајем. Међутим, с обзиром на то да се на више места у изреци указује да су окривљени поступали са директним умишљајем, остаје нејасно како се у изреци пресуде наводи да су поступали са евентуалним умишљајем. Такође, основано се у жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да у изреци првостепене пресуде нису наведене радње извршења кривичног дела за поједине окривљене, што изреку првостепене пресуде исто чини неразумљивом. Апелациони суд налази и да се основано указује да су нејасни наводи првостепене пресуде да су окр. Секулић, Јовановић, Вучковић, Малишановић и Тушевљак поступали и као саизвршиоци у извршењу кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица са окр. Антонићем, Корићанцем, Зарићем и Симоновићем. Наиме, наведено кривично дело може извршити само лице које има одређено својство, тј. својство одговорног лица. У конкретном случају, није спорно да су окр. Корићанац, Зарић, Симоновић и Антолић имали својство одговорног лица у „Агробанци“, док окр. Секулић, Јовановић, Вучковић, Милашиновић и Тушевљак нису имали својство одговорног лица у оквиру „Агробанке“, већ су имали својство одговорних лица у другим привредним друштвима. Имајући у виду начин на који је описано кривично дело који се овим окривљенима ставља на терет нејасно је како су они имали свест да поступају противно интерним прописима „Агробанке“ и да радње окривљених који су запослени у“Агробанци“ прихватају као своје, односно да на други начин доприносе извршењу кривичног дела. Ово тим пре када се има у виду да њихове радње нису описане у изреци првостепене пресуде, већ је само наведено да су прибавили и „Агробанци“ предавали одговарајућу документацију потребну за добављање кредита и других пласмана.


 

21. април 2023. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 59/19 од 31. јануара 2020. године:

  • окр. сарадник Стева Стојков је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године те му је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара и трајно му је одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2;
  • окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ (од чега окр. Радоњић и Антић из члана 346, став 2. КЗ, а остали окривљени из члана 346, став 4. КЗ);
  • окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ и
  • окр. Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић и Бранислав Кецман су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани кримилан и браниоци окривљеног сарадника Стеве Стојкова. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 11. јула 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 22/20 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ окр. Жарка Радоњића  осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, а окр. Дејана Антића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године;
  • због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ окр. Роберта Вукова на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, окр. Бранислава Милошевића и Данијела Мандића  на казне затвора у трајању од по 2 године и 2 месеца, окр. Ђуру Радула, Горана Радула, Синана Ћосовића, Сафета Шемсовића, Дејана Комарицу, Игора Јевђевића, Огњана Блажевског, Небојшу Лојаничића и окривљеног сарадника Стеву Стојкова на казне затвора у трајању од по 2 године;
  • због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ окр. Петра Рнића, Горанку Петричевић и Пера Стевића на казне затвора у трајању од по 2 године и 6 месеци, окр. Светлану Рагуж, Драгана Агатоновића на казне затвора у трајању од по 2 године и 3 меесца, окр. Славка Нинчевића на казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца, окр. Милана Суића и Бранислава Кецмана на казне затвора у трајању од по 1 годину и 6 месеци и
  • према окр. Роберту Вукову, Браниславу Милошевићу, Данијелу Мандићу, Петру Рнићу, Горанки Петричевић, Перу Стевићу, Светлани Рагуж, Славку Нинчевићу, Драгану Агатоновићу, Милану Суићу, Браниславу Кецману, Ђуру Радулу, Горану Радулу, Синану Ћосовићу, Сафету Шемсовићу, Дејану Комарици, Игору Јевђевићу, Огњану Блажевксом и Небојши Лојаничићу је одбијена оптужба да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

Такође, другостепеном пресудом од окр. Огњена Блажевског и Небојше Лојаничића је одузета имовинска корист у износу од 13.200,оо евра и 3.097.754,27 динара, док је од окривљеног сарадника Стеве Стојкова одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара, те је трајно одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2. Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Жарко Радоњић и Дејан Антић су оглашени кривим што су у периоду од септембра месеца 2009. године, у Суботици организовали организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, а која је деловала до 31. маја 2012. године, чији припадници су постали окривљени: Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нинчевић, Драган Агатоновић, Милан Суић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојаничић, окривљени сарадник Стева Стојков (према коме је обустављен поступак у односу на кривичнло дело удруживање ради вршења кривичних дела) и Исмет Пејић (према коме је кривични поступак правноснажно окончан), на тај начин што су створили план деловања да вишеструком симулацијом правног посла купопродаја – сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неисправном садржином привредног друштва „Moravex“ д.о.о. са седиштем у Суботици и других привредних друштава које су под контролом организоване криминалне групе пословала на територији Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Румуније, неистинито показују да привредно друштво „Moravex“ робу широке потрошње и текстил пореклом из азијских и евроазијских земаља, о којој управа царина не располаже подацима о царинској вредности (у даљем тексту: роба) купује и увози од симулованог продавца – привредних друштава „Jutex trade“ KFT и „Legato coop“ KFT из Мађарске и привредног друштва  „Jurotex office“ S.R.I из Румуније, која су исту робу претходно купила од симулованог продавца – привредних друштава из Турске, Италије и трговинских радњи из Мађарске, такође сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неистинитом садржином, а која роба је у Мађарској и Румунији претходно увозно оцарињена у сврху стварања формалних услова да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинској испостави по избору увозника и то у царинарници Суботица, а не у за то специјализованим царинарницама, које су актом управе Царина одређене за царињење робе, царински службеници царинарнице Суботица за примљене поклоне у новцу и робу убрзали поступак царињења пропуштањам обавезе прегледа робе, прегледом приложених докумената и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе; приликом утврђених несагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности приликом проналаска робе којом се повређује право интелектуалне својине не би предузимали мере из своје надлежности; и да би приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у специјализованим царинским испоставама и у другим царинарницама у Републици Србији приликом ранијих увоза и царињења робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника; да би након увозног царињења у Царинској испостави Јавна складишта Суботица и стављања робе у слободан промет, преко припадника организоване криминалне групе сачињавали, оверавали и употребљавали фалсификовану пословну документацију са неистинитом садржином привредног друштва „Moravex“, у којој су неистинито приказивали да ово привредно друштво увезену робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама чије пословање је било под контролом припадника организоване криминалне групе.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал, као и бранилаца окривљеног Стеве Стојкова истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд повредио идентитет оптужбе и пресуде, тако што је изменио диспозитив оптужнице и изреком пресуде утврдио да је окривљени сарадник Стева Стојков радње за које је оглашен кривим извршио са НН лицима, а не са окривљенима наведеним у оптужном акту, иако у пресуди којом суд оглашава кривим окривљеног који је закључио споразум о сведочењу не може да се мења опис кривичног дела јер је окривљени признао појединачно тачно одређено кривично дело које је описано у споразуму о сведочењу и то са описаним околностима о којима је сведочио, па измена описа кривичног дела у пресуди не одражава чињенично стање по опису из споразума који је окривљени признао, па је Апелациони суд, након одржаног претреса ту битну повреду одредбу кривичног поступка која се огледала у неразумљивости изреке првостепене пресуде и противречности самој себи отклонио.

Оценом изведених доказа Апелациони суд је утврдио да су окр. Жарко Радоњић и Дејан Антић створили план деловања – криминални концепт у који нису улагали свој новац, односно да су направили модел – криминалну инфраструктуру у коју су новац улагали њихови клијенти – окривљени велетрговци текстилном робом, те да је преко рачуна „Moravexa“ уплаћиван новац њихових клијената, при чему су ови окривљени на том рачуну задржавали онолико новчаних средстава колико се окр. Радоњић у договору са окр. Антићем са својим клијентима претходно договорио да кошта њихова криминална услуга „јефтиног и брзог увоза“, те је тако окр. Радоњић након сваког симулованог увоза робе правио коначан обрачун међусобних потраживања који одражава њихов стварни пословни однос са припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робом, на тај начин што је од износа који су на рачун „Moravexa“ уплаћивале фирме велетрговаца робом по испостављеним фалсификованим фактурама, одузимао износ који чини збир: вредности робе и новца датог цариницима на име поклона за незаконит начин преглед робе и утврђивања њене царинске вредности и уговореног износа зараде за овакав начин увоза робе по ценовнику који је за сваки увезени појединачни артикал претходно понаособ договорио са припадницима организоване криминалне групе – велетрговцима робом, а разлика ова два износа је представљао тзв. поврат, који је у готовини сам или преко окр. Антића, Милошевића и Вукова, враћао припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робе.

(Напомена: против ове пресуде у односу на окривљеног сарадника Стева Стојкова дозвољена је жалба у трећем степену)


 

20. април 2023. године
МИЛАН РАДОЊИЋ И ДР.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду дана 19. априла 2023. године донело је решење Кж1 По1 9/22 којим је према окр. Милану Радоњићу и Ратку Ромићу укинуло меру забране напуштања стана уз примену електронског надзора.

По налажењу Апелационог суда код чињенице да су процесне мере за обезбеђење присуства окр. Милана Радоњића и Ратка Ромића и несметано вођење овог кривичног поступка примењиване дуже од девет година не постоје околности које би указивале да је мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора неопходна, те, и поред значајног интересовања, више не постоји узнемирење јавности које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка, као разлог због којег је предметна процесна мера до сада егзистирала.  


 

27. март 2023. године
ОЛИВЕР ДУЛИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 61/18 од 9. децембра 2021. године окр. Оливер Дулић, Небојша Јањић и Зоран Дробњак ослобођени су од оптужбе да су, као саизвршиоци, извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од јула месеца 2009. године па до јула месеца 2012. године, у Београду, у својству службеног лица и то: окр. Оливер Дулић, као Министар заштите животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије, окр. Небојша Јањић, као помоћник М-инистра заштите животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије и окр. Зоран Дробњак, као генерални директор ЈП „Путеви Срије“, у поступку одлучивања поводом захтева за издавање саобраћајно техничких услова, локацијских дозвола, сагласности грађевинских дозвола инвеститору „Нуба инвест“ д.о.о. са седиштем у Београду за изградњу линијског инфраструктурног објекта – телекомуникационе мреже, постављања оптичких каблова на државним путевима I и II реда којима управља ЈП „Путеви Србије“, искористили свој сужбени положај.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 31. јануара 2023. године пресуду Кж1 По1 16/22 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд закључио да током поступка није доказано да су окривљени извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву, већ да је утврђено да су окривљени, као службена лица, предузимали радње за које су били овлашћени, као и да су у поступку издавања и доношења управних аката поступали у складу са правилима службе, а у прилог чему говори и чињеница да је након што се по овлашћењу министра Оливера Дулића, помоћник министра дописом обратила Републичком јавном тужилаштву због чињенице да је савет за борбу против корупције у Влади Републике Србије доставио извештај о поступку издавања дозволе привредном друштву „Нуба Инвест“ за изградњу оптичког кабла дуж магистралних и регионалних путева, у ком је дала препоруку Влади да изврши контролу рада Министарства животне средине и просторног планирања и ЈП „Путеви Србије“ и утврди њихове улоге и одговорност у конкретном случају и замолила да Републичко јавно тужилаштво на основу списа предмета који су доставили, у оквиру својих надлежности изврши потребне провере, наведено Тужилаштво у допису који је упућен Министарству животне средине и просторног планирања навело да је након увида у документацију утврђено да је ово Министарство у поступку издвања дозволе привредном друштву „Нуба Инвест“ за изграду оптичког кабла дуж магистралних и регионалних путева поступало у складу са Законом о планирању и изградњи. С обзиром на наведене разлоге, правилно је првостепени суд окривљене, применом начела in dubio pro reo (у случају сумње пресудити у корист окривљеног), ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело које им је оптужницом стављено на терет.  


24. март 2023. године
ЖЕЉКО БАЊАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 42/18 од 25. октобра 2022. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривчних дела из члана 346, став 3, тачка 1. и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3. КЗ, окр. Жељко Бањац је осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, док је окр. Војин Лукић осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 10 месеци, те су због извршења кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 357, став 3. КЗ окр. Славку Бошковићу, Дарку Тотовићу и Драгану Лекићу изречена условна осуда којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 6 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од по 3 године не изврше ново кривично дело, док је окр. Вукашину Вукашиновићу изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од 4 године не изврши ново кривично дело.

Окривљени Жељко Бањац и Војин Лукић су оглашени кривим што су почетком јуна 2015. године, у Новом Саду, постали припадници групе коју је ради вршења кривичних дела злоупотреба положаја одговорних лица организао осуђени Дмитар Дукић, а чији припадник је био и осуђени Владимир Бртка, и која је деловала до 1. марта 2017. године, на тај начин што је осуђени Дмитар Дукић створио план деловања да посредством окр. Жељка Бањца и других припадника групе ступа у контакт са одговорним лицима привредних субјеката који су имали намеру да такозвани жирални новац са рачуна својих привредних субјеката претворе у готовину, а потом да сачињава и употребљава пословну документацију са неистинитом садржином свог привредног друштва „Merkur maks“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду и „Dilagra-VB“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду, које је по његовом налогу основао осуђени Владимир Бртка, а чијим пословањем је осуђени Дмитар Дукић фактички управљао, у којима би био неистинито приказан промет добара и услуга између привредних друштава која су пословала под његовом контролом са другим привредним субјектима са територије Републике Србије и да отвара или користи већ отворене динарске текуће рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа, неистинито приказујући пословни однос привредних друштава која су пословала под његовом контролом са овим физичким лицима – пољопривредницима, како би најпре, без правног основа примао уплате на текуће рачуне својих привредних друштава по основу успостављених рачуна – отпремница са неистинитом садржином које би окр. Жељко Бањац и други припадници групе односили одговорним лицима привредних субјеката са територије Републике Србије, а потом такође, на основу пословне документације са неистинитом садржином – признаница за откупљене пољопривредне производе, уплаћени новац, углавном истог дана, даље пребацивао на рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа и као овлашћено лице за располагање средствима на тим рачунима подизао новац, задржавао провизију и износу од 5% од уплаћених износа за себе и физичка лица власнике текућих рачуна на које су вршене уплате и преостали новац у готовини, посредством Жељка Бањца и других припадника групе, који би за себе, такође, задржавали провизију у износу од 5% од уплаћеног износа, враћао уплатиоцима или да сачињава рачуне – отпремнице са неистинитом садржином својих привредних друштава који би окр. Војин Лукић користио приликом продаје робе купљене „на црно“ од непознатих лица, неистинито приказујући да је та роба власништво привредних друштава „Merkur maks“ и „Dilagra-VB“, прима уплате по основу наводно продате робе, уз сачињавање пословне документације са неистинитом документацијом за откупљене пољопривредне производе, новац даље преноси на рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа и као овлашћено лице за располагање на средствима тих рачуна подиже новац и здржава провизију од 5% од износа претходно уплаћеног новца за себе и физичка лица власнике текућеих рачуна на које су вршене уплате, а преостали новац у готовини предаје окр. Војину Лукићу, па су окр. Бањац и Лукић, као и осуђени Владимир Бртка постали припадници групе, прихватили њене активности као своје и извршавали одређене задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.

Такође, првостепеном пресудом су и следећи окривљени оглашени кривим што су у својству одговорног лица и то:

  • окр. Славко Бошковић у периоду од 15. јула 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Београду, у својству директора привредног друштва „Qwattro company“ д.о.о. са седиштем у Београду, неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредног друштва „Merkur maks“ употребили у служби као да су истините,
  • окр. Вукашин Вукашиновић у периоду од 18. марта до 30. новембра 2016. године, у Бачу, у својству директора привредног друштва „Пословна логистика“ д.о.о. са седиштем у Бачу неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредних дрштава употребио у служби као истините,
  • окр. Дарко Тотовић у периоду од 27. маја до 29. јула 2016. године, у Ужицу, у својству заступника занатске радње „Tin Design“ ПР, Дарко Тотовић са седиштем у Ужицу, неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредног друштва „Dilagra-VB“ употребио у служби као да су истините и
  • окр. Драган Лекић у периоду од 31. децембра 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Новом Саду, у својству директора привредног друштва „Intersec Team“ д.о.о. са седиштем  у Новом Саду неистините службене исправе рачуне – отпремнице привредног друштва „Merkur maks“ употребили у служби као да су истините.

Првостепеном пресудом су, такође, окр. Жељко Бањац и Војин Лукић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело прања новца из члана 231, став 2. КЗ, те су окр. Славко Бошковић, Вукашин Вукашиновић, Дарко Тотовић и Драган Лекић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело прања новца из члана 231, став 6. КЗ.

Оптужницом тужиоца за организовани криминал:

  • окр. Жељку Бањцу је стављено на терет да је у периоду од 1. јуна 2015. године до краја новембра 2016. године, у Новом Саду, поступајући по плану и наведеном договору и делујући у оквиру организоване криминалне групе, држао имовину – новац у износу од 35.970.172,24 динара, са знањем у тренутку примања да он потиче од извршења кривичног дела,
  • окр. Војину Лукићу је стављено на терет да је у периоду од 1. јуна 2015. године до краја новембра 2016. године, у Новом Саду, поступајући по плану и наведеном договору и делујући у оквиру организоване криминалне групе, држао имовину – новац у износу од 3.334.708,85 динара, са знањем у тренутку примања да он потиче од извршења кривичног дела,
  • окр. Славко Бошковић у периоду од 15. јула 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Београду, у својству одговорног лица – директора Привредног друштва „Qwattro company“, држао имовину – новац у износу од 7.182.630,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела,
  • окр. Вукашин Вукашиновић у периоду од 18. марта до 30. новембра 2016. године, у Бачу, у својству одговорног лица – директора привредног друштва „Пословна логистика“, држао имовину – новац у износу од 2.879.280,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела,
  • окр. Дарко Тотовић у периоду од 27. маја до 29. јула 2016. године, у Ужицу, у својству заступника занатске радње „Tin Design“ ПР Дарко Тотовић, држао имовину – новац у износу од 1.399.680,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела и
  • Драган Лекић у периоду од 31. децембра 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Новом Саду, у својству одговорног лица, директора привредног друштва „Intersec Team“, држао имовину – новац у износу од 1.530.000,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела,

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 2. марта 2023. године решење Кж1 По1 15/22 којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, будући да је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна сама себи и датим разлозима, пресуда нема разлога, јер у образложењу пресуде у погледу чињеница које су предмет доказивања нису наведени довољни разлози, док су разлози који су дати нејасни и у знатној мери противречни, због чега је и чињенично стање остало погрешно и непотпуно утврђено.

 


21. март 2023. године
ДАЛИБОР ОГЊАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 15/19 од 5. октобра 2020. године, због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 3. КЗ окр. Марко Миковић и Душан Јовчић су осуђени на казне затвора у трајању од по 5 година, док су због изврешења кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ, окр. Далибор Огњановић и Александар Јовић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 месеца. Такође, изречена је и мера безбедности одузимања предмета, па су од окр. Јовчића одузети биљни засади који су се налазили у 473 саксије, биљне материје зелене боје које се налазе у 282 пластична калупа, сирова биљна материја канабис у количини од 1743,58 гр и 1169,69 грама, док су од окр. Огњановића одузети опојна дрога канабис нето масе 2,84 грама, а од окр. Јовића опојна дрога канабис у једној цигарети тзв. „џоинт“ нето масе 0,24 грама.

Такође, првостепеном пресудом окр. Далибор Огњановић, Александар Дрефњак, Марко Мандић, Јанко Јаничић и Александар Јовић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, те су окр. Далибор Огњановић, Александар Дрефњак, Марко Мандић, Јанко Јаничић и Александар Јовић ослобођени од оптужбе да су у периоду од средине 2014. године па до 2. фебруара 2015. године, на територији Републике Србије, у Београду, Новом Саду и Јагодини, као организована криминална група извршили кривично дело неоволашћена производња и стављање упромет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани кримина и браниоца окр. Далибора Огњановића, Марка Миковића, Душана Јовчића и Александра Јовића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 7. марта 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 2/21 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 3. КЗ окр. Далибора Огњановића, Александра Дрефљака, Марка Мандића, Марка Миковића, Душана Јовчића, Јанка Јаничића и Александра Јовића осудио на казне затвора у трајању од по 5 година, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета, па је према окр. Душану Јовчићу одузет биљни засад који се налазио у 473 саксије и биљна материја  зелене боје која се налазила у 282 одвојена пластична калупа, сирова биљна материја канабис у количини од 1743,58 грама и 1169,69 грама.

Окривљени Далибор Огњановић, Александар Драфљак, Марко Мандић, Марко Миковић, Душан Јовчић, Јанко Јаничић, Александар Јовић и Бојан Бојковић, према коме је поступак раздвојен, су оглашени криви што су:

  • у периоду од средине 2014. године, па до 2. априла 2015. године, у Београду – Винчи, Новом Саду – Ветернику и Јагодини – село Буковче,у саставу групе, неовлашћено производили и држали ради продаје опојну дрогу канабис, чија производња, промет и употреба је забрањена, а која је проглашена за опојну дрогу, тако што су,
  • по договору окр. Бојковића и окр. Јовића, окр. Јовић набављао потребну електро – опрему – сијалице са пригушницама, трансформаторе, мераче влажности са пригушницама и другу сличну опрему неопходну за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, у чему је учествовао окр. Огњановић, обезбедивши део средстава за финансирање ове набавке, која новчана средства је предао окр. Бојковићу, па је окр. Јовић у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис, од новца који су му обезбедили окр. Бојковић и Огњановић, набавио већу количину машинске и електро – опреме, која се користи за узгајање канабиса у вештачким условима,
  • окр. Бојковић је, половином јуна 2014. године у Новом Саду, у насељу Ветерник, изнајмио кућу у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис у вештачким условима, извршио адаптацију дела куће, тако што је извршио адаптацију зидова, после чега је окр. Јовичић извршио инсталацију илегалног прикључка на електро-мрежу, а потом инсталирао машинску и електро-опрему за осветљење, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис,
  • по извршеној адаптацији дела куће и инсталирању опреме у просторији у приземљу куће, у 305 пластичних саксија, а у просторији на спрату у 180 пластичних сакција, окр. Бојковић засадио семенке биљке канабис, које су 2. априла 2015. године затечене у фази цветања, висине од 35-95цм,
  • окр. Мандић и Миковић су наизменично боравили у кући заливали и прехрањивали биљке, контролисали осветљење, темепратуру, влажност ваздуха, док су окр. Бојковић, Огњановић и Дрефљак континуирано проверавали процес производње, те су на спрату куће поред 180 пластичних саксија засада биљке канабис, држали и два црна ПВЦ џака у којима се налази сирова биљна материја канабис у једном у количини од 1734,58 грама, а у другом у количини од 1169,69 грама,
  • по договору окр. Бојковића и Дрефљака, средином фебруара 2015. године, окр. Дрефљак је ангажовао окр. Јовчића за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, после чега је у кући окр. Јовчића, у насељу Винча, у поткровљу окр. Бојковић, користећи новчана средства која је претходно обезбедио заједно са окр. Огњановићем, извршио адаптацију 4 просторије, тако што је извршио адаптацију зидова и друге припремне радове, након чега је окр. Јаничић инсталирао машинску и електро-опрему за осветљење, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис коју је претходно набавио окр. Јовић,
  • у међувремену, дана 28. фебруара 2015. године, по договору окр. Бојковића и Мандића, окр. Мандић је отпутовао у Краљевину Холандију где је за све време боравка од окр. Бојковића добијао упутства која су се односила на куповину семенки, супстанци неопходних за производњу опојне дроге канабис, па се, након што је по цени од 2 евра по комаду купио неутврђен број семенки канабиса, користећи новчана средства коју је у ту сврху добио од окр. Бојковића и Огњановића, дана 8. марта 2015. године, вратио у Београд, од којих је 150 семенки окр. Бојковић предао окр. Јовићу, како би група у селу Буковче, општина Јагодина организовала узгајање опојне дроге канабис,
  • по извршеним припремама, окр. Бојковић је, средином марта 2015. године, у насељу Винча, у поткровљу куће окр. Јовчића, у 457 пластичне саксије засадио семенке канабиса које су 2. априла 2015. године затечене у висини стабљике од око 5цм, а у 282 отворена пластична калупа, такође, засадио семенке канабиса, које су истог дана затечене у висини стабљике од 2 до 3цм,
  • све време након засађивања, окр. Јовчић наставио је да залива, прехрањује и надгледа процес клијања, о чему је обавештавао окр. Гојковића, док је окр. Дрегљак повремено долазио и проверавао процес узгајања биљака, обавештавајући о томе окр. Бојковића и Огњановића,
  • окр. Бојковић у свом стану у Београду, држао једну ПВЦ кесу у којој се налазило 790 семенки биљке канабис и 3 блистера са 30 семенки биљке канабис, које је набавио ради производње опојне дроге канабис.

Такође, првостепеном пресудом према окр. Далибору Огњановићу и Александру Јовићу је, због наступања асполутне застарелости кривичног гоњења, одбијена оптужба да су извршили по једно кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ, те је према истима изречена мера безбедности одузимања предмета и то: 2,84 грама опојне дроге канабис и ручно прављене цигарете од опојне дроге канабис тежине 0,24 грама, тзв. „џоинт“

 У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у осуђујућем делу, изведеним доказима је несумњиво утврђено постојање две импровизоване лабараторије које су биле опремељене за недозвољену производњу биљке канабис, чија производња, промет и употреба је забрањена, а која је проглашена за опојну дрогу. Осим наведеног, пронађена количина биљке канабис недвосмислено указује да је њена производња вршена у циљу продаје, а непосредна веза окривљених са производњом опојне дроге, односно чињеница да су предузимали радње које су наведене у изреци пресуде, утврђена је доказима који су изведени и прикупљени током поступка.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, након одржане седнице већа, дана 9. фебруара 2023. године донело је решење Кж3 По1 1/22 којим је укинуло другостепену пресуду у и предмет вратило другостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу трећег степена Апелационог суда, другостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка с обзиром на то да је изрека другостепене пресуде неразумљива и супротна разлозима који су дати у образложењу, да у другостепеној пресуди нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале су неутврђене и недовољно разјашњене, при чему постоји знатна противреченост између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказима датим у постпуку и самих записника, због чега није могуће испитати правилност и законитост другостепене пресуде.
 


10. март 2023. године
ГОРАН СТАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 148/21 од 29. јуна 2022. године окр. Горан Станковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора кућног затвора у трајању од 1 године, уз електронски надзор,те му изречена мера безбедности забране вршења позива – радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 4 године.

Окривљени Горан Станковић је оглашен кривим што је у временском периоду од марта до средине новембра 2019. године, на територији Београда, постао припадник организоване криминалне групе суорганизатора осуђених Дарка Тодоровића и Саше Глишића, која је постојала одређено време и ради стицања финансијске користи деловала споразумно у вршењу кривичног дела посредовање у вршењу проституције, на тај начин што у оквиру плана деловања организоване криминалне групе сачињене од стране наведених суорганизатора организоване криминалне групе да у циљу стицања финансијске користи од проституције женских особа које су проналазили и подстицали за пружање сексуалних услуга, стављајући им у изглед зараду од половине уговореног износа за пружање сексуалних услуга и којима су ради прикривања идентитета давали псеудониме, па су након пристанка истих да се под наведеним условима одају проституцији, организовали пружање њихових сексуалних услуга у становима у Београду које су осуђени суорганизатори непосредно или кроз издате налоге припадницима организоване криминалне групе претходно проналазили и узимали у закуп а све како би у тим становима боравиле ангажоване женске особе и пружале сексуалне услуге, као и што су непосредно издавањем налога припадницима организоване криминалне групе проналазили и узимали у закуп станове у Београду у којима су боравиле припаднице организоване криминалне групе тзв „секретарице“ које су поступајући по њиховим налозима ступале у контакте са корисницима сексуалних услуга тзв. „клијентима“, координисале предају ангажованих женских особа ради пружања сексуалних услуга заинтересованим тзв. „клијентима“ и које су путем интернет сајтова оглашавале пружања услуга проституције ангажованих женских особа, па су осуђени Дарко Тодоровић и Саша Глишић издавањем налога припадницима организоване криминалне групе организовали физичко обезбеђење изнајмљених станова у којима су ангажоване женске особе пружале услуге проституције и контролу доласка нових клијената у станове, као и што су непосредно или на основу издатих налога припадницима организоване криминалне групе организовали превоз и предају ангажованих женских особа корисницима сексуалних услуга, те што су организовали начин поделе новца стеченог од пружања услуга проституције, која расподела је директно зависила од броја пружаних сексуалних услуга ангажованих женских особа и извршених задатака припадника организовене криминалне групе, који су у наведеном врменском периоду постали осуђени Милош Танасковић, Сташа Момчиловић, Јелена Момчиловић, Драгана Пејић, Маја Ивановић, Немања Радојкић, Зоран Јолић, Немања Стојић, Срђан Голубовић, Данијел Кларл, Радомир Вујовић, Марко Жарковић и Горан Станковић који је задатке вршио по налогу суорганизатора на основу којих је у својству службеног лица полицијског службеника ПУ за град Београд искоришћавао службена овлашћења тако што је вршио провере у евиденцији МУП везано за возила и лица која су се појављивала и доводила у везу са доласком клијената на адресе на којима се одвијала проституција и као такве их преносио суорганизатору Дарку Тодоровићу, на који начин је за организовану криминалну групу прибављао корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. фебруара 2023. године пресуду Кж1 По1 22/22 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.
 


10. март 2023. године
ГОРАН СТАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 148/21 од 29. јуна 2022. године окр. Горан Станковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора кућног затвора у трајању од 1 године, уз електронски надзор,те му изречена мера безбедности забране вршења позива – радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 4 године.

Окривљени Горан Станковић је оглашен кривим што је у временском периоду од марта до средине новембра 2019. године, на територији Београда, постао припадник организоване криминалне групе суорганизатора осуђених Дарка Тодоровића и Саше Глишића, која је постојала одређено време и ради стицања финансијске користи деловала споразумно у вршењу кривичног дела посредовање у вршењу проституције, на тај начин што у оквиру плана деловања организоване криминалне групе сачињене од стране наведених суорганизатора организоване криминалне групе да у циљу стицања финансијске користи од проституције женских особа које су проналазили и подстицали за пружање сексуалних услуга, стављајући им у изглед зараду од половине уговореног износа за пружање сексуалних услуга и којима су ради прикривања идентитета давали псеудониме, па су након пристанка истих да се под наведеним условима одају проституцији, организовали пружање њихових сексуалних услуга у становима у Београду које су осуђени суорганизатори непосредно или кроз издате налоге припадницима организоване криминалне групе претходно проналазили и узимали у закуп а све како би у тим становима боравиле ангажоване женске особе и пружале сексуалне услуге, као и што су непосредно издавањем налога припадницима организоване криминалне групе проналазили и узимали у закуп станове у Београду у којима су боравиле припаднице организоване криминалне групе тзв „секретарице“ које су поступајући по њиховим налозима ступале у контакте са корисницима сексуалних услуга тзв. „клијентима“, координисале предају ангажованих женских особа ради пружања сексуалних услуга заинтересованим тзв. „клијентима“ и које су путем интернет сајтова оглашавале пружања услуга проституције ангажованих женских особа, па су осуђени Дарко Тодоровић и Саша Глишић издавањем налога припадницима организоване криминалне групе организовали физичко обезбеђење изнајмљених станова у којима су ангажоване женске особе пружале услуге проституције и контролу доласка нових клијената у станове, као и што су непосредно или на основу издатих налога припадницима организоване криминалне групе организовали превоз и предају ангажованих женских особа корисницима сексуалних услуга, те што су организовали начин поделе новца стеченог од пружања услуга проституције, која расподела је директно зависила од броја пружаних сексуалних услуга ангажованих женских особа и извршених задатака припадника организовене криминалне групе, који су у наведеном врменском периоду постали осуђени Милош Танасковић, Сташа Момчиловић, Јелена Момчиловић, Драгана Пејић, Маја Ивановић, Немања Радојкић, Зоран Јолић, Немања Стојић, Срђан Голубовић, Данијел Кларл, Радомир Вујовић, Марко Жарковић и Горан Станковић који је задатке вршио по налогу суорганизатора на основу којих је у својству службеног лица полицијског службеника ПУ за град Београд искоришћавао службена овлашћења тако што је вршио провере у евиденцији МУП везано за возила и лица која су се појављивала и доводила у везу са доласком клијената на адресе на којима се одвијала проституција и као такве их преносио суорганизатору Дарку Тодоровићу, на који начин је за организовану криминалну групу прибављао корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. фебруара 2023. године пресуду Кж1 По1 22/22 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.
 



9. март 2023. године
РАСИМ ХАБИБОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 86/19 од 26. октобра 2020. године због извршења, у саизвршилаштву, продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ окр. Расим Хабибовић и Сибела Броња Хабибовић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, те су им трајно одузети мобилни телефони са преплатничким картицама, као и имовинска корист у износу од 2.080,оо УСД.

Окривљени Расим Хабибовић и Сибела Броња Хабибовић су оглашени кривим што су у временском периоду од маја па до друге половине августа 2008. године, на територији Републике Србије и то места Тутин, Нови Пазар и на подручју града Београда, те на територији Републике Црне Горе, постали припадници организоване криминалне групе организатора окр. Muse Ahmadzaya, која је ради стицања непосредне финансијске користи постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи и што су у договору са држављанином Републике Црне Горе, Суадом Џуџевићем, који је заједно са другим НН лицима и осуђеним Musom Ahmadzaya  организовао организовану криминалну групу на територији Републике Црне Горе, против кога се кривични поступак води у Републици Црној Гори, на тај начин што је осуђени Musа Ahmadzaya сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист не мању од 300,оо америчких долара по кријумчареном лицу, за омогућавање недозвољен прелазак државне границе Републике Србије и Црне Горе, пребацивање и прихват на територији Републике Србије, недозвољени транзит и смештај на подручју Тутина, а потом и за транзит илегалних миграната од Тутина преко Новог Пазара до Београда и привремени смештај на подручју града Београда у циљу њиховог даљег недозвољеног транзита ка земљама западне Европе, након чега је стечену противправну имовинску корист осуђени Musа Ahmadzaya као организатор делио са припадницима организоване криминалне групе окр. Расимом Хабибовићем и Сибела Броња Хабибовић, у зависности од њиховог задатка у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе РС и недозвољеног транзита кроз РС илегалним мигрантима.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. фебруара 2023. године донело је пресуду Кж1 По1 20/22 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду (Напомена: поновна пресуда Апелационог суда је донета након што је Врховни касациони суд РС дана 22. фебруара 2022. године усвојио као основан захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених и укинуо правноснажну пресуду Апелационог суда Кж1 По1 5/21 од 31. маја 2021. године).
 



3. март 2023. године
РАМАДАНИ ТАУЛАНДА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 35/20 од 9. јуна 2021. године:

  • због извршења продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ у стицају са продуженим кривичним делом посебни случајеви фалсификовање исправе из члана  356, став 5. у вези са чланом 355, став 2. КЗ окр. Рамадани Тауланд је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца, док је окр. Иљази Лорик осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца,
  • због извршења продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ окр. Лимани Џемаледин, Рамадани Вулнет и Реџепи Реџеп су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, док је окр. Филип Ђорђевић осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и
  • због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 3. КЗ окр. Никола Додић и Ђорђе Станимировић су осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године.

Такође, према окр. Рамаданију Тауланду, Иљазију Лорику, Лиманији Џемаледину, Рамаданију Вулнети, Реџепију Реџепи и Ђорђу Станимировићу је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: путничких моторних возила и мобилних телефона са припадајућим СИМ картицама, а одузета је и имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Рамаданија Тауланда у износу од 6.400,оо евра, од окр. Иљазија Лорика у износу од 4.800,оо евра, од окр. Рамаданија Вулнета у износу од 7.650, оо евра, од окр. Лиманија Џемаледина у износу од 1.650,оо евра и од окр. Реџепија Реџепа у износу од 4.050,оо евра.

Окривљени Рамадани Тауланд је оглашен кривим што је у временском периоду од фебруара до септембра 2019. године, на територији Републике Србије и то у Прешеву, Бујановцу, Врању, Лесковцу, Нишу, Алексинцу и Београду, организовао огранизовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, тако што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да, за финансијску корист, организује прихват илегалних миграната који су ван места одређеног за прелаз државне границе уз избегавање граничне контроле из Републике Северне Македоније недозвољено ушли на територију Републике Србије у реон Прешева да организује недозвољен боравак на подручју Прешева и недозвољен транзит илегалних миграната возилима које је за те сврхе набављао заједно са припадником организоване криминалне групе окр. Иљазијем Лориком, са којим је у намери сакривања идентитета власника и корисника остављао регистарске ознаке које припадају другим возилима, а затим су их користили у јавном сабораћају или су их предавали осталим припадницима организоване криминалне групе како би вршили недозвољен транспорт илегалних миграната преко територије централне Србије у близини града Београда (Мали Пожаревац), а све у циљу даљег недозвољеног транзита илегалних миграната ка земљама Европске уније, након чега је остварену финансијску корист окр. Рамадани Тауланд делио са припадницима организоване криминалне групе у зависности од њиховог оствареног задатка у свакој појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе и недозвољеног транзита илегалних миграната кроз Републику Србију, док су поред окр. Иљазија Лорика, у наведеном временском периоду припадници организоване криминалне групе постали и окр. Лимани Џемаледин, Филип Ђорђевић, Рамадани Вулнет, Реџепи Реџеп заједно са окр. Ринором Љатифовићем, осуђеним Ивицом Пешићем и више НН лица, па су прихватили налоге организатора организоване криминалне групе и заједно са окр. Николом Додићем и Ђорђем Станимировићем, који су поступали у договору са припадником организоване криминалне групе окр. Филипом Ђорђевићем и предузимали радње извршења кривичних дела.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Рамадани Вулнет и његов бранилац, те браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана  27. децембра 2022. године донео је пресуду Кж1 По1 13/22 којом је:

  • преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о казни и одлуке о одузимању имовинске користи у односу на окр. Рамаданија Тауланда, Иљазија Лорика и Филипа Ђорђевића, те је због извршења продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ у стицају са продуженим кривичним делом посебни случајеви фалсификовање исправе из члана  356, став 5. у вези са чланом 355, став 2. КЗ окр. Рамаданија Тауланда осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, док је окр. Иљазија Лорика осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 1 месеца, а окр. Филипа Ђорђевића је због извршења кривичног дела кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци. Такође, од окр. Рамаданија Тауланда и Иљазија Лорика је одузета и имовинска корист и то од окр. Рамаданија Тауланда у износу од 5.400,оо евра а од окр. Иљазија Лорика у износу од 3.960,25 евра. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена, осим за радње кривичног дела описане под тачком 9. у односу на окр. Рамаданија Тауланда, Иљазија Лорика и Филипа Ђорђевића,
  • потврдио првостепену пресуду у односу на Рамаданија Вулнета, Лиманија Џемаледина и Реџепија Реџепа и
  • због битне повреде одредаба кривичног поступка, укинуо првостепену пресуду у односу на кривично дело описано под тачком 9. изреке и у том делу је предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење (тачком 9. првостепене пресуде окр. Рамадани Тауланд, Иљази Лорик, Никола Додић, Филип Ђорђевић, Ђорђе Станимировић, заједно са НН лицем званим „Малик“ су оглашени кривим да су у временском периоду од 4. до 5. априла 2019. године, извршили кривично дело у којем је окр.  Рамадани Тауланд организовао недозвољен транзит 17 илегалних миграната који су са територије Републике Северне Македоније илегално прешли на простор Републике Србије).

 


 

10. фебруар 2023. године
PIROGLU ECEVIT

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кре ПО1 12/22-Кв По1 557/22 од 9. децембра 2022. године утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима државе Републике Турске окр. Piroglu Ecevit, држављанина Републике Турске, по замолници Врховног јавног тужилаштва – Силопи, Републике Турске од 5. јула 2021. године, ради кривичног гоњења окр. Piroglu Ecevitа.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његови браниоци.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 18. јануара 2023. године донело је решење Кж По1 Кре 23/22 којим је, уважавањем жалби окривљеног и његових браниоца, укинуло решење Вишег суда и предмет упутило првостепеном суду на поновно одлучивање.

По налажењу Апелационог суда, основано се жалбом окривљеног и његових бранилаца наводи да у првостепеном решењу нису примењене одредбе Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, због чега су разлози о одлучним чињеницама нејасни и неразумљиви, што је довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, те се укидање решења показује нужним.

У образложењу решења Апелационог суда се, између осталог, наводи да у образложењу првостепеног решења нису дати довољно јасни разлози да има довољно доказа за основану сумњу за свако од кривичних дела за које се тражи његово изручење. Наиме, из образложења првостепеног решења произлази да се само паушално наводи да из списа предмета произлазе докази који указују на постојање основане сумње о кривичним делима која се окривљеном стављају на терет, међутим, првостепени суд не образлаже да ли има довољно доказа за основану сумњу за свако од кривичних дела, а како је то предвиђено Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

Такође, првостепени суд, наводећи појединачна кривична дала за која се тражи изручење, указује да је једно од кривичних дела саобразно законодавству Републике Србије, али према кривичном законодавству Републике Србије за то кривично дело је прописана новчана казна или казна затвора до 6 месеци, што је супротно члану 2. Уговора између Републике Србије и Републике Турске о изручењу којим је прописано да ће се изручење вршити за кривична дела за која према законодавству од стране молиље и замољене стране прописана казна лишења слободе или налога за притвор од најмање годину дана или тежа казна, те првостепени суд не спомињући казну за то дело, као и застарелост кривичног гоњења о одлучним чињеницама пропушта да да ваљане разлоге.

Поред тога, основано се изјављеним жалбама браниоца окривљеног указује да се окривљени, приликом саслушања код судије за претходни поступак, није изјашњавао поводом оптужби за три кривична дела због којих се тражи изручење окривљеног, а како је то прописано Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

У поновном поступку, наложено је првостепеном суду да отклони битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, те у том смислу затражи од државе молиље да пружи доказе о испуњености претпоставки за изручење, те на одговарајући начин утврди да ли у конкретном случају, а имајући у виду кривична дела која се окривљеном стављају на терет, евентуално дошло до застарелости кривичног гоњења, те навести јасне и аргументоване разлоге о доказима који указују на постојање основане сумње да је окривљени извршио кривична дела због којих се тражи и изручење, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

 

 
Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje