Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

9. октобар 2019. године
БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 83/14 од 28. децембра 2018. године окр. Бранко Лазаревић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и продужено кривично дело одавање службене тајне из члана 369, став 2. КЗ, док су окр. Борис Гара, Радован Штрбац и Родољуб Радуловић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело одавање службене тајне из члана 369, став 2. КЗ (од чега окр. Штрбац и Радуловић у подстрекавању).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал:

  • окр. Бранку Лазаревићу је стављено на терет да је у периоду од јула 2008. године до 15. октобра 2009. године, у Београду, постао припадник организоване криминалне групе која је имала за циљ вршење кривичних дела, а формирана неутврђеног дана почетком 2006. године, на територији Републике Србије, више земаља бивше СФРЈ, западне Европе и Јужне Америке, од стране Дарка Шарића, Горана Соковића, Бојана Станојковића, Жељка Вујановића и сада пок. Драгана Дудића и која је деловала до 15. октобра 2009. године, а чији су припадници били осуђени Марко Воротовић, Никола Павловић, Дејан Ракић, Милош Пандрц, Милош Крповић, Мирко Миодраговић, Миодраг Александар, Драган Лабудовић и Борис Лабан, окр. Марко Пандрц, Бошко Недић, Ненад Новаковић, Дарко Тошић, Милош Цајић, Бобан Стојиљковић, Марко Дабовић, Александар Мишић, Борислав Туњић, Милан Миловац, Жељко Сибински, Никола Димитријевић, Дарко Газдић, Родољуб Радуловић, Петар Обрадовић, Небојша Сретеновић, Михајло Ђаковић, Марко Рачић, Владимир Рачић, Радован Штрбац, Дубравка Штрбац, Стевица Костић, Андија Крловић, Небојша Јестровић, Предраг Милосављевић, Зоран Ћопић, Маринко Вучетић и сведоци сарадници Драшко Вуковић, Радан Адамовић и Небојша Јоксовић, те више других лица, која је деловала споразумно у циљу планирања и вршења кривичних дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога и прања новца, а све ради стицања незаконите финансијске користи и њеног улагања у легалне финансијске токове, па се улога окр. Лазаревића у организованој криминалној групи састојала у томе да као шеф кабинета Министарства унутрашњих послова у Влади Републике Србије прибавља информације о мерама и радњама које полиција преузима према организаторима и припадницима ове организоване криминалне групе у преткривичном поступку, те о нарочито поверљивим подацима о спровођењу посебне доказне радње надзора и снимања телефонских и других разговора или комуникација организатора и припадника организоване криминалне групе који су проглашени службеном тајном и саопштава организаторима и припадницима организоване криминалне групе те тако онемогући полицију у прикупљању доказа о вршењу кривичних дела ове организоване криминалне групе;
  • у периоду од јула месеца 2008. године до 15. октобра 2009. године, у Београду, окр. Лазаревић као службено лице и то шеф кабинета Министарства унутрашњих послова РС, неовлашћено и из користољубља саопштавао окр. Радуловићу и Штрбцу податке који представљају службену тајну која је донета у односу на окр. Радуловића због постојање основане сумње да врши кривична дела неовлашћена проиводња, држање и стављање у промет опојне дроге и која је донета у односу на окр. Штрбца због постојања основане сумње да врши кривична дела прање новца, као и податке у преткривичном поступку Тужилаштва за организовани криминал против окр. Радуловића и других и против окр. Штрбца и других, покренутим због наведених кривичних дела, а који подаци су проглашени службеном тајном, а на шта су га подстрекли окр. Радуловић и Штрбац који су даље те податке преносили другим лицима, а окр. Гара у својству службеног лица и то заменика начелника Службе за специјалне истражне методе криминалистичке полиције која је извршавала наведене наредбе истражног судије, неовлашћено саопштио окр. Лазаревићу нарочито поверљиве податке који представљају службену тајну.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 10. септембра 2019. године пресуду Кж1 По1 15/19 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела жалбени наводи да је Тужилаштво предложило доказе за чињенице које су предмет доказивања – да је у наведеном временском периоду окр. Лазаревић прибављао информације о мерама и радњама које полиција предузима у преткривичном поступку, као и информације о нарочито поверљивим подацима о спровођењу доказне радње и то саопштавао организаторима и припадницима организоване криминалне групе, те да је из тих доказа учињено извесним да је он то, не једном, него у више наврата, и учинио, како окр. Радуловићу тако и окр. Штрбцу, те тако свесно и вољно постао припадник организоване криминалне групе, оцењени су као неосновани. Ово стога што се у жалби само цитирају наводи који, према оптужном предлогу, представљају улогу окривљеног у оргнаизованој криминалној групи, али се не наводе који су то конкретни докази којима се доказује радња извршења кривичног дела – припадање организованој криминалној групи која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога, а ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

Према ставу Апелационог суда, припадништво самог окр. Лазаревића организованој криминалној групи, чак и да је овај окривљени оглашен кривим за извршење кривичног дела одавање службене тајне не би по аутоматизму постојало, већ је Тужилаштво морало да предложи извођење доказа којима би навод оптужбе у овом делу учинило извесним, а како то није учинило, првостепени суд је правилно, услед недостатка доказа, окр. Лазаревића за ово кривично дело ослободио од оптужбе с обзиром на то да из изведених доказа није било могуће утврдити ни да ли је, ни како је, ни када је и у каквим околностима окр. Лазаревић постао припадник организоване криминалне групе, нити да је имао свест о постојању такве групе, а посебно вољу и хтење да истој припада.

Апелациони суд надаље налази и да је правилан став првостепеног суда да се из изведених доказа није могао извести несумњив закључак о томе да је окр. Бранко Лазаревић извршио продужено кривично дело одавање службене тајне, а окр. Борис Гара, Радован Штрбац и Родољуб Радуловић кривично дело одавање службене тајне, од чега окр. Штрбац и Радуловић у подстрекавању.

Наиме, да би неки податак представљао службену тајну неопходно је испуњење два кумулативна услова: да је реч о подацима и документима који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и да би одавањем таквих података или докумената била проузрокована или би могла да буде проузрокована штетна последица за службу. Према ставу Апелационог суда, Тужилаштво за организовани криминал је пружило суду доказ само за испуњеност првог од два наведена услова, док за други нису пружени никакви докази. Суд је имао у виду и то да су у току поступка правноснажним решењем издвојени из списа сви транскрипти прислушкиваних разговора Радуловића и Штрбца, те исти нису могли да се користе.

У конкретном случају, у оптужном акту је описано да је одавање података од стране окривљених, све укупно, проузроковало штетне последице по службу. По оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд закључује да Тужилаштво није презентовао ни један доказ о томе да је комуникација између окривљених и како Тужилац наводи других припадника организоване криминалне групе, након сазнања о томе да се прислушкују, промењена на тај начин што су прешли на комуникацију путем драфтованих мејлова, будући да Тужилаштво суду није презентовало ниједан доказ којим би се исти наводи могли проверити. Дакле, из наведеног је несумњиво закључено да је комуникација између наведених лица не само настављена већ није ни промењена.

Дакле, према ставу Апелационог суда, правилно је првостепени суд закључио да изведеним доказима није потврђен навод оптужбе да су у конкретном случају наступиле штетне последице за службу, на тај начин што је у том тренутку полицији онемогућено да прикупи доказе о вршењу кривичних дела на основу којих би се покренуо кривични поступак против осумњичених из тзв. Шарићеве групе из разлога што суду нису пружени докази за тврдњу о томе  да је због информација које је окр. Гара одао окр. Лазаревићу, а он наводно даље одао окр. Радуловићу и Штрбцу а што није ни наведено у општужном предлогу дошло до било каквих промена у дотадашњој комуникацији која су имала лица које је Тужилац означио као организаторе и припаднике предметне организоване криминалне групе. При томе се напомиње да је несумњиво правилно утврдио првостепени суд да је полиција и даље прикупљала доказе и после периода који је опредљен као време извршења радњи окривљених, а штетна последица по службу није доказана с обзиром на то да су према тим лицима из тзв. Шарићеве групе покренути кривични поступци.


 

20. септембар 2019. године
ГОРАН МОЈОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 145/17 од 21. децембра 2018. године:

  • због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ окр. Милоје Ћурчић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, док је окр. Душку Овуки изречена условна осуда у трајању од 10 месеци затвора уз рок провере у трајању од 2 године,
  • су ослобођени од оптужбе:

- окр. Михајло Живковић и Мирослав Радовановић да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. КЗ (од чега окр. Радовановић у покушају),

- окр. Душан Џуловић и Милан Гушић да су извршили кривично дело превара из члана 208, став 4. КЗ,

  • је одбијена оптужба према:

- према окр. Горану Мојовићу за извршење продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ,

- према окр. сараднику Стевану Симићу за извршење продуженог кривичног дела фалсифковање исправе из члана 355, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ

- према окр. сведоку сараднику Николи Томашевићу и Ивици Меденици за извршење продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. КЗ и

- према окр. Милету Тркуљи и Зорану Зеленовићу за извршење кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. КЗ.

Првостепеном пресудом Министарство рада и социјалне политике РС, Сектор за борачку инвалидску заштиту РС и Министарство одбране РС упућени су на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Окривљени Милоје Ћурчић и Душко Овука су оглашени кривим што су (окр. Ћурчић у периоду од маја 2008. године до јануара 2009. године, а окр. Овука у периоду од краја 2006. године до 27. фебруара 2008. године), у Београду, на подстрекавање окр. Горана Мојовића, лажно приказали чињеницу да испуњавају услове за добијање стана и довели у заблуду надлежне органе Министарства одбране да са њима закључе уговоре о откупу стана у Београду површине 56,05 м2 (окр. Ћурчић) и површине 40 м2 (окр. Овука).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Душану Џуловићу и Милану Гушићу је стављено на терет да су (окр. Џуловић у периоду од јуна 2004. године до 1. априла 2009. године и окр. Гушић у периоду од јула 2007. године до фебруара 2009. године), окр. Џуловић у Београду, а окр. Гушић у Руми, Новом Саду и Београду,  у намери да себи и другоме прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница, довели у заблуду службена лица  у поступку за добијање својства ратног војног инвалида. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окр. Милоја Ћурчића и Душка Овуке.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 21. јуна 2019. године донело је пресуду Кж1 По1 11/19 којом је:  

  • потврдило првостепену пресуду у делу у коме је окр. Милоје Ћурчић због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, као и у делу којим су окр. Душан Џуловић и Милан Гушић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело превара из члана 208, став 4. КЗ,
  • преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Душка Овуку због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 3. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци, као и у погледу законског основа за доношење одбијајуће пресуде у односу на окр. Горана Мојовића за извршење продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4, окривљеног сведока сарадника Николу Томашевића за извршење продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3 и окр. сарадника Стевана Симића за извршење продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ,
  • преиначио првостепену пресуду и окр. Михајла Живковића ослободио од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, док је одбијена оптужба према окр. Горану Мојовићу за извршење кривичног дела из члана 359, став 1. КЗ, према окр. Мирославу Радовановићу за извршење кривичног дела из члана 359, став 1. КЗ, према окривљеном – сараднику Стевану Симићу за извршење кривичног дела из члана 355, став 2. КЗ и према окр. Зорану Зеленовићу за извршење кривичног дела из члана 355, став 2. КЗ

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал:

  • окр. Горану Мојовићу је стављено на терет да је у намери да себи и другима прибави противправну имовинску корист, заједно са окр. Ивицом Меденицом, као службеним лицем, у својству начелника Кабинета за ортопедију и трауматологију ВМА, и окр. Мирославом Радовановићем, као службеним лицем, у својству начелника Клинике за психијатрију ВМА, довео у заблуду службена лица у поступку за добијање трајног статуса ратног војног инвалида, оглашавања лица трајно неспособним за службу у Војсци Србије и остваривање других права из радног односа, затим заједно са сарадником Стеваном Симићем  довео у заблуду и одржавао у заблуди службена лица Другог општинског суда у Београду у парничном поступку по тужби против Министарства одбране РС, ради накнаде штете, затим подстрекао окр. Милоја Ћурчића и Душана Овуку да лажним приказивањем чињеница да испуњавају услове за добијање стана, доведу у заблуду надлежне органе Министарства одбране да са њима закључе уговор о закупу и откупу стана у Београду, затим да је подстрекао окр. Михајла Живковића, начелника Првог одељења у Дирекцији за имовинско правне послове, Министарства одбране РС, да искоришћавањем свог службеног положаја, прибави имовинску корист Д.М,  пензионисаном потпуковнику ВЈ, у износу од 4.471.950,оо динара и да је подстрекао окр. сведока сарадника Николу Томашевића да као службено лице, искоришћавањем свог службеног положаја омогући Д.М. незаконито добијање стана од Министарства одбране РС,
  • окр. сведоку сараднику Николи Томашевићу је стављено на терет и да је као службено лице – референт у Одељењу за стамбене послове у Министарству одбране РС, за износ од 2.000,оо евра искористио свој службени положај и омгућио Ђ.Н. закључење уговора о добијању стана у закуп на неодређено време и
  • окр. сараднику Стевану Симићу је стављено на терет и да је довео у заблуду службена лица,  у поступку за признавање својства ратног војног инвалида, те да су лица која су тражила признавање тог својства по налозима и упутствима окр. Симића прилагала фалсификоване потврде о начинима и околностима рањавања.

 

18. јул 2017. године
СЛАВЕН КАНТАР И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 68/18 од 19. новембра 2018. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234, став 3. КЗ окр. Славен Кантар и Војислав Радаковић су осуђени на казне кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 1 године, док је окр. Алексеј Расказов осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те је одузета противправна имовинска корист прибављена кривичним делом и то од компаније „Dimatex innternational Inc“ из Канаде износ од 1.822.000,оо евра, од компаније „Trestle Business“ са Британских Девичанских острва износ од 1.225.000,оо евра, и од компаније „Midland Resources Holding“ из Велике Британије износ од 800.000,оо евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржанoг претреса, дана 31. маја 2019. године донело је пресуду Кж1 По1 3/19 којом је преиначило првостепену пресуду и окр. Славена Кантара. Војислава Радаковића и Алексеја Расказова ослободило од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 25. маја 2004. године до 3. маја 2006. године, у Београду, као одговорна лица, и то, окр. Славен Кантар, као председник Управног одбора привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд, окр. Војислав Радаковић у периоду од 25. маја до 11. новембра 2004. године као члан Управног одбора привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд и у периоду од 25. маја 2004. године до 31. децембра 2005. године као генерални директор тог привредног друштва и окр. Алексеј Расказов, као члан Управног одбора привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд искоришћавањем својих положаја и овлашћења, страним компанијама „Dimatex innternational Inc“ из Канаде, „Trestle Business“ са Британских Девичанских острва и „Midland Resources Holding“ из Велике Британије, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 315.686.616,40, у виду неоснованих исплата накнада за услуге консалтинга, маркетинга и менаџмента, за потребе привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд, које нису извршене, а привредном друштву УП „Стари град“ а.д. Београд нанелу имовинску штету у истом укупном износу.

По налажењу Апелационог суда, у недостатку доказа, није се могао са неопходним степеном извесности извести закључак у погледу објективних елемената кривичног дела за којс у окривљени терећени оптужбом, те кривице окривљених, већ је закључено да се у конкретном случају може радити само о индицијама због чега је првостепена пресуда преиначена и окривљени су ослобођени од оптужбе, будући да тужилац није доказао да су окривљени извршили кривична дела за која се терете.


 

10. јул 2017. године
ВЛАДАН ШУБАРЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 80/17 од 28. маја 2018. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја (од чега окр. Субаревић у саизвршилаштву, а окр. Пауновић, Giovani Accrogliano и Векић у помагању), окр. Владан Шубаревић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, окр. Слободан Пауновић и  Giovani Accrogliano су осуђени на казну затвора у трајању од по 2 године и 8 месеци, док је окр. Добрила Векић је осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те су окривљени обавезани да солидарно, на име дела имовинско-правног захтева, граду Београду исплате износ од 44.490.628,89 динара, док се окр. Пауновић,  Giovani Accrogliano и Векић обавезани да на име дела имовинско-правног захтева Клиничко-болничког центра “Бежанијска коса” солидарно исплате и износ од 1.391.938,88 динара. За преостали део имовинско-правног захтева оштећени град Београд и Клиничко-болнички центар “Бежанијска коса” су упућени на парницу.

Првостепеном пресудом окривљени су оглашени кривим што су:

1.  У периоду од јуна 2007. године до 25. августа 2008. године, у Београду, у својству службених лица, окр. Владан Шубаревић, као члан градског већа Градске управе града Београда задужен за здравство искоришћавањем својих службених овлашћења у вршењу контролно-надзорне функције над радом Градске управе која спроводи поступке јавних набавки фактички вршио координацију поступака јавних набавки медицинског намештаја и окр. Никола Милинић, према коме је поступак раздвојен, као директор Клиничко-болничког центра “Бежанијска коса” искоришћавањем својих службених овлашћења прибавили другом имовинску корист, а окр. Шубаревић и себи у укупном износу од 44.490.628,89 динара оштетивши буџет града Београда за наведени износ увећан за ПДВ у чему су му помогли окр. Слободан Пауновић, Giovani Accrogliano и окр. Добрила Векић – помоћник министра за немедицину и начелник службе за економско финансијске и књиговодствене послове у Клиничко-болничком центру “Бежанијска коса”;

2.  У периоду од 6. марта до 31. децембра 2008. године у Београду, у својству службених лица, окр. Владан Шубаревић, као члан градског већа Градске управе града Београда задужен за здравство искоришћавањем граница својих службених овлашћења у вршењу контролно-надзорне функције над радом Градске управе која спроводи поступке јавних набавки фактички вршио координацију поступака јавних набавки медицинског намештаја и окр. Зоран Иванковић, према коме је поступак раздвојен, као директор Клиничко-болничког центра “Звездара” искоришћавањем својих службених овлашћења, покушао да прибави другом корист на штету буџета града Београда тако што су покушали да привредно друштво “Реципе медикал сулплајс” д.о.о. фаворизују у поступку јавне набавке и обезбеде му додељивање уговора о испоруци добара, у чему су им помогли окр. Слободан Пауновић, као сувласник и директор напред наведеног привредног друштва и окр. Giovani Accrogliano.

3. У периоду од 11. априла до 20. јуна 2008. године у Београду у својству службеног лица окр. Никола Милинић, према коме је поступак раздвојен, као директор Клиничко-болничког центра “Бежанијска коса”, искоришћавањем својих службених овлашћења прибавио другом имовинску корист у износу од 1.391.938,88 динара оштетивши Клиничко-болнички центар “Бежанијска коса” за наведени износ увећан за ПДВ, у чему су му помогли окр. Слободан Пауновић – сувласник и директор привредног друштва  “Реципе медикал сулплајс” д.о.о. Из Београда, окр.  Giovani Accrogliano, као и окр. Добрила Векић – помоћник директора за немедицину и начелник службе за економско финансијске и књиговодствене послове у Клиничко-болничком центру “Бежанијска коса”.

Такође, првостепеном пресудом окр. Владан Шубаревић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346, став 1. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Владану Шубаревићу је стављено на терет да је у периоду од 1. јуна 2007. године до 31. децембра 2008. године, у Београду, као члан градског већа Градске управе града Београда, задужен за здравство, организовао групу чији припадници су постали окр. Слободан Пауновић – сувласник и директор предузећа “Реципе медикал суплајс” са седиштем у Београду и окр.  Giovani Accrogliano, према којима је кривични поступак за кривично дело злочиначко удруживање обустављен услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, која је ради стицања добити имала за циљ вршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја и помогање у злоупореби службеног положаја, планирајући делатност криминалне организације на дуже време, при чему је сваки члан криминалне организације имао унапред одређени задатак и улогу, користећи у вршењу делатности привредне и пословне структуре и то конкретно окр. Шубаревић да из буџета Скупштине града Београда за поједине здравствене установе обезбеди добијање већих средстава за набавку намештаја од стварно потребних, да представи директорима здравствених установа окр.  Giovani Accrogliano и Слободана Пауновића као заступнике италијанског произвођача намештаја “Вернипол”, утичући и захтевајући од директора здравствених установа да спроведу незаконите поступке  набавке  медицнског намештаја, тако да омогући повлашћени положај у поступку јавне набавке за заступнике продаје намештаја италијанског произвођача привредног друштва “Вернипол” у Републици Србији, а задатак окр.  Giovani Accrogliano и Слободана Пауновића је био да директорима здравствених установа предочавају каталоге италијанског произвођача намештаја “Вернипол” и сачине према каталозима детаљан опис намештаја који су потом предавали директорима који су исте предавали стручним службама да сачине конкурсну документацију према добијеним каталозима и добијеним детаљним описом намештаја и ради спровођења набавки без јавног објављивања обезбеђивали три усклађене понуде предузећа тако да понуда предузећа – ексклузивних заступника привредног друштва “Вернипол” буде најповољнија и поред двоструко увећане набавне цене.

Првостепеном пресудом окр. Владан Шубаревић, Милан Савић, Слободан Пауновић и  Giovani Accrogliano су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупореба службеног положаја (од чега окр. Пауновић и  Giovani Accrogliano у помагању).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у пеироду од 24. марта до 10.априла 2008. године, у Београду, у оквиру деловања групе, у својству службених лица, окр. Владан Шубаревић, као члан градског већа Градске управе града Београда, задужен за здравство искоришавањем и прекорачењем граница својих службених овлашћења у вршењу контролно-надзорне функције над радом Градске управе која спроводи поступке јавних набавки фактички вршио координацију поступака јавних набавки, медицинског намештаја и окр. Милан Савић као директор специјалне болнице “Свети Сава” искоришћавањем и прекорачењем граница својих службених овлашћења прибавили себи и другом имовинску корист у износу од 2.337.140,94 динара, оштетивши буџет града Београда за износ од 3.003.766,20 динара, у чему су им помогли окр. Слободан Пауновић и  Giovani Accrogliano.

Окривљени Владан Шубаревић, Јасминка Јелић, Слободан Пауновић и  Giovani Accrogliano су, такође, првостепеном пресудом ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају (од чега окр. Пауновић и  Giovani Accrogliano помагањем).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од октобра месеца 2007. године до 21. октобра 2008. године, у Београду, у оквиру деловања групе у својству службених лица, окр. Владан Шубаревић, као члан градског већа Градске управе града Београда задужен за здравство искоришћавањем и прекорачењем граница својих службених овлашћења у вршењу контролно-надзорне функције над радом Градске управе која спроводи поступке јавних набавки фактички вршио координацију поступка јавних набавки медицинског намештаја и окр. Јасминка Јелић, као директор Дома здравља “Милутин Ивковић” Палилула, искоришћавањем и прекорачењем граница својих службених овлашћења, покушали да прибаве другом корист на штету буџета града Београда, тако што су покушали да привредно друштво “Реципе медикал суплајс”  д.о.о.  фаворизују у поступку јавне набавке и обезбеде му додељивање уговора о испоруци добара у чему су им помогли окр. Слободан Пауновић и  Giovani Accrogliano.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Добрила Векић и њен бранилац, те браниоци окр. Владан Шубаревића, Слободана Пауновића,  Giovani Accrogliano , Јасминке Јелић  и Милана Савића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 3. јула 2019.године донело је пресуду Кж1 По1 26/18 којом је преиначило првостепену пресуду окр. Владана Шубаревића ослободило  од оптужбе да је у периоду од јуна 2007. године до 25. августа 2008. године извршио кривично дело злоупореба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359, став 3. КЗ, те је преиначило првостепену пресуду, у погледу правне квалификације дела и одлуке о кривичној санкцији, тако што је радње овог кривичног дела у односу на окр. Слободана Пауновића,  Giovani Accrogliano и Добриле Векић, за коју су првостепеном пресудом оглашени кривим, правно квалификовао као кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању и осудио окр. Слободана Пауновића  и Giovani Accrogliano на казне затвора у трајању од по 2 године, док је окр. Добрилу Векић осудио на казну кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 1 године, док је у преосталом, непреиначеном осуђујућем делу у односу на ове окривљене првостепена пресуда потврђена. Такође, пресудом Апелационог суда окр. Giovani Accrogliano је обавезан да на име имовинско-правног захтева граду Београду исплати износ од 15.697.600,оо динара, док су оштећени град Београд и Клиничко-болнички центар “Бежанијска коса” за преостали део имовинско-правног захтева упућени на парницу. Првостепена пресуда је у ослобађајућем делу потврђена у целости.

По налажењу Апелациног суда, у делу у коме је првостепена пресуда преиначена и окр. Владан Шубаревић ослобођен од оптужбе да је у периоду од јуна 2007. године до августа 2008. године, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву, када се сви изведени докази доведу у међусобну везу и у везу са неспорним чињеницама утврђеним у току поступка,  нису могли бити доказани наводи оптужбе да је окр. Шубаревић искоришћавањем својих службених овлашћења у вршењу контролно-надзорне функције над радом Градске управе која спроводи поступке јавних набавки, фактички вршио координацију поступка јавних набавки медицнског намештаја, и тиме себи и другом прибавио имовинску корист у износу од 44.490.628,89 динара. Наиме, када се има у виду све изнето, Апелациони суд закључује да током поступка није доказано које је то службено овлашћење окр. Шубаревић у вези са јавним набавкама искористио будући да одредбом статута Града се прописује да је Градско веће орган који врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе, дакле, не врши је члан Градског већа, као појединац, већ Градско веће као колективни орган. При томе, ни један члан Градског већа није имао било каква овлашћења, нити могућност да самостално доноси одлуке по било ком основу, посебно не по основу контролно-надзорне функције над радом Градске управе. Стоји чињеница да је утврђено постојање одређеног утицаја али не и службених овлашћења у поступању окр. Шубаревића у односу на учеснике у предметним јавним набавкама, али суд није имао овлашћења да разматра такав утицај са кривично-правне стране, јер тако нешто није било предмет оптужбе Тужиоца за организовани криминал.

Када је у питању кривично дело за које су окр. Слободан Пауновић,  Giovani Accrogliano и Добрила Векић оглашени кривим Апелациони суд налази да је оценом и анализом свих изведених доказа првостепени суд правилно закључио да је у периоду од новембра 2007. године до августа 2008. године  директор Клиничко-болничког центра “Бежанијска коса” искоришћавањем својих службених овлашћења на начин како је то описано у изреци пресуде прибавио другом имовинску корист у износу од 44.490.628,89 динара што представља разлику између уговорене и купопродајне цене и набавне цене предметног намештаја и истовремено причинио штету буџету града Београда за наведени износ увећан за ПДВ а у чему су му у описаним радњама помогли Пауновић,  Giovani Accrogliano и Векић. Међутим, Апелациони суд је утврдио да је у погледу радњи које улазе у састав продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја, а која су од стране окривљених учињена на страни оштећеног Клиниччко-болничког центра “Бежанијска коса” и Клиничко-болничког центра “Звезадара” и за које су првостепеном пресудом оглашени кривим извршена у временском периоду од 11. априла до 20. јуна 2008. године, односно од 6. марта до 31. децембра 2008. године, те како у конкретном случају у погледу ова два кривичног дела висина прибављене имовинске користи не прелази имовински цензуз од 1.500.000,оо динара за квалификовани облик кривичног дела злоупотреба службеног положаја, полазећи при томе од висине запрећене казне за ово кривично дело, то је у конкретном случају протекло двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења, тако да у погледу овог кривичног дела утврдио да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, па је ове радње изоставио из изреке осуђујуће пресуде.



 

 

24. јун 2019. године
УЛЕМЕК МИЛОРАД И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду Посебно одељење за организовани криминал К По1 23/12 од 13.јула 2018. године окр. Милорад Улемек, Звездан Јовановић, Веселин Лечић, Мићо Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Потић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело оружана побуна из члана 124.  КЗ СРЈ (од тога сви у саизвршилаштву, сем окр. Милорада Улемека).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Милораду Улемеку је стављено на терет да је у временском периоду од 9. до 17. новембра 2001. године, у Кули и Београду, као пензионисани командант Јединице за специјалне операције који је даље имао фактичку власт и неограничени утицај на команданта и припаднике јединице за специјалне операције, и сада пок. Душан Спасојевић, организатор и вођа криминалне огранизације тзв. “Земунски клан”, организовали оружану побуну припадника Јединица за специјалне операције у намери да угрозе уставно уређење, као и да  угрозе безбедност државе, са циљем да у времену када се председник Владе Републике Србије др Зоран Ђинђић налазио на службеном путу у САД-у, а потрпедседник Владе и министар унутрашњих послова Душан Михајловић на службеном путу у Копенхагену, и ради тога изазову најпре кризу а потом и пад Владе, и на тај начин онемогуће остваривање уставних активности Владе РС, а посебно на проналажењу и изручењу хашких оптуженика, као и спровођење активности Владе у борби против организованог криминала, постављањем политичких захтева, за смену министра унутрашњих послова Душана Михајловића, смену начелника и заменика начелника Ресора државне безбедности Горана Петровића и Зорана Мијатовића, као и доношење Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, у којој оружаној побуни су учесвовали припадници Јединице за специјалне операције окр. Душко Маричић, командант јединице за специјалне операције – према коме је кривични поступак раздвојен, окр. Звездан Јовановић, помоћник команданта Јединице за специјалне операције за резорни састав, окр. Мићо Петраковић, помоћник команданта Једнице за специјалне операције за оперативне послове, окр. Драгослав Крсмановић, помоћник команданта Јединице за специјалне операције за логистику, окр. Веселин Лечић, помоћник команданта Јединице за специјалне операције за безбедност, окр. Драгиша Радић, шеф возног парка и заменик начелника центра Јединице за специјалне операције “Радослав Костић” у Кули, окр. Владимир Потић, припадник Јединице за специјалне операције, као и тачно на утврђен већи број припадника оперативног састава Јеиднице за специјалне операције који су прихватили циљеве оружане побуне и били спремни да у остваривању истих употребе ватрено оружје којим су били задужени као припадници Јединице и који су носили приликом изласка из Центра у Кули.


ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.


ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Посебног одељења за огранизовани криминал Апелационог суда у Београду Кж1 По1 4/19 од 14.јуна 2019. године одбијена је као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал и потврђена првостепена пресуда.

По налажењу Апелационог суда, насупрот жалбеним наводима првостепени суд је правилно поступио када је окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело оружана побуна с обзиром на то да изведеним доказима у току овог кривичног поступка није утврђено да су окривљени учинили ово кривично дело. До оваквог закључка првостепени суд је дошао правилном оценом изведених доказа, цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, те је у склопу одбране окривљених, дао за своје чињенично-правне закључке довољне, јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.

Наиме, окривљенима се ставља на терет кривично дело оружана побуна, а доказима изведеним пред првостепеним судом не доказује се тврдња наведене у оптужници и то да је окр. Милорад Улемек имао фактичку власт и неограничени утицај на команданта и припаднике Јединице за специјалне операције, да је заједно са сада пок. Душаном Спасојевићем организовао оружану побуну припадника Јеиднице за специјалне операције, у намери да се угрози уставно уређење и безбедност државе, у којој оружаној побуни су учествовали припадници Јединице за специјалне операције, остали овде окривљени, који су били спремни да у остваривању постављених циљева оружане побуне употребе ватрено оружје. Дакле, тврдње из оптужнице да је окр. Улемек наредио, преко Душка Маричића, да се сви припадници Једнице врате у центар у Кули, те да су, по наређењу окр. Улемека, припадници оперативног састава ЈСО дошли код Сава центра, односно да је наредио окр. Маричићу прекид побуне, и према оцени Апелационог суда остале су усамљене, тј. оповргнуте су изведеним доказима, и то не само одбранама окривљених, који су сагласно навели да је све одлуке доносио командант Маричић, који је у својој одбрани истакао да је наредио да сви припадници Јединице, који су били ван центра у Кули, дођу у исти, као и да је све одлуке доносио он као командант, што значи и одлуку о изласку код Сава центра, а што је потврђено и исказима сведока.

Имајући у виду да је за постојање кривичног длеа ооружана побуна потребно да оружана побуна буде управљена на угрожавање уставног уређење или безбедности земље, односно да је циљ учесника у побуни рушење, односно насилна промена постојећег државног уређења, тј.угрожавање безбедности земље, према оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да, на основу свих изведених доказа, није доказано да предметна дешавања, у периоду од 9. до 17. новембра 2001. годне, представљају угрожавање уставног уређења и безбедности државе. Наиме, а с обзиром да је једно од основних обележја кривичног дела оружана побуна, да су учесници у оружаној побуни наоружани оружјем или неким оруђем и спремни да га употребе, иако до саме употребе не мора доћи, треба напоменути да је оружана побуна специфичан облик побуне, у којој су њени учесници, сви или делимично, снабдевни оружјем или оруђем подобним за напад и одбрану, при чему је за квалификовање побуне као оружане довољно да учесници оружје, у ту сврху, поседују и да се њиме или повремено користе или држе на местима одакле га могу лако употребити. Приликом утврђивање наведеног обележја овог кривичног дела, првостепни суд је, из исказа испитаних сведока,  правилно утврдио да нема доказа којима би се поткрепила тврдња оптужбе да су припацници оперативног састава Јединице за специјалне операције били спремни да, у остваривању циљева оружане побуне, употребе ватрено оружје којим су били задужени као припадници Једнице и које су носили приликом изласка из центра у Кули. Наведене чињенице првостепени суд је, између осталог, утврдио како из одбрана појединих окривљених тако и из исказа испитаних сведока, као и писаних доказа из којих произлази да је узрок предметних дешавања незадовољство Јединице својим учешћењем у хапшењу браће Бановић.

Према оцени Апелационог суда у прилог закључку о недоказаности намере окривљених да угрозе уставно уређење и безбедност државе, те ради тога изазивањем најпре кризе, а потом и пад Владе, постављањем политичких захтева за смену Министра унутрашњих послова Душана Михајловића, смену начелника и заменика начелника ресора Државне безбедности Горана Петровића и Зорана Мијатовића, као и доношења Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, иде и чињеница су предметна догађања окончана 17. новембра 2001. године, без испуњења захтева постављених од стране Јединице за специјалне операције, односно на месту Министра унутрашњих послова остао је и даље Душан Михајловић, а Закон о сарадњи СРЈ са међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, донет је у априлу 2002. године.

Такође, према оцени Апелационог суда, закључак о недоказаности напред изнетих чињеница, наведених у оптужном акту поткрепљује се и  околностима које се односе на понашање врха државне власти, те њихове реакције, односно одсуство реакције на догађаје које су предмет оптужбе, и то како на реакције врха државне власти током самих догађаја, тако и у периоду после тих догађаја. Наиме, правилан је став првостепеног суда да је, када је у питању реакција државних органа на саме инкриминисане догађаје, најодлучнија чињеница да Влада РС није прогласила ванредно  стање, што би, уколико је у питању оружана побуна био логичан след ствари, као и да службе безбедности нису стављене у борбену готовост, да су неке од носилаца врха безбедности служби у то време отишли на пут, одмор или слично, те да безбедносне службе нису имале податке да је било угрожено уставно уређење и безбедност државе и грађана, односно да није постојала бојазан да ће доћи до насилног преузимања власти, отцепљивања дела територије или промена државног уређења, што би све могло бити последица кривичног дела оружане побуне.

Осим тога, како је већ напред речено, Јединице за специјалне операције нису испуњена оба постављена захтева, без икаквог оружаног, финансијског или било каквог другог притиска за смену кадрова, чији квалитет је ценио премијер др Зоран Ђинђић на 62. седници Владе, када је навео да је неколико професионалних пропуста направљено приликом спровођења и хапшења браће Бановић, да су у поступку, без икакве потребе, учествовали припадници специјалних једница, који су у ресору државне безбедности, а такви видови безбедности су задатак јавне безбедности да је у питању била непримерена организација читаве операције јер је за хапшење два цивила ангажовано 15 људи те да је све урађено у сред дана, на пијаци у присуству великог броја грађана. При томе, само четири дана након окончања предметних дешавања одржана је прослава славе Јединице за специјалне операције, и то 21. новембра 2001. године, на којој је тадашњи премијер дошао, као и већи број државних функционера, као и на концерт једне музичке групе 2002. године у Кули, када је био присутан такође државни врх, међу којима и министар Михајловић, те су након целог критичног догађаја, припадници Једнице били награђени сабљама, мачевима и пиштољима, управо од стране те исте Владе, која никада није онакво понашање процесуирала, нити је окарактерисала као оружану побуну, односно овде окривљени, као припадници Једнице за специјалне операције, нису били чак ни дисциплински кажњени.

Имајући у виду све напред наведено, а полазећи од тога да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логички повезане, тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да су окривљен извршили кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, према оцени Апелационог суда, у конкретном случају, на основу изведених доказа не може се извести закључак о утврђивању релевантних чињеница које би указивале на несумњиву доказаност да су окривљени извршили кривично дело које им је стављено на терет, па је правилно првостепени суд поступио када их је ослободио од оптужбе.

 


17. јун 2019. године
ДРАГАН РОСИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 161/16 од 14. септембра 2018. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 1. КЗ и кривичног дела кријумчарење, у саизвршилаштву из члана 230, став 2. КЗ окр.  Драган Росић и Раде Росић су осуђени на јединствене казне затвора у трајању од по 2 године и на новчане казне у износу од по 500.000,оо динара, док је окр. Стеван Поповић због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 230, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара, а због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 3. КЗ окр. Милошу Андрићу и Драгану Милићу су изречене условне осуде којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 6 месеци са роком провере од 2 године. Такође, од окр. Радета Росића је одузета роба, док је оштећена Република Србија упућена на парнични поступак ради остваривања свог имовинско-правног захтева.

Окривљени Драган и Раде Росић су оглашени кривим што су децембра месеца 2012. године, у Чуругу, организовали криминалну групу ради вршења кривичног дела кријумчарења, а ради непосредног прибављања имовинске користи, а која је деловала до краја 2014. године и чији припадници су постали окр. Милош Андрић и Драган Милић на тај начин што су окр. Драган и Раде Росић, као организатори у циљу остварења плана обезбедили новчана средства на основу којих су у трговинским објектима у Републици Мађарској и Словачкој куповали телевизијске апарате и другу техничку робу на своје име, као и на име других лица, и преносили до магацинског простора и то до пијаце „Вираг“ у близини граничног прелаза Хоргош, а затим су окр. Драган и Раде Росић те Стеван Поповић из магацина преузимали робу и без плаћања царинских дажбина и пореских обавеза преносили робу преко царинских линија прелаза Хоргош и Келебија, избегавајући мере царинског надзора, робу складиштили у магацинима у Чуругу и Новом Саду, а затим се окр. Раде и Драган Росић бавили продајом неоцарињене робе путем огласа на територији Републике Србије, а коју испоруку робе купцима у оквиру реализације плана групе су вршили окр. Драган Милић и Милош Андрић.

Такође, првостепеном пресудом окр. Милош Андрић, Драган Милић и Миленко Ранисављевић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривично дело кријумчарење, у саизвршилаштву из члана 230, став 1. КЗ, док су окр. Стеван Поповић и Леонард Хаџимушовић ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ (од чега окр. Поповић подстрекавањем).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал, Стеван Поповић и његови браниоци, као и браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 27/18 којом је потврдило првостепену пресуду у односу на окр. Миленка Радисављевића, док је у осуђујућем делу и у ослобађајућем делу у односу на окр. Стевана Поповића, Милоша Андрића, Драгана Милића и Леонарда Хаџимушовића првостепена пресуда укинута и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. Миленка Радисављевића, правилно је првостепени суд, прихватајући одбрану окривљеног, закључио да није изведен ни један доказ који указује да је овај окривљени преносио робу преко царинске линије без царинског надзора и да је разносио телевизоре купцима и то као члан криминалне групе коју су организовали окривљени Росићи, истовремено правилно налазећи да чињенице да је према евиденцији прелазака границе окривљени имао у инкриминисаном периоду два уласка на граничном преласку Хоргош, да један рачун о куповини више телевизора гласи на његово име, као и садржај телефонских разговора на које се указује жалбом Тужиоца за организовани криминал, не доказују несумњиво да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, већ евентуално указују на то да су телевизори и друга техничка роба за окривљене Росиће куповани на име окривљеног, а које радње не чине битна обележја кривичног дела кријумчарење. Код оваквог стања ствари, правилно је првостепени суд закључио да није доказано да је овај окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, на основу ког закључка га је правилно ослободио од оптужбе.

У преосталом делу Апелациони суд налази да је првостепена пресуда у осуђујућем делу и у ослобађајућем делу у односу на окр. Стевана Поповића, Милоша Андрића, Драгана Милића и Леонарда Хаџимушовића донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка, а с тим у вези, у наведеном ослобађајућем делу и на основу погрешно утврђеног чињеничног стања, то је иста у тим деловима морала бити укинута и списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење.


 

17. јун 2019. године
ЏЕЉАЉ КАДРИЈУ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 116/15 од 11. јуна 2018. године:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ, те због извршења продуженог кривичног дела кријумчарење из члана 230, став 1. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Џељаљ Кадрију је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и на новчану казну у износу од 800.000,оо динара, док је окр. Иса Мифтари осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 600.000,оо динара,
  • због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Александар Милосављевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, док је окр. Драган Милосављевић  осуђен на казну затвора у трајању од 1 године,
  • окр. Ненад Митровић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 5 година.

Такође, према окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, цигарета, путничких моторних возила, трактора и друго, те је од окр. Исе Мифтарија одузет резани дуван и паклице цигарета различитих марки и боксови цигарета.

Окривљени Џељаљ Кадрију је оглашен кривим што је почев од децембра 2014. године па до средине фебруара 2015. године, на подручју Бујановца и Прешева, организовао организовану криминалну групу да са циљем да, ради стицања добити, по унапред одређеним задацима и улогама, у дужем временском периоду, врши кривично дело кријумчарење, чији су припадници, између осталог, постали окр. Иса Мифтари и Ненад Митровић, у намери да робу набављену извршењем овог кривичног дела – дуван и цигарете, неовлашћено продају.

Такође, првостепеном пресудом окр. Александар Милосављевић и Драган Милосављевић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Окривљени Ненад Митровић и његов бранилац, као и браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 7/19 којом је преиначило првостепену пресуду у односу на окр. Џељаља Кадријуа и Ису Мифтарија, у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, а у односу на окр. Александра Милосављевића, Драгана Милосављевића и Ненада Митровића у погледу одлуке о казни, те је:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ, те због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 230, став 1. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Џељаља Кадријуа осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 600.000,оо динара, док је окр. Иса Мифтари осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара,
  • због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Александар Милосављевић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, док је окр. Драган Милосављевић  осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци,
  • окр. Ненад Митровић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци.

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу правне оцене дела која се односи на радње окр. Џељаља Кадријуа и Исе Мифтарија, основани су жалбени наводи бранилаца ових окривљених којима се указује да је првостепени суд повредио Кривични закон када је радње ових окривљених у делу који се односе на продужено кривично дело кријумчарење квалификовао тако будући да је радња овог кривичног дела (преношење) које је окривљенима стављено на терет подређена трајним глаголом, који сам по себи подрзумева више радњи, због чега Апелациони суд налази да се ради о једном кривичном делу те је у том делу пресуда преиначена.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена.

Од олакшавајућих околности на страни окр. Џељаља Кадријуа суд је ценио његове породичне прилике, као и ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио број предузетих радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела које су предузимане у континуитету у дужем временском периоду, те количину резаног дувана и цигарета, начин припрема и реализацију извршеног кривичног дела које указује на изузетну систематизованост, упорност и одлучност.

На страни окр. Исе Мифтарија суд је од олакшавајућих околности ценио његове личне и породичне прилике, док је као отежавајућу околност ценио његову значајнију улогу и бројност радњи у оквиру продуженог кривичног дела, које су предузимане у континуитету у дужем временском периоду, те количину резаног дувана и цигарета, начин припрема и реализацију извршеног кривичног дела које указује на изузетну систематизованост, упорност и одлучност.

На страни окр. Александра Милосављевића суд је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике, а од отежавајућих околности је ценио бројност предузетих радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела,  те количину резаног дувана и цигарета, начин припрема и реализацију извршеног кривичног дела које указује на изузетну систематизованост, упорност и одлучност, као и његов ранији живот.

Од олакшавајућих околности на страни окр. Драгана Милосављевић суд је ценио породичне прилике и ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени извршио кривично дело као просветни радник – наставник у основној школи који треба да буде пример деци коју учи како се треба понашати у друштву.

На страни окр. Ненада Митровића суд је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике и његов ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио његов допринос извршењу кривичног дела с обзиром на то да без његовог учешћа као полицијског службеника осмишљени план деловања би био изузетно отежан, околностима под којима је дело извршено – чињеницу да као припадник МУП даје податке из службе организатору организоване криминалне групе, помоћу којих информација је исти организовао рад организоване криминалне групе, пре, за време и после извршења кривичног дела.

Имајући у виду све напред наведено Апелациони суд налази да је првостепени суд када је у питању одлука о кривичној санкцији дао пренаглашен значај отежавајућим околностима, те да је дао мањи значај олакшавајућим околностима због чега је првостепена пресуда у том делу у односу на све окривљене преиначена налазећи да ће се казнама изреченим од стране Апелационог суда, а ценећи степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљених постићи сврха кажњавања.


 

13. јун 2019. године
РАДАНКО ЛОЈАНИЦА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 7/18  од 11. октобра 2018. године окр. Раданко Лојаница је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Раданку Лојаници је стављено на терет да је у периоду од почетка јуна до 24. августа 2015. године, у просторијама Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару, као службено лице – заменик Основног јавног тужиоца, прекорачењем граница службеног овлашћења прибавио другом имовинску корист у износу од 50.000,оо динара, а себи какву корист, на тај начин што је у својству обрађивача предмета, кривичне пријаве против Н.З. због кривичног дела из члана 23, став 1. Закона о јавном реду и миру, позвао пријављеног Н.З. у службене просторије тужилаштва 8. јуна 2015. године, предочио му могућност одлагања кривичног гоњења и одбачаја кривичне пријаве, условљавајући пријављеног да у хуманитарне сврхе уплати 100.000,оо динара и то прво 50.000,оо динара у корист рачуна Културно уметничког друштва „Ш“, дајући му истовремено на листу својеручно исписан текст „50.000,оо динара, 15. јула 2015. године, КУД „Ш“, број рачуна, хуманитарна сврха“ и усмено наложио да 50.000,оо динара уплати на рачун Владе РС, сврха уплате отклањање последица ванредних околности поплаве, до 15. августа 2015. године, са чиме се пријављени сагласио, те је окривљени сачинио службену белешку у којој је навео само износ који је пријављени у обавези да плати на рачун Владе РС, а коју белешку је потписао и пријављени, који је поступајући по датим налозима уплатио 7. јула 2015. године износ од 50.000,оо динара у корист КУД „Ш“, чиме је КУД „Ш“ прибавило имовинску корист у том износу, оригинал уплатнице предао истог дана писарници Основног јавног тужилаштва тражећи да му на копији уплатнице буде утиснут заводни печат Тужилаштва, што је у писарници и учињено, а затим 23. јула 2015. године уплатио новчани износ од 50.000,оо динара на рачун Владе РС, о чему је доказ доставио Тужилаштву, након чега је окривљени донео решење о одбачају кривичне пријаве, а у међувремену је закључио уговор о зајму у својству зајмопримца са зајмодавцем КУД „Ш“ у износу од 100.000,оо динара, 3. јула 2015. године, када је новац и исплаћен, чиме је себи прибавио какву корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 24. маја 2019. године пресуду Кж1 По1 5/19 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда Тужилац за организовани криминал није успео да докаже радње окривљеног које су му стављене на терет, те да је остало  на нивоу оправдане сумње, па је правилно првостепени суд окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.


 

13. јун 2019. године
МИОДРАГ ЂОРЂЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 122/17 од 7. марта 2018. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ окр. Миодраг Ђорђевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, док су окр. Александар Вучетић и Љиљана Млађан осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године, те је окривљенима изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 5 година.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал, окр. Миодраг Ђорђевић и Александар Вучетић и њихови браниоци, као и бранилац окр. Љиљане Млађан.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржананог претреса, донело је 8. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 21/18 којом је преиначило првостепену пресуду и окр. Миодрага Ђорђевића, Александра Вучетића и Љиљану Млађан ослободило од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ. 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Миодрагу Ђорђевићу, Александру Вучетићу и Љиљани Млађан је стављено на терет да су у периоду од 6. априла до 19. маја 2005. године, у просторијама Агенције за приватизацију РС у Београду, као саизвршиоци, у својству службених лица, искоришћавањем својих службених положаја, прибавили дугом физичком лицу имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,оо динара, тако што је окр. Миодраг Ђорђевић у својству директора Агенције за приватизацију, у својству председника Комисија за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји, заједно са окр. Александром Вучетићем и Љиљаном Млађан, као члановима Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, где Агенција за приватизацију проверава извршење обавеза уговора о продаји за приватизована предузећа, приликом разматрања предлога Сектора за контролу за предузимање мера по закљученом Уговору о купопродаји друштвеног капитала за предузеће „Технохемија“ а.д., одговорни за законито обављање послова, предузимали службене радње као чланови комисије и јединственим деловањем донели две одлуке супротно Закону о агенцији за приватизацију и прибавили имовинску корист Р.Г. у износу од 25.590.000,оо динара, на начин што су не вршећи контролу извршења обавеза из уговора о продаји, уместо да активирају банкарску гаранцију у циљу извршења уговорне обавезе купца, предвиђене уговором о продаји друштвеног капитала од 23. децембра 2003. године или да оставе накнадни рок за правилно испуњење уговорне обавезе, зато што купац Р.Г. није инвестирао у субјект приватизације у року од 12 месеци од дана закључења уговора, то јест до 23. децембра 2004. године у износу од 29.234.000,оо динара, а које мора бити извршено у основна средства, прихватили да је кућа са базеном, чијом куповином је 10. фебруара 2005. године „Технохемија“ а.д. стекла сусвојину на неподељеној ствари у висини од једне половине идеалног дела, заправо испуњене уговорне обавезе улагања у основна средства Р. Г. у субјект приватизације „Технохемија“ а.д, иако је плаћена новцем субјекта приватизације и то тако што су на седници комисије, одржаној 13. априла 2005. године, донели одлуку да се ослободи банкарска гаранција на износ од 25.590.000,оо динара, а на седници комисије, одржаној, 19. маја 2005. године, донели одлуку да се врати банкарска гараницја коју је купац доставио Агенцији за приватизацију на име обезбеђења инвестиционе обавезе улагања у основна средства субјекта приватизације, иако су им, као члановима комисије, били доступни подаци у форми извештаја о извршеној контроли у предузећу за промет и производњу хемијске и техничке робе „Технохемија“, у којем је јасно наведено да купац није извршио своју уговорну обавезу, па су тиме окривљени прибавили имовинску корист купцу субјекта приватизације Р. Г. у износу од 25.590.000,оо динара, да би након извршеног кривичног дела, на основу истих података, Агенција за приватизацију утврдила да у поступку куповине субјекта приватизације, Р. Г. као купац, није испунио инвестициону обавезу, због чега је Агенција 29. октобра 2008. године донела одлуку о раскиду уговора, а окр. Вучетић, заступајући интерес Агенције, у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду 4. јуна 2010. године доставио поднесак у којем је навео да Р. Г. није извршио у складу са купопродајним уговором своју обавезу инвестирања, јер уплата новчаног износа на текући рачун субјекта приватизације сама по себи не представља извршење обавезе инвестирања.

По налажењу Апелационог суда на основу свих доказа изведених током првостепеног и другостепеног поступка које је, у склопу одбрана окривљених, који су негирали извршење кривичног дела, сагласно истичући да купца не познају и наводећи да се Комисија за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације приликом доношења одлука о прихватању инвестиционог улагања у субјект приватизације „Технохемија“ руководила извештајем стручних служби Агнеције за приватизацију и извештајем ревизора, који је у том периоду био најмеродавнији доказ Агенцији и наведеној Комисији о испуњености обавезе из уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, нашао да није доказано да су окривљени извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву јер није доказано постојање умишљаја окривљених којих би обухватио њихову свест о битним обележјима кривичног дела које им је оптужним актом стављено на терет.


 

 


 

 

30. мај 2019. године
РАЈКО ШИМШИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 90/17 од 25. октобра 2018. године окр. Рајко Шимшић је  због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. КЗ, те кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359, став1 КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе у саизвршилаштву у продуженом трајању из члана 355, став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, док је окр. Бранко Симић због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе, у сазивзршилаштву, у продуженом трајању из члана 355, став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци. Такође, према окр. Рајку Шимшићу је изречена и мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности службеног лица у свим државним органима Републике Србије у трајању од 5 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то десктоп рачунара, ИД картице МУП РС, роковника и др, док је окр. Бранко Симић обавезан да на име имовинске користи коју је прибавио извршењем кривичног дела плати новчани износ од 6.000,оо евра у динарској противвредности у корист буџета Републике Србије.

Правноснажно осуђени Дарко Карајичић је оглашен кривим што је у периоду од 11. јануара 2015. године до 5. новембра 2016. године, у Београду, Ужицу, Чајетини и Чачку организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем периоду врши кривична дела фалсификовање исправе и злоупотреба службеног положаја, чији припадници су, између осталих постали и окр. Рајко Шимшић и Бранко Симић, па су тако у оквиру планиране активности организоване криминалне групе, за новчану надокнаду у износу од 4.000,оо до 16.000,оо евра, лицима која су била заинтересована за набавку оригиналних биометријских јавних исправа Републике Србије, личне карте и путне исправе, са лажним личним подацима набавили ради употребе лажне јавне и друге исправе на којима су се налазили лажни лични подаци других лица, а у зависности од врсте исправе и фотографије заинтересованих лица предавали овакве лажне јавне и друге исправе заинтересованим лицима, чиме су им створили услове и ставили на располагање средства за даље извршење кривичног дела, пружали сву неопходну логистичку подршку приликом подношења захтева заинтересованих лица и издавање оригиналних биометријских јавних исправа Републике Србије, у смислу одласка у полицијску станицу са заинтересованим лицима приликом предаје захтева, попуњавања захтева за издавање биометријске личне карте и путне исправе са лажним личним подацима, пратили и прибављали информације о току и исходу поступка, у вези са чим је правноснажно осуђени Дарко Карајичић руководио и одлучивао о свим битним детаљима у поступку, окр. Рајко Шимшић, полицијски службеник ПУ Ужице, у оквиру деловања организоване криминалне групе је имао улогу да по налогу правноснажно осуђеног Дарка Карајичића проналази, прибавља и доставља личне податке неопходне за израду и набавку ради употребе лажних јавних и других исправа, врши периодичне провере преко информационог система МУП-а РС да ли су лични подаци неопходни за израду лажних јавних и других исправа и даље подобни за коришћење, проверава ток и исход поступка по поднетим захтевима и пружа логистичку подршку приликом подношења захтева, а окр. Бранко Симић у оквиру деловања организоване криминалне групе да по налогу правноснажно осуђеног Дарка Карајичића, уз новчану надокнаду, проналази заинтересована лица којима су биле потребне оригиналне биометријске личне карте и путне исправе Републике Србије са лажним подацима, да са тим лицима одржава контакт, да од њих узима новац и њихове фотографије које су биле неопходне за израду лажних јавних исправа и пружа неопходну логистичку подршку, на који начин су набавили ради употребе лажне јавне и друге исправе и предали их заинтересованим лицима, те им омогућили подношење захтева за издавање оригиналних биометријских јавних исправа Републике Србије, чиме су им створили услове и ставили на располагање средства за даље извршење кривичних дела, а тиме за организовану криминалну групу остварили противправну имовинску корист у износу већем од 40.000,оо евра.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 10. маја 2019. године пресуду Кж1 По1 6/19 којом је преиначило првостепену пресуду, у погледу одлуке о казни, и окр. Рајка Шимшића због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. КЗ, те кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359, став1 КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе у саизвршилаштву у продуженом трајању из члана 355, став 2. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, док је окр. Бранка Симића због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе, у сазивзршилаштву, у продуженом трајању из члана 355, став 2. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о казни, правилно је првостепени суд у односу на окр. Рајка Шимшића од отежавајућих околности ценио околности под којима је извршио кривична дела и то исказану безобзирност, будући да је том приликом злоупотребљавао приступне картице и шифре својих колега и упорност која се огледа у броју радњи које су ушле у конструкцију продуженог кривичног дела за које је оглашен кривим, док је од олакшавајућих околности на страни овог окривљеног ценио његов ранији живот и његове личне и породичне прилике. У односу на окр. Бранка Симића, правилно је првостепени суд од отежавајућих околности нашао околности под којима је извршио кривично дело и то значај улоге коју је у организованој криминалној групи имао, упорност у вршењу дела, која се огледа у броју радњи које су ушле у састав продуженог кривичног дела и ранији живот, док олакшавајућих околности на страни овог окривљеног суд није нашао. Међутим, Апелациони суд налази да првостепени суд олакшавајућих околностима на страни ових окривљених није дао адекватан значај, због чега је уважавањем жалби њихових бранилаца првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о казни.


 

10. мај 2019. године
ЈОВИЦА ТАСИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 137/15 од 16. јануара 2018. године због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи и члана 350. КЗ (од чега окр. Тасић, Мицов, Василев, Борски, Стојанов, Рангелов и Митић у продуженом трајању) окр. Јовица Тасић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, окр. Драган Мицов је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 9 месеци, окр. Иван Василев, Љубен Борски, Асен Стојанов, Иван Рангелов и Далибор Митић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци, окр. Небојша Атанасов и Ненад Пешић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, окр. Дејан Рашић је осуђен на казну кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 8 месеци, окр. Горан Андрејић је осуђен на казну кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 1 године и окр. Горан Николић је осуђен на казну кућног затвора у трајању од 8 месеци. Према окривљенима је изречена и мера одузимања предмета и то: мобилних телефона и возила, те је окр. Јовици Тасићу, Ивану Василеву, Љубену Борском, Небојши Атанасову, Ненаду Пешићу, Асену Стојанову, Ивану Рангелову, Далибору Митићу и Горану Андрејићу одузета имовинска корист прибављена кривичним делом. Такође, Ивану Рангелову је изречена мера безбедности забране вршења позива радника Министарства унутрашњих послова РС у трајању од 5 година.

Окривљени Јовица Тасић је оглашен кривим што је у временском периоду од 4. јануара до 22. фебруара 2015. године, на територији Босилеграда, Врањске бање, Сурдулице, Владичиног Хана и Београда организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист, у укупном износу од минимум 9.700,оо евра, у Србији организује прихват, недозвољени боравак и даљи недозвољени транзит страних држављана – лица која су на недозвољени начин прешли границу Републике Србије, а све у циљу њиховог одласка ка некој од земаља Европске уније, те су у том циљу припадници ове организоване криминалне групе, поред више НН лица, постали окр. Драган Мицов, Иван Василев, Љубен Борски, Небојша Атанасов, Ненад Пешић, Асен Стојанов, Иван Рангелов и Далибор Митић, те сада осуђени Данило Стојановић, Игор Костић и Димитрије Пенев, који су прихватили налоге организатора организовне криминалне групе и по истима поступали након чега су стечену финансијску корист, организатори припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног боравка или транзита кроз Србију, те је тако окр. Тасић узимао новац од НН лица из Бугарске у распону од 50,оо до 300,оо евра по једном мигранту док би припадници организоване криминалне групе добијали од организатора организоване криминалне групе од 50,оо до 500,оо евра по једној тури недозвољеног пребацивања миграната преко границе Србије, а у чему су биле урачанате зараде и трошкови организатора и припадника организоване криминалне групе, на који начин су омогућили страним држављанима – мигрантима недозвољен боравак у Србији и недозвољен транзит кроз Србију.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. априла 2019. године решење Кж1 По1 18/18 којим је, због битне повреде одредаба кривичног поступка, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.



 

 

25. април 2019. године
СРЕДОЈЕ МИРКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 49/18 од 7. новембра 2018. године окр. Средоје Мирковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест меесци.

Окривљени Иван Ђинђић, против ког је поступак правноснажно окончан, и окр. Жељко Антулов, службено  лице, референт за унос података у матичну базу  података Фонда о пријави и одјави радника на осигурању, пријави радног стажа и дохотка и пријави о промени података Републичког фонда за пенизијско и инвалидско осигурање филијала за град Београд, против ког је поступак правноснажно окончан,  су оглашени кривим што су почетком 2007. године, остварујући заједничку одлуку, заједнички организовали криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, ради непосредног прибављања имовинске користи а чији припадник је, између осталог постао и окр. Средоје Мирковић, који су прихватили план организоване криминалне групе као свој и задатак организатора да својим чињењем стварају услове за вршење дела, на тај начин што су на предлог сада осуђеног Ивана Ђинђића, који је прихватио сада осуђени Жељко Антулов, заједнички створили план деловања да ради прибављања имовинске користи за себе, припаднике организоване криминалне групе и друге, лично или преко припадника организоване кримилане групе проналазе осигуранике, којима недостаје одређени период радног стажа за стицање права на коришћење старосне пензије, а који су заинтересовани да им за новчани износ од 350 до 700 евра, по години недостајућег стажа, окривљени исти упишу у матичну евиденцију Републичког фонда ПИО, уносећи лажне податке о оствареном стажу и дохотку и тиме им омогући остварење права на коришћење старосне пензије и прибаве имовинску корист, те на описан начин уписан фиктивни радни стаж у матичну евиденцију Републичког фонда ПИО, филијала за град Београд, за 119 лица – осигураника и омогућено им право коришћења старосних пензија, чиме су организатори за себе и припаднике организоване криминалне групе прибавили имовинску корист у укупном износу од 182.260,00 евра и 4.834.000,00 динара, а осигураницима – корисницима пензија, примање истих, другима прибавили имовинску корист у укупном износу од 116.293.335,19 динара исплаћених пензија корисницима, а буџету Републике Србије нанели штету у износу од укупно 131.738.847,43 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 4. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 2/19 којом је преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Средоја Мирковића због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању и продуженом трајању из члана 359, став 3. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, основано се жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда због одлуке о кривичној санкцији тако што се истиче да првостепени суд утврђеним олакшавајућим околностима није дао одговарајући значај (личне и породичне прилике и ранији живот) нити је ценио старосну доб окривљеног, као и протек времена од извршења предметних кривичних дела, а које околности, по оцени Апелационог суда, представљају нарочито олакшавајуће околности које у конкретном случају оправдавају примену института ублажавање казне. Због тога је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији налазећи да је казна затвора у трајању од 1 године и 8 месеци сразмерна тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те да је иста нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања. 


24. април 2019. године
ПРЕДРАГ БУБАЛО И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 125/13 од 26. децембра 2017. године окр. Предраг Бубало, Мииодраг Ђорђевић, Александар Грачанац, Горан Мрђа, Алексеј Мисаиловић и Јасмина Драгутиновић су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, док су окр. Душан Косовац и Мирослава Дробац ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 243, став 3. КЗ. Државно јавно правобранилаштво је, ради остваривања свог имовинско-правног захтева, упућено на парнични поступак.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су:

  • у току 2005. године, у Београду, као службена лица и то окр. Предраг Бубало, у својству министра за привреду у Влади РС, Миодраг Ђорђевић, као директор Агенције за приватизацију, Горан Мрђа, као извршни директор Агенције за приватизацију, Алексеј Мисаиловић, као директор Центра за тржиште капитала при Агенцији за приватизацију, Александар Грачанац, као директор Акцијског фонда и Јасмина Драгутиновић, као директор Сектора за анализу, припрему и организацију продаје при Акцијском фонду, искоришћавањем свог службеног положаја и невршења своје службене дужности прибавили привредном друштву „Worldfin“ S.A. из Луксембурга имовинску корист у динарској противвредности у износу од 14.367.826,оо евра, тако што су окр. Ђорђевић, Мрђа и Мисаиловић у периоду од 14. до 30. септембра 2005. године пропустили да у складу са својим овлашћењима и обавезама изврше анализу понуђене цене за куповину акција „Луке Београд“ и анализу вредности акција „Луке Београд“, па су без вршења икаквих анализа, а на основу простог увида у књиговодствену вредност акција „Луке Београд“ донели 27. септембра 2005. године одлуку о методу продаје акција Акцијског фонда прихватањем понуде за преузимање компаније „Worldfin“ S.A. из Луксембурга и издали налог Акцијском фонду за продају акција из државног портфеља, иако су знали да је књиговодствена вредност капитала и акција потцењена и да се таква као критеријум за оцену о прихватању понуде не би требао применити, те да је у току нова процена вредности имовине „Луке Београд“ и да се на основу њених прелиминарних резултата очекује знатно већа вредност имовине, капитала па тиме и већа фер вредност акција „Луке Београд“ у складу са Међународним рачуноводственим стандардима, о чему су још 19. јула 2005. године обавештени дописом „Луке Београд“, а што је супротно Закону о приватизацији и Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Агенцији за приватизацију, а потом и одговорна лица из Акцијског фонда окр. Грачанац и Драгутиновић, у периоду од 14. до 30. септембра 2005. године, иако су знали да је у току нова процена вредности имовине „Луке Београд“ и да се очекује зантно већа вредност имовине капитала, па тиме и акција „Луке Београд“, о чему су обавештени дописима „Луке Београд“ од 17. јуна и 19, јула 2005. године, у поступку идзавања налога за продају истих акција пропустили да у складу са својим овлашћењима и обавезама изврше анализе саме понуде, њених елемената, понуђене цене и вредности акција „Луке Београд“, а што је противно Закону о акцијском фонду и Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији, као и процедурама у раду сектора анализе и припреме продаје, при чему је окр. Предраг Бубало, знајући за напред наведени начин поступања, о чему је био обавештен дописима „Луке Београд“ од 17. јуна и 19. јула 2005. године, као и непосредно на састанцима са представницима органа управљања „Луке Београд“ и малих акционара, противно Закону о Влади Републике Србије, Закону о приватизацији, Закону о Агенцији за приватизацију, Закону о Акцијском фонду и Закону о државној управи пропустио да кроз право надзора наложи стручним службама Министарства привреде да спроведу надзор над радом Агенције за приватизацију и Акцијског фонда, упозори на уочене неправилности и одреди мере и рок за њихово отклањање и искористи друга општа овлашћења у вршењу надзора над радом – издавањем инструкција, налога за преузимањем послова које сматра потребним, покрене поступак за утврђивање одговорности, непосредно изврши неки посао ако оцени да се другачије не може извршити законом или неки други општи акт, предложи Влади мере на које је овлашћен и на тај начин спречи да се реализује продаја акција „Луке Београд“ из портфеља Акцијског фонда на спроведени начин, па су тако омогућили да компанија „Worldfin“ S.A. из Луксембурга чији су крајњи власници у тренутку куповине били Милан Беко и Мирослав Мишковић, куповином акција привредног друштва „Лука Београд“ из државног портфеља по цени од 1.396.416.800,оо динара, знатно нижој од фер вредности једне акције прибави корист у динарској противвредности износа од 14.367.826,оо евра за који износ је оштећен буџет Републике Србије, а што представља разлику између плаћене цене од 800,оо динара по акцији, и фер вредности од 1.450,93 динара за једну акцију, а за државни пакет акција од 1.745.521 комада акција и
     
у периоду од марта месеца 2004. године до 10. септембра 2005. године у Београду, окр. Мирослава Дробац, у својству генералног директора и члана Управног одбора привредног друштва „Лука Београд“ а.д. и окр. Душан Косовац, у својству финансијског директора и члана Управног одбора привредног друштва „Лука Београд“ а.д, као одговорна лица, искоришћавањем свог положаја и невршењем својих дужности прибавили компанији „Worldfin“ S.A. из Луксембурга противправну имовинску корист у динарској противвредности износа од 14.367.826,оо евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 20. марта 2019. године решење Кж1 По1 20/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

Према налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка јер о одређеним одлучним чињеницама првостепена пресуда уопште не садржи разлоге, а дати разлози су нејасни и противучрени, због чега се за сада не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе да су окривљени учинили кривична дела која им се стављају на терет.

Утврђење првостепеног суда да је „Лука Београд“ приватизована по Закону о својинској трансформацији из 1997. године, те да се не ради о приватизацији се, по налажењу Апелационог суда, не може прихватити. У конкретном случају дошло је до промене власништва државног капитала те се морао применити Закон о приватизацији будући да је тим законом прописано да се истим уређују услови поступка промене власништва друштвеног, односно државног капитала. На ово указује и сам уговор о купопродаки акција закључен између Анцијског фонда РС и предузећа „Worldfin“ S.A. из Луксембурга, а у коме је наведено да је закључен у складу са Законом о приватизацији, Законом о акцијском фонду и Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.

Такође, Апелациони суд налази и да је првостепени суд пропустио да делове одбрана окр. Миодрага Ђорђевића, Александра Грачанца и Алексеја Мисаиловића, везано за чињеницу да ли су знали да се ради нова процена вредности имовине „Луке Београд“, оцени. У вези са тим првостепени суд, између осталог, констатује да је без значаја чињеница и да су сви окривљени били обавештени о дописима од стране „Луке Београд“ као и на састанцима у Министарству привреде са руководством „Луке“ и малим акционарима, па њихове одбране да ли су или нису упознати са дописом, не сматра битним за доношење одлуке, нити те делове одбране посебно анализира. Овакав став је за Апелациони суд неприхватљив. Ово стога што њихова сазнања о промени вредности имовине морала су да утичу на предузимање даљих радњи из њихове надлежности.

Нејасни су и, по налажењу Апелационог суда, разлози првостепеног суда по којима изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе да се у радњама окр. Мирославе Дробац и Душана Косовца стичу елементи кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица. Првостепени суд закључује, имајући у виду њихове одбране и исказе саслушаних сведока, да они нису прикрили од органа управљања интересовање потенцијалних купаца. Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд не даје јасне и одређене разлоге зашто су окривљени постојање потенцијалних купаца сматрали за „неозбиљне“.

Даље, првостепени суд имајући у виду утврђене чињенице закључује да је понуда за преузимање једини начин на који су се могле продати акције државе, а о којима је Акцијски фонд у име државе водио рачуна, јер „Лука Београд“ није била укључена на берзу. Међутим, по налажењу Апелационог суда, када се имају у виду изведени докази који указују да се руководство „Луке“ налазило у дилеми да ли да изађе са проспектом, а што би значило да не штити вредност акција, нити интересе акционара, јер би уношењем вредности нето имовине „Луке“ у књиге то одмах довело до губитка због огромне амортизације, те да је део акционара захтевао од менаџмента „Луке Београд“ да се изађе на берзу али да је менаџмент одговорио да треба сачекати стратешког партнера, произлази да је руководство „Луке“, па и окр. Дробац и Косовац бирало тренутак када ће изаћи на берзу, а за шта првостепени суд наводи да се ради о пословној одлуци и правцу у коме се „Лука Београд“ у том периоду кретала, што међутим није навод на оптужбе да ли су окривљени повредили одредбе Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.

Закључак првостепеног суда да нема кривичне одговорности одговорних лица Агенције за приватизацију и Акцијског фонда у случају „Лука Београд“ па то значи да нема ни одговорности окр. Предрага Бубала је за Апелациони суд нејасан и неприхватљив. Наиме, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија закључак првостепеног суда у коме се наводи да је без значаја чињеница да ли су окривљени били обавештени о дописима „Луке“, а посебно закључак првостепеног суда да се понуда за преузимање није могла стопирати будући да се окривљенима не ставља на терет да су требали „стопирати понуду за преузимање“ већ да нису требали донети одлуку о продаји акција по понуђеној цени. Поред тога првостепени суд се не бави и не оцењује одбрану овог окривљеног, а која је контрадикторна одбрани како окр. Мирославе Дробац тако и исказима сведока који су се изјаснили да је овај окривљени знао да је у току утврђивање вредности „Луке Београд“ према Међународним рачуноводственим стандардима, као и чињеници да је овај окривљени као ресорни министар у ранијим случајевима спроводио надзор иако га његова служба није о томе обавештавала.

Због напред наведених недостатка и нејасних разлога датих у првостепеној пресуди, повреде процесних одредаба које обавезују суд на давање ваљане и целовите аргументације за своје закључке, као и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање првостепена пресуда је морала бити укинута.



23. април 2019. године
ЗОРАН РАДОЈЧИН И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 25/16 од 29. децембра 2017. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривичног дела фалсификовање новца из члана 223, став 3. КЗ (од чега окр. Зоран Радојчин у продуженом трајању) окр. Зоран Радојчин је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и новчану казну у износу од 200.000,оо динара, окр. Иван Дајић је осуђен на јединствену казну затвора у трјању од 4 године и 8 месеци и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара, окр. Бранислав Савић је осуђен на јединствену казну затвора у трјању од 5 година и 10 месеци, и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара (у коју казну је урачуната и раније утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци, а након опозивања условне осуде), окр. Дејан Ћулум на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара, те окр. Зоран Николић и Горан Николић на јединствену казну затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од по 120.000,оо динара. Такође према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета и то рачунара, УСБ меморије, мобилних телефона, новчаница и осталих предмета, те су од окр. Зорана Радојчина и Ивана Дајића одузете лажне новчанице у апоенима од 100 америчких долара. Од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, па је окр. Зоран Радојчин обавезан да на то име плати износ од 7.934,89 евра, а окр. Бранислав Савић и Дејан Ћулум да солидарно плате 4.950,оо евра, у корист буџетских средстава Републике Србије.

Зоран Радојчин је оглашен кривим што је у периоду од 1. марта 2013. године до новембра месеца 2015. године, у Републици Србији, у Зрењанину и Бачкој Јарку, заједно са Љубомиром Мркајићем, у односу на кога је кривични поступак раздвојен, организовао организовану криминалну групу која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења кривичног дела фалсификовања новца, ради стицања финансијске користи, чији припадници су постали Драган Радинковић и Горан Вучинић, у односу на које је кривични поступак правноснажно окончан у Републици Чешкој, окр. Иван Дајић, Бранислав Савић, Дејан Ћулум, Зоран Николић, Горан Николић и више НН лица, тако што су створили план деловања да, користећи сито, оф сет и приручну опрему за израду фалсификованог новца, праве лажан новац – новчанице у апоенима од 100 америчких долара у намери да га ставе у оптицај као прави, преко припадника оргнаизоване криминалне групе на територији Републике Србије, држава у окружењу, Републике Мађарске и Републике Чешке и других држава Европске уније, те је Љубомир Мркајић обезбедио простор за прављење лажног новца у Бачком Јарку, набављао материјал за прављење лажног новца, а окр. Зоран Радојчин помоћу опреме правио лажан новац, који су предавали припадницима организоване криминалне групе ради даље дистрибуције – стављање лажног новца у оптицај, док су припадници организоване криминалне групе вршили дистрибуцију – стављали у оптицај лажан новац, све ради стицања добити у висини од 30% до 32% од номиналне вредности лажног новца који су међусобно делили.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за оргнизовани криминал и браниоци свих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 22. марта 2019. године пресуду којом је преиначило првостепену пресуду, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, и за окр. Бранислава Савића укинуло одлуку о позивању условне осуде изречене ранијом правноснажном пресудом и задржао као правилно утврђене појединачне казне за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривично дело фалсификовање новца из члана 223, став 3. КЗ, те га осудило на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 4 месеца и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара, па је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела фалсификовање новца из члана 223, став 3. КЗ, окр. Ивана Дајића осудило на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 120.000,оо динара, окр. Дејана Ћулума осудило на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара и окр. Зорана Николића и Горана Николића на јединствене казне затвора у трајању од по 4 године и на новчану казну у износу од по 120.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 



19. април 2019. године
МИХАЈЛО УВАЧЕК

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К-По1 190/17 од 27. новембра 2018. године, окр. Михајло Увачек је због извршења кривичног дела злоупореба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ осуђен на казну кућног затвора, без примене електронског надзора, у трајању од 1 године, те му је изречена мера безбедности забрана вршења свих дужности у државним органима и установама Републике Србије везаним за располагање, коришћење, управљање, руковођење и чување јавне својине у трајању од 5 година.

Окривљени Михајло Увачек је оглашен кривим што је у периоду од 14.маја до 29. децембра 2008. године у Новом Саду, у својству службеног лица – начелника Одељења центра за прехрамене и непрехрамбене производе Нови Сад, Министарства трговине и услуга, Републичке дирекције за робне резерве, именован на функцију председника комисије Републичке дирекције за робне резерве за избор овлашћеног складиштара меркантилне пшенице и кукуруза, искоришћавањем свог службеног положаја, привредном друштву “1. Октобар” АД Сомбор, прибавио имовинску корист, тако што је у поступку јавне набавке Републичке дирекције за робне резерве за избор овлашћеног складиштара у коме понуђач Привредно друштво “1. Октобар” АД Сомбор није доставило обавезне доказе и навео да су достављани сви неопходни подаци и да је могуће привхатити понуду овог привредног друштва за складиштење 3.550 тона меркантилног кукуруза и 2.450 тона меркантилне пшенице и тиме неистинито представио да ово привредно друштво испуњава услове прописане Упутством Републичке дирекције за робне резерве јер се ово привредно друштво није бавило складишном делатношћу нити је располагало складиштима типа силоса за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза, па је на основу ове информације овом привредном друштву стекао стастус овлашћеног складиштара и са Републичком дирекцијом за робне резерве закључило уговор о ускладиштењу,чувању и обнављању 3.206.914 кг меркантилне пшенице и 3.515.574 кг меркантилног кукуруза по којим уговорима је ово привредно друштво на име услуге складиштења, коју услугу није пружило, од Републичке дирекције за робне резерве неосновано наплатило 3.728.286,00 динара и у том износу прибавило имовинску корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Бранилац окривљеног

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 01. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 19 којом је одбило као неосновану жалбу браниоца окривљеног и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности ценио ранији живот окривљеног, протек времена од извршења кривичног дела, породичне прилике, коректно држање током поступка, познију старосну доб, здравствено стање, док отежавајуће околности није нашао, па је утврдио и да се са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.  


12. април 2019. године
ДЕЈАН МИЛИЋЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1  24/16 од 6. марта 2018. године због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. у вези са ставом 1. КЗ (од чега окр. Милићевић, Зајић и Раденковић у продуженом трајању) окр. Дејан Милићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, окр. Гордана Ужаревић је осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, окр. Радивоје Зајић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, окр. Миодраг Раденковић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, док су окр. Милош Вукојевић и Александар Агатоновић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Такође, од окривљених је одузета и имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, те су окривљени обавезани да на рачун буџета Републике Србије уплате и то: окр. Дејан Милићевић износ од 53.771.700,31 динара, а окр. Гордана Ужаревић износ од 3.663.808,06 динара. Оштећено привредно друштво „Фабрика уља Крушевац у реструктуирању“ („Плима М“) а.д, фабрика „Бранко Перишић“ а.д. Крушевац у стечају („Плима ПЕК“), привредног друштва „Плима Врњци“ а.д. у стечају – Врњачка Бања и Републичка дирекција за робне резерве су за остваривање својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Окривљени Дејан Милићевић и Милош Вукојевић и њихови браниоци, те браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донео је пресуду Кж1 По1 17/18 којом је преиначио првостепену пресуду и:

  • због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Милићевић у продуженом трајању) окр. Дејана Милићевића осудио на казну затвора у трајању од 6 година, окр. Гордану Ужаревић и Миодрага Раденковића осудио на казну кућног затвора у трајању од 1 године, док је окр. Милоша Вукојевића и Александра Агатоновић осудио на казну затвора у трајању од по 2 године. Такође, од окривљених је одузета и имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, те су окривљени обавезани да на рачун буџета Републике Србије уплате и то: окр. Дејан Милићевић износ од 53.771.700,31 динара, а окр. Гордана Ужаревић износ од 3.663.808,06 динара. Оштећено привредно друштво „Фабрика уља Крушевац у реструктуирању“ („Плима М“) а.д, фабрика „Бранко Перишић“ а.д. Крушевац у стечају („Плима ПЕК“), привредног друштва „Плима Врњци“ а.д. у стечају – Врњачка Бања и Републичка дирекција за робне резерве су за остваривање својих имовинско-правних захтева упућени на парницу и
  • окр. Радивоја Зајића и Миодрага Раденковића ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 10. јуна 2005. године до 28. априла 2011. године, у Крушевцу, као одговорна лица и то: окр. Дејан Милићевић, као председник управних одбора и заступник акционарских друштава „Плима М“ и „Плима ПЕК“ и оснивач и директор привредних друштава „Плима аграр“ и „Кард селект“, окр. Гордана Ужаревић као заступник и директор привредног друштва „Напа трговина“, Миодраг Раденковић као финансијски директор привредног друштва „Плима М“ и „Плима ПЕК“, окр.Милош Вукојевић и окр. Александар Агатоновић, инспектори за контролу квалитета и квантитета роба привредног друштва „Југоинспекта“ Београд искористили свој положај заједно са сада пок. Б.М, већинским власником и директором „Плима М“ и „Плима ПЕК“ и „Плима Врњци“. Оснивачем и власником „Плима холдинг“, прибавили противправну имовинску корист у износу преко 200.000.000,оо динара, и то тако што су преносили новац са рачуна „Плима М“ на рачуне других привредних субјеката, а затим је део тог новца пребациван на приватне рачуне сада пок. Б.М. и окр. Дејана Милићевића и преносили непокретности са „Плима ПЕК“ на „Напа трговину“ и сачињавали документацију којом су потврђивали да је ускладиштена пшеница и јестиво уље у магацинима „Плима М“ и „Плима ПЕК“ па је тако прибављена противправна имовинска корист: окр. Дејану Милићевићу у износу од 53.771.700,31 динара, сада пок. Б.М. у износу од 20.825.000,оо динара, „Плими М“ у износу од 213.725.366 динара, „Плими ПЕК“ у износу од 54.089.342 динара, окр. Гордани Ужаревић у износу од 3.663.808,06 динара и „Напа трговини“ у износу од 4.935.210,40 динара.

У односу на осуђујући део пресуде Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио да су сви окривљени радњом извршења кривичних дела злоупотребили положај одговорних лица и тако себи прибавили противправну имовинску корист у односу на које радње су поступали у саизвршилаштву јер је свако од њих предузимао део радње које доводе до остварења обележја кривичног дела, а истовремено су били свесни и радњи осталих окривљених који су учествовали у извршењу кривичног дела тако да њихове радње у укупности чине обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица за које су оглашени кривим.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно код окр. Миодрага Раденковића као олакшавајуће околности ценио његове личне и породичне прилике, те да је радње извршења кривичног дела извршио јер је био забринут за егзистенцију себе и породице, док је као отежавајућу околност ценио висину противправне имовинске користи која је прибављена привредном друштву „Плима М“. Међутим, како је окр. Раденковић ослобођен од оптужбе за једну од радњи из првостепене пресуде Апелациони суд му је изрекао казну кућног затвора у трајању од једне године налазећи да је иста сразмерна тежини учињеног кривичног дела и степену његове кривице и довољна за остварење сврхе кажњавања. У односу на окр. Милоша Вукојевића и Александра Агатоновића првостепени суд је правилно ценио олакшавајуће и отежавајуће околности, али по налажењу Апелационог суда изречена казна затвора у трајању од 3 године није адекватна тежини кривичног дела и степену његове кривице па је Апелациони суд овим окривљенима изрекао казну затвора у трајању од по 2 године налазећи да је иста довољна и нужна за остварење сврхе кажњавања.

У односу на окр. Радивоја Зајића и Миодрага Раденковића првостепена пресуда је преиначена налазећи да радње кривичног дела која се оптужницом овим окривљенима ставља на терет нису доказане изведеним доказима, те су окривљени ослобођени од оптужбе.


 

5. април 2019. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 91/12 од 6. септембра 2017. године:

  • окр. сарадник Стева Стојков је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године те му је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара и трајно му је одузето право својине на катастарским парцелама и незавршеном магацину у Панчеву;
  • окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ;
  • окр. Жаро Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ;
  • окр. Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић и Бранислав Кецман су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ и
  • према окр. Стеви Стојкову одбијена је оптужба да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

Окривљени Стева Стојков је оглашен кривим што је у периоду од септембра месеца 2009. године до 31. маја 2012. године, на територији Републике Србије, Мађарске, Румуније и Турске, поступајући по плану и договору, у својству одговорног лица – власника и директора привредних друштава: „AS PROM PLUS“ д.о.о. Кикинда и „ FLASH ROYAL“ д.о.о. Кикинда, искоришћавањем свог положаја одговорног лица, па је тако извршен увоз текстилне робе азијско и евоазијског порекла од стране симулованих добављача из Мађарске и Румуније, где је по основу мање утврђене царинске вредности увезене робе на коју се плаћају царинске и пореске обавезе причињена штета буџету Републике Србије од најмање 402.209.341,48 динара, а окривљени сарадник Стева Стојков је себи прибавио измовинску корист у укупном износу од 339.880,оо евра, који представља разлику између износа од 4.752.870,оо евра, колико је укупно наплатио од стварних власника текстилне робе којима је увезао робу и потом књиговодствено омогућио фиктиван улаз текстилне робе у њихове трговинске радње и привредна друштва и износа од 4.412.990,оо евра, који представља збир износа од 2.803.580,оо евра, колико је платио НН лицу на име накнаду за услугу оваквог начина увоза, затим износа од 982.140,оо евра на име трошкова превоза, трошкова обезбеђивања турских збирних фактура, затим трошкове запослених и коначно износа од 627.270,оо евра колико су по интерној евиденцији коју је водио окривљени сарадник Стева Стојков износили остали трошкови његовог пословања.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Жарку Радоњићу и Дејану Антићу је стављено на терет да су неутврђеног дана, током септембра месеца 2009. године, у Суботици, организовали организовану криминалну групу, ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја и злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, чији припадници су постали окр. Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојанић, окривљени сарадник Стева Стојков и орк. Исмет Пејић, према коме је кривични поступак правноснажно окончан, на тај начин што су створили план деловања да сачињавањем, оверавањем и употребом пословне документације привредног друштва „MORAVEX“ д.о.о. Суботица и других привредних друштава који су пословали под контролом оргнизоване криминалне групе са неистинитом садржином, неистинито приказују да привредно друштво „MORAVEX“ д.о.о. текстилну робу евро-азијског порекла купује и увози од продавца – привредних друштава из Мађарске и Румуније, а која су текстилну робу азисјког и евроазијског порекла претходно купила од привредних друштава из Турске и Италије и трговинских радњи из Мађарске, и која роба је у Мађарској и Румунији увозно оцарињена како би се створили формални услови да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинарници Суботица а не у царинарницама у Београду, Новом Саду, Шиду и Нишу које су одређене за царињење робе азијско и евро азијског порекла, како би припадници организоване криминалне групе, запослени у царинарници Суботица, у својству царинских прегледача за примљен поклон у новцу и роби, убрзали поступак царињења и приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност увезене робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у напред наведеним специјализованим царинским испоставама, приликом ранијих увоза и царињења ове робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника, како прегледом приложених документа и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе или како приликом утврђених насагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности и да приликом идентификације текстилне робе којом се повређује право интелектуалне својине не предузимају мере из своје надлежности, а да након извршеног царињења робе преко припадника организоване криминалне групе сачињавају пословну документацију привредног друштва „MORAVEX“ д.о.о.  са неистинитом садржином, неистинито приказујући да ово привредно друштво увезену текстилну робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама који су пословали под контролом припадника организоване криминалне групе.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани кримилан и бранилац окривљеног сарадника Стеве Стојкова.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  12. фебруара 2019. године решење Кж1 По1 23/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка с обзиром на то да је пресудом оптужба прекорачена те да је изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози и одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничнм стању, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.


 

5. април 2019. године
МИЛОШ ЉУЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 103/17 од 4. јула 2017.године окр. Милош Љујић, Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривично дело превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ, док је окр. Божидар Карличић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361, став 3. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је пресуду Кж1 По1 33/17 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ (од чега окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ да су кривично дело превара извршили у саизвршилаштву, а окр. Дивац, Јањић и Крповић да су кривично дело превара извршили у помагању) осудио окр. Милоша Љујића на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 8.000.000,оо динара, окр. Снежану Митровић на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 1.000.000,оо динара, окр. Роберта Кишкароља на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 700.000,оо динара, док је окр. Милоша Дивца, Сашу Јањића и Милоша Крповића осудило на јединствену казну затвора у трајању од по 1 годину и 6 месеци и на новчану казну у износу од по 300.000,оо динара. Оштећени су ради остваривања својих имовиснко-правних захтева упућени на парницу. Жалба Тужилаштва за огранизовани криминал у односу на окр. Божидара Карличића је одбијена као неоснована те је првостепена пресуда у том делу потврђена (Напомена: против ове пресуде у осуђујуће делу дозвољена је жалба суду у трећем степену).

Окривљени Милош Љујић је оглашен кривим што је у току 2007. године, у Београду, организовао криминалну групу у циљу вршења кривичних дела преваре, ради стицања финансијске користи, тако што је створио план деловања да се оснују привредна друштва и off-schore предузећа искористи њихова пословна документација, чији су власници, оснивачи и одговорна лица били, или су то постали по његовом налогу, припадници организоване криминалне групе, и да се документација ових предузећа употреби приликом подношења захтева банци за одобравање дугорочних наменских кредита са назнаком да су средства намењена куповини акција предузећа из приватизације „Медифарма“ и „Техносервиса“ као и ширењу оперативног бизниса, односно ширењу дистрибутивне мреже и асортимана понуде, уз подношења извештаја са вишеструко увећаном проценом вредности објеката у власништву привредног друштва „Криваја“, повезаног правног лица које се јавља као заложни дужник, а потом да се након одобравања кредита и куповине акција предметних предузећа из приватизације, без знања банке изврши пренос наведених акција на привредна друштва којима окривљени такође управљају и то тако што се цена акција на берзи значајно умањује путем продаје између повезаних правних лица чије пословање контролишу окривљени, и то најпре мањег дела акција путем диригованог упаривања понуде и тражње по знатно нижим ценама акција, а потом у блок трансакцијама продајом целог пакета акција по знатно умањеним ценама, при чему се и оперативни бизнис предузећа, као и преостала потраживања и сви запослени у правним лицима којима је кредит од банке био одобрен, измештају на повезана правна лица, док кредитно задужена правна лица на основу бројних уговора о промени оснивача, одговорних лица и седишта предузећа постају власништво предузећа из оф – шор зона која послују такође под контролом окр. Љујића, на који начин се обезвређује имовина предузећа која од банке повлаче кредите и која с тога престају да сервисирају кредите који тако у целости доспевају на наплату пре истека уговора, па се због тога над њима отвара поступак стечаја, док банка због стварне вредности заложене имовине није у могућности да наплати своје потраживање њеном евентуалном продајом, па су окр. Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић, као и Бриндза Ференц, према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом за наведено кривично дело, постали припадници ове организоване криминалне групе, прихватајући план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.

По налажењу Апелационог суда у радњама окр. Љујића, Митровић и Кишкароља стичу се сва битна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву, те како нису постојале околности које би искључиле њихову кривицу, то их је Апелациони суд огласио кривим. Наиме, окривљени су, свако понаособ, предузели радње којима су лажно приказивале чињенице које су банку довеле у заблуду да одобре кредите и исплате новац на штету своје имовине при чему су окривљени поступали у намери прибављања противправне имовинске користи и то окр. Љујић себи и окр. Ференцу, а окр. Митровић и Кишкарољ окр. Љујићу и Ференцу.

Да су кривично дело окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ извршили у саизвршилаштву произлази из чињенице да су, свако својом радњом, битно допринели извршењу кривичног дела и то окр. Љујић доношењем одлуке да се узму кредити дајући налоге непосредно или преко Митровића да се изврши међусобна упарена куповина акција како би се извршило обарање цена акција, а затим да се пакети акција продају повезаним правним лицима под његовом контролом и контролом окр. Ференца; окр. Митровић, поступајући по налозима окр. Љујића, сачинила и поднела бизнис план за куповину акција „Техносервиса“, учествовало у куповини акција у упареним куповинама како би им се оборила цена, преносила налоге окр. Дивцу и Јањићу у вези са овом куповином, договорила са окр. Ивошевићем оснивање предузећа „Trim Majmar” на „Finsector“; окр. Кишкарољ је доставио бизнис план за куповину акција „Медифарма“ по налогу окр. Љујића потписао уговор о зајму и уговор о банкарској гаранцији, по налогу Митровић потписао налоге за блок трансакције акција „Медифарма“ као директор „Alstara“, након тога дао налог као директор „Professional Maxa“ за продају акција „Медифарма“ предузећу  „Trim Majmar” као директор „Alstara“, потписао уговор о преносу знања и искуства са елементима уговора о купопродаји робе са „Alstara distribution“. У односу на окр. Дивца, Јањића и Крповића, супротно наводима Тужилаштва, Апелациони суд налази да из противправних радњи за коју је утврђено да су ови окривљени поступали као помагачи.

Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела, Апелациони суд налази да је на несумњив начин утврђено да је окр. Љујић организовао организовану криминалну групу, у циљу вршења извршења кривичног дела преваре, да су постали припадници ове организоване криминалне групе, почев од 2007. године, прихватајући овај план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су у конкретним случајевима пред њих постављани све до 2012. године, постали окр. Митровић, Кишкарољ, Јањић, Дивац и Крповић, као Ференц према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом. Овакво чињенично стање Апелациони суд је утврдио најпре на основу писмених доказа о вланичкој и управљачкој структури предузећа, а затим на основу радњи које сваки од окривљени понаособ предузимао у циљу извршења кривичног дела превара на штету банке у својству саизвршиоца или помагача.

 

 

 

 

 

 

21. март 2019. године
АБИД ПОДБИЋАНИН И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 88/14 од 4. априла 2018. године:

  • због извршења кривичног дела терористичко удруживање из члана 393а, став 1. КЗ у вези са кривичним делом тероризам из члана 391, став 1. КЗ, кривичног дела финансирање тероризма из члана 393, став 1. КЗ, кривичног дела врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391б, став 1. КЗ КЗ окр. Сеад Плојовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година, док су окр. Изудин Црновршанин и окр. Рејхан Плојовић осуђени на јединствене казне затвора у трајању од по 9 година и 6 месеци;
  • због извршења кривичног дела терористичко удруживање из члана 393а, став 1. КЗ у вези са кривичним делом тероризам из члана 391, став 1. КЗ и кривичног дела врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391б, став 1. КЗ КЗ окр. Абид Подбићанин је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година, окр. Горан Павловић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 година, док је окр. Ферат Касумовић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци и
  • због извршења кривичног дела терористичко удруживање из члана 393а, став 1. КЗ у вези са кривичним делом тероризам из члана 391, став 1. КЗ, кривичног дела финансирање тероризма из члана 393, став 1. КЗ, кривичног дела врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391б и кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391а окр. Тефик Мујовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година.

Окривљени Абит Подбићанин, Сеад Плојовић, Тефик Мујовић, Горан Павловић, Рејхан Плојовић, Изудин Црновршанин и Ферат Касумовић су оглашени кривим што су почетком 2013. године, у Републици Србији и више других земаља, међусобно су се, и заједно са више других за сада неидентификованих лица, удружили на дуже време ради вршења кривичних дела тероризам, па су предузимали радње ради остварења плана који се састоји у томе да окривљени у континуитету прикупљају финансијска средства са циљем да се она користе у сврху извршења кривичног дела тероризам и у континуитету предузимају радње на врбовању грађана Републике Србије да изврше или учествују у извршењу овог кривичног дела, односно да се придруже терористичкој огрнаизацији „Исламска држава Ирака и Леванта (Шама)“ (ИДИЛ), те су организовали свој и одлазак других лица у Сиријску Арапску Републику, ради придуживања оружаном делу ове терористичке организације.

Окривљени Сеад Плојовић, Рејхан Плојовић, Тефик Мујовић и Изудин Црновршанин су оглашени кривим што су, остварујући план удружења, од истомишљеника у Републици Србији и земаља у региону БиХ и Хрватској и више земаља западне Европе – Аустрији, Немачкој и Луксембургу, континуирано прикупљали финансијска средства, укључујући и злоупотребљавајући и прилоге верника, са циљем да се она користе у сврху извршења кривичног дела тероризам и врбовање и обучавање за вршење терористичких дела, односно за врбовање више лица, углавном користећи њихов тежак материјални положај, остварјући на тај начин контролу и утицај, а потом и за финансирање путовање заврбованих лица и њиховог боравка у Сиријској Арапској Републици ради придуживања оружаном делу ИДИЛ-а и учешћа у оружаним сукобима, као и финансирања лица која су се већ налазила у редовима терористичке организације, којим су средствима располагали, одређујући када ће и у коју сврху бити утрошена.

Окривљени Абид Подбићанин, Сеад Плојовић, Горан Павловић, Рејхан Плојовић, Изудин Црновршанин и  Ферат Касумовић су оглашени кривим што су у оквиру удружења који су створили у намери извршења кривичног дела тероризам у континуитету предузимали радње на врбовању припадника исламске вероисповести у Републици Србији, нарочито међу млађим лицима и врбовали више лица да изврше или учествују у извршењу овог кривичног дела односно да се придруже терористичкој организацији „Исламска држава Ирака и Леванта (Шама)“ (ИДИЛ), и другим терористичким организацијама ради учествовања у извршењу наведеног кривичног дела.

Окривљени Тефик Мујовић је оглашен кривим што је и континуирано јавно износио и проносио идеје којима се непосредно подстиче на вршење кривичног дела тероризам, тако што је 2013. године и почетком 2014. године, на свом фејсбук профилу, под псеудонимом „Abdullah Abdullah“, у делу који је доступан за све кориснике, поставио низ садржаја – текстова, снимака и фотографија који величају организацију која је од стране Уједињених нација проглашена за терористичку – „Исламска држава Ирака и Леванта (Шама)“ (ИДИЛ), пропагирају њене поступке, позивају на пружање материјалне помоћи и приступању у њене редове, позивају на оружану борбу, насиље и убиства и приказују снимке истих, приказују мапе територије које контролише ИДИЛ, и позива на самоубилачке акције у Рашкој области, Београду у Риму.

Такође, првостепеном пресудом окр. Абит Подбићанин и Горан Павловић су ослобођени од оптужбе да су извршили, заједно са окр. Сеадом Плојовићем, Рејханом Плојовићем, Тефиком Мујовићем и Изудином Црновршанином кривично дело финансирање тероризма из члана 393, став 1. КЗ

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Тефик Мујовић и његов бранилац, као и браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 18. јануара 2019. године пресуду Кж1 По1 22/18 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду. 


 

 

 

22. фебруар 2019. године
РАЈКО ПАНТЕЛИНАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 103/15 од 14. марта 2016. године:

  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, те кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 3. и 5. КЗ и кривичног дела недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. КЗ окр. Рајко Пантелинац је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци, док је окр. Рашко Мијаиловић осуђен на јединстевну казну затвора у трајању од 9 година и 6 месеци. Такође, према окр. Пантелинцу је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: револвера, метака, бејзбол палице и др;
  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 3. и 5. КЗ окр. Радован Галетин је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 година,
  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ окр. Перо Ђурић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године.

Окривљени Рајко Пантелинац је оглашен кривим што је у току 2011. године, на територији Републике Србије, организовао криминалну групу, чији су припадници током 2011. године постали окр. Живојин Тајков, према коме је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен, окр. Рашко Мијаиловић и Радован Галетин, док је током 2012. године припадник постао и окр. Перо Ђурић, а која организована криминална група је деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела  и планирала своје деловање и то како на територији РС, тако и на територији других земаља и то конкретно на територији Републике Кипар и Републике Украјине, а ради стицања финансијске користи, а све до 30. маја 2012. године када је њено деловање прекинуто акцијом Министарства унутрашњих послова РС и то тако што је окр. Пантелинац, организовао криминалну групу, створио план да са осталим припсаницим организоване криминалне групе врши кривична дела са елементима насиља и то убиства и разбојништва.

Окривљени Рашко Мијаиловић је оглашен кривим и што је од почетка до неутврђеног дана маја 2012. године, у Тополи, неовлашћено набавио, држао, а потом и предао револвер окр. Рајку Пантелинцу, који је због напред наведеног дела, такође, оглашен кривим.

Такође, првостепеном пресудом окр. Јовица Радисављевић, Душан Обреновић и Младен Ђукић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, док је окр. Рајко Пантелинац ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Рајко Пантелинац, Рашко Мијаиловић, Перо Ђурић и њихови браниоци, као и бранилац окр. Радована Галетина.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ППосебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду (пошто је претходна пресуда Апелационог суда по усвојеном захтеву за заштиту законитости укинута од стране Врховног касационог суда у осуђујућем делу), након одржаног претреса, дана 22. јануара 2019. године донело је пресуду Кж1 По1 14/18 којом је преиначило првостепену пресуду, у погледу правне оцене дела у делу у коме су окр. Пантелинац, Мијаиловић и Галетин оглашени кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1. тачка 5. КЗ, као и у делу одлуке о кривичним санкцијама, те у делу одлуке којом је окр. Мијаиловић оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ, те је:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, кривичног дела тешко убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ и кривичног дела недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ окр. Рајка Пантелинца осудило на јединствену казну затвора у трајању од 11 година, 
  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривичног дела убиство у покушају из члана 113. КЗ окр. Радована Галетина осудило на јединствену казну затвора у трајању од 7 година,
  • због извршења кривичног дела кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривичног дела убиство у покушају из члана 113. КЗ окр. Рашка Мијаиловића осудило на јединстевну казну затвора у трајању од 5 година. Такође, према окр. Мијаиловићу, због наступања застарелости, је одбијена оптужба за извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ  
  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ окр. Пера Ђурића је осудило на казну затвора у трајању од 1 године

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Окривљени Рајко Пантелинац, Рашко Мијаиловић и Радован Галетин су оглашени кривим и што су у периоду од 1. априла до 31. маја 2011. године, на територији Републике Србије и Републике Кипар, поступајући у оквиру плана деловања организоване криминалне групе коју је створио окр. Пантелинац, а чији припадници су постали окр. Живојин Тајков, Мијаиловић и Галетин,  покушали да другог лише живота из користољубља.


 

14. фебруар 2019. године
ДРАГАН ЂОКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 187/16 од 14. марта 2018. године окр. Драган Ђоковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ и једног продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 5.000.000,оо динара, те је од окривљеног одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, па је окривљени обавезан да на рачун буџета Републике Србије уплати износ од 15.854.987,40 динара. Оштећена привредна друштва су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Драган Ђоковић је оглашен кривим што је током септембра 2015. године, на територији града Београда, постао припадник организоване криминалне групе коју је организовао окр. Дејан Фемић, против кога је поступак правноснажно окончан, а чији припадник је постао и окр. Богдан Богдановић, против ког је поступак правноснажно окончан, показујући припадност извршењем постављених задатака од стране организатора организоване криминалне групе која је имала за циљ да врши кривична дело превара у циљу стицања добити, тако што су у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница доводили и одржавали у заблуди власнике мењачница са територије града Београда, наводили их да им они у оквиру своје делатности врше замену динара за евре на штету своје имовине, где је план организоване криминалне групе подразумевао претходно постизање договора са власницима мењачница о размени одређене количине динара за евре, са предлогом да се трансакције из безбедностних разлога обаве у експозитурама пословних банака на територији града Београда у којима је наводно требао бити исплаћен већи динарски износ на име оствареног кредита, са циљем да се придобије поверење власника и запослених у мењачницама, а затим након успешно обављене прве регуларне трансакције постизање договора са истим власницима мењачница око нове размене динара за евре само сада у много већем износу, на исти начин и на истом месту, да би сада приликом размена динара за евре уместо оригиналних динарских новчаница у торбама се налазили свежњеви новчаница упаковани тако што су на врху и дну свежња биле постављене по једна оригинална новчаница а између постављен одштампан папир у боји апоена који се налазио на врху и на дну, чије ивице су оштампане да имитирају дизајн оригинала и били вакумирани у најлонске кесе, како се то ради у Народној банци Србије.

Према окр. Војиславу Новаковићу првостепеном пресудом је одбијена оптужба за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и једног продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ. Оштећена привредна друштва су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућена на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  14. јануара 2019. године решење Кж1 По1 12/18 којим је укинуло првостепену пресуду у осуђујућем делу и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се у жалбама бранилаца окр. Драгана Ђоковића истиче да је првостепена пресуда, у делу одлуке о имовинско правном захтеву и мери одузимања имовинске користи, донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка с обзиром на то да је изрека првостепене пресуде у том делу неразумљива, разлози пресуде противречни изреци, а дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања нејасни и противречни, због чега није могуће испитати законитост и правилност ожалбене пресуде.


 

14. фебруар 2019. године
ДЕЈАН МАРЈАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 81/15 од 8. марта 2017. године:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, КЗ и продуженог кривичног дела преваре, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. у вези са ставом 1. КЗ (од чега окр. Новица Ракочевић и Стојан Павићевић у покушају):

- окр. Дејан Марјановић је је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 500.000,оо динара,

- окр. Драган Лукач је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара,

- окр. Стојан Павићевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара и

- окр. сведок сарадник Игор Перовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 месеци и на новчану казну у износу од 5.000,оо динара.

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4, у вези са ставом 2. КЗ и једног продуженог кривичног дела преваре у покушају, у саизвршилаштву, из члана 208, КЗ:

- окр. Новица Ракочевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 7 месеци и на новчану казну у износу од 250.000,оо динара,

- окр. Мирко Пантић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара и

- окр. Раде Атић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара;

  • због извршења продуженог кривичног дела преваре, у саизвршилаштву, из члана 208. КЗ

- окр. Зоран Сукњаја је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара,

- окр. Јожеф Фелдејак је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара,

- окр. Горан Милошевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара и

- окр. Александар Бојовић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара;

  • окр. Нада Дивљан је због извршења једног кривичног дела преваре, у саизвршилаштву, из члана 208, став 1. КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 8 месеци и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара.

Оштећена привредна друштва су упућена да свој имовинско-правни захтев остварују у парници.

Окривљени Дејан Марјановић је оглашен кривим што је фебруара месеца 2010. године организовао криминалну групу чији су припадници одмах постали окр. Игор Гас, према коме је кривични поступак раздвојен, окр. сведок сарадник Игор Перовић и Драган Лукач, као и окр. Жељко Шушкавчевић, према коме је у међувремену кривични поступак раздвојен и исти је правноснажно осуђен, док су припадници ове организоване криминалне групе септембра месеца 2010. године постали и окр. Новица Ракочевић и Стојан Павићевић, а која организована криминална група је до 29. октобра 2010. године деловала споразумно на територији Републике Србије у циљу вршења кривичних дела преваре, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је окр. Дејан Марјановић створио план и финансирао његово остваривање, у оквиру кога су специјално за ову намену проналажена и купована предузећа која послују дуже време  и нису никада била у блокади, а којима је потом сачињавањем лажних уговора и компензацијама подизан бонитет, те је као одговорно лице таквог предузећа уписиван припадник организоване криминалне групе, а потом су закупљивани пословни и магацински простори и опремани како би се створила фиктивна слика успешног предузећа, да би затим припадници организоване криминалне групе путем телефона у кратком временском периоду од 30 до 45 дана од великог броја предузећа са територије Републике Србије наручивали веће количине разноврсне робе и договарали одложени рок плаћања, након чега је припадник ове групе као одговорно лице наведеног предузећа закључивао уговоре о сарадњи са одговорним лицима оштећених предузећа и као гаранцију плаћања им предавао својеручно потписане бланко оверене менице, при чему су сви припадници организоване криминалне групе знали да на рачунима њиховог предузећа нема новчаних средстава, нити се очекује прилив, као и да се не намерава платити узета роба након чега је по приспећу робе у магацински простор предузећа ове организоване криминалне групе, у кратком временском року роба, по претходно договореном критеријуму и проценту дељена међу припадницима групе који су је потом пребацивали у своја приватна складишта и одатле распродавали, по знатно нижим ценама од тржишних, физичким лицима као купцима за готов новац, док је у пословној документацији предузећа ова роба раскњижавана тако што су прављене лажне фактуре по  којима је роба наводно продата несолвентним предузећима као даљим купцима и од којих су на име ове продаје, као обезбеђење плаћања, узете бланко менице или уопште није књижена, да би након доспећа на наплату првих меница датим оштећеним предузећима и блокаде рачуна предузећа организоване криминалне групе, припадници исте напуштали закупљене просторије и магацине, телефонске картице бацали и на тај начин постајали недоступни представницима оштећених предузећа, који план су припадници организоване криминалне групе прихватили и уз договорену накнаду у виду тачно одређеног процента од робе набављене на наведени начин, односно новца добијеног продајом робе спроводили предузимајући конкретне радње наложене им од стране окр. Марјановића, при чему је у току постојања организоване криминалне групе створио план да се на основу лажно сачињених уговора о наводним куповинама непокретностима на добрим локацијама у Новом Саду и Београду, од стране припадника организоване криминалне групе, као купца, и његове укњижбе као власника, врши продаја тих непокретности трећим лицима и да се на тај начин остварује непосредна финансијска корист, па су у склопу тог плана током августа 2010. године припадници организоване криминалне групе постали окр. Мирко Пантић и Раде Атић.

Такође, првостепеном пресудом је окр.  Горан Милошевић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Лукач, Стојан Павићевић, Нада Дивљан, Александар Бојовић, Мирко Пантић, Раде Атић и њихови браниоци, као и браниоци окр. Зорана Сукњаја, Јожефа Фелдејака, Новице Ракочевића и Горана Милошевића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 23. новембра 2018. године пресуду Кж1 По1 9/18 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је радње окр. Мирка Пантића и Радета Атића за које су оглашене кривим првостепеном пресудом правно квалификовао као кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву из члана 208, став 1 КЗ, те је због извршења наведеног кривичног дела и кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ окр. Мирко Пантић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, док је окр. Раде Атић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.


 

1. фебруар 2019. године
ДАЛИБОР ОГЊАНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 122/15 од 28. фебруара 2018. године због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ окр. Далибор Огњановић и Александар Јовић су осуђени на јединствене казне затвора у трајању од по 5 година и 2 месеца, док су због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ окр. Александар Дрефљак, Марко Мандић, Марко Миковић, Душан Јовчић и Јанко Јаничић  осуђени на казне затвора у трајању од по 5 година, те је према окр. Душану Јовчићу, Далибору Огњановићу и Александру Јовићу изречена мера безбедности одузимања предмета и то биљних засада и опојне дроге канабис.

Окривљени Бојан Бојковић, према коме је поступак раздвојен, Далибор Огњановић, Александар Дрефљак, Марко Мандић, Марко Миковић, Душан Јовчић, Јанко Јаничић и Александар Јовић су оглашени кривим што су у периоду од средине 2014. године па до 2. априла 2015. године, на територији Републике Србије – у Београду, Новом Саду и Јагодини, као криминална група, неовлашћено производили и држали опојну дрогу канабис, чија је производња, промет и употреба забрањена, а која је проглашена за опојну дрогу, ради њене продаје, тако што су:

  • по договору окр. Бојковића и Јовића, окр. Јовић у више наврата набављао потребну електро опрему неопходну за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, у чему је учествовао окр. Огњановић обезбедивши део средстава за финансирање ове набавке, па је окр. Јовић у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис, од новца који су му обезбедили окр. Бојковић и Огњановић, поред опреме коју је претходно набавио за потребу групе за импровизоване лабараторије у Новом Саду и Винчи, набавио је већу количину машинске и електро опреме која се користи за узгајање канабиса у вештачким условима,
  • окр. Бојковић је половином јуна 2014. године, у Новом Саду, изнајмио кућу и у циљу стварања услова за производњу опојне дроге канабис у вештачким условима извршио адаптацију дела куће тако што је извршио изолацију зидова, после чега је окр. Јаничић извршио инсталацију илегалног прикључка на електро мрежу, а потом инсталирао машинску и електро опрему за осветљавање, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис,
  • по извршеној адаптацији дела куће и инсталирање опреме у просторије приземља куће, у 305 пластичних саксија, а у просторији на спрату у 180 пластичних саксија, окр. Бојковић је засадио семенке биљке канабис, које су 2. априла 2015. године затечене у фази цветања,
  • окр. Мандић и Миковић су наизменично боравили у кући и заливали и прехрањивали биљке, контролисали осветљење, температуру и влажност ваздуха, док су окр. Бојковић, Огњановић и Дрефљак континуирано проверавлаи процес производње, те су на спрту куће држали и два црна пвц џака у којима се налази сирова биљна материја канабис, у једном у количини од 1734,58 грама, а у другом у количини од 1169,69 грама,
  • по договору окр. Бојковића и Дрефљака, средином фебруара 2015. године окр. Дрефљак је придобио Јовчића за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима, после чега је у кући окр. Јовчића у Београду окр. Бојковић, користећи новчана средства која је претходно обезбедио са окр. Огњановићем, извршио адаптацију 4 просторије тако што је извршио изолацију зидова и друге припремне радове, након чега је окр. Јаничић инсталирао машинску и електро опрему за осветљавање, довод и филтрацију ваздуха, наводњавање и другу опрему неопходну за производњу опојне дроге канабис, коју је претходно набавио окр. Јовић,
  • у међувремену, дана 28. фебруара 2015. године, по договору окр. Бојковића и Мандића, окр. Мандић је отпутовао у Краљевину Холандију, где је за све време боравка од окр. Бојковића добијао упутства која су се односила на куповину семенки и супстанци намењених за производњу опојне дроге канабис, па се, након што је купио за сада неутврђен број семенки канабиса, користећи новчана средства која у ту сврху претходно добио претходно од окр. Бојковића и Огњановића, вратио у Београд, од чега је 150 семенки окр. Бојковић предао окр. Јовићу како би криминална група у Јагодини организовала продавање опојне дроге канабис,
  • по извршеним припремама окр. Бојковић је средином марта 2015. године, у поткровљу куће окр. Јовчића у Београду, у 473 пластичне саксије засадио семенке канабиса које су 2. априла 2015. године затечене у висини стабљике око 5 цм, а у 282 отворена пластична калупа, такође, засадио семенке канабиса које су истог дана затечене у висини стабљика у висини од 2-3 цм,
  • све време након засађивања окр. Јовчић је наставио да залива, прихрањује и надгледа процес клијања о чему је обавештавао окр. Бојковића, док је окр. Дрефљак повремено долазио и проверавао процес узгајања биљака обавештавајући о томе окр. Бојковића и Огњановића.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  7. децембра 2018. године решење Кж1 По1 11/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбама указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредба кривичног поступка јер је изрека пресуде неразумљива и противречна сама себи, о чињеницама које су предмет доказивања нису дати јасни разлози, а постоји знатна противречност између онога што се налази у разлозима пресуде у садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника, због чега није могуће испитати правилност и законитост првостепене пресуде.


 

 

25. јануар 2019. године
ИВАНА ПОПИН

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 97/15 од 8. јуна 2017. године окр. Ивана Попин је због извршења продуженог кривичног дела превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци и новчану казну у износу од 200.000,оо динара. Оштећена привредна друштва су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућена на парницу.

Окривљена Ивана Попин је оглашена кривом што је, након што је окр. Горан Мацура, према коме је кривични поступак раздвојен, а који је поступао у својству директора привредног друштва „Т“ представљајући се и потписујући се као Д.К. закључио уговоре о изнајмљивању канцеларијског простора за фирму „Т“ у Новом Саду, као и закуп магацинског простора у Новом Саду, те затим закључио са оператером мобилне телефоније уговоре о коришћењу 5 телефонских бројева и са „СББ“ уговор на основу кога је у наведени простор инсталирана имејл адреса привредног друштва „Т“ за слање захтева и пријем поште, у својству комерцијалисте привредног друштва „Т“ из седишта предузећа позивала одговорна лица оштећених привредних друштава, чије је понуде проналазила на огласним сајтовима на интернету, представљајући се лажним именом и то као М.М, те је наручивала робу договарајући цену и услове њеног плаћања и испоруке са што дужом валутом плаћања, а потом по постигнутом договору на састанке оранизоване у седиштима оштећених привредних друштава или у канцеларији привредног друштва „Т“ у Новом Саду је одлазио окр. Мацура представљајући се као Д.К, директор привредног друштва „Т“, у ком својству је водио преговоре по инструкцијама добијеним од окривљеног – сведока сарадника Игора Перовића и окр. Зорана Сукњаје, те својеручно потписивао уговоре о пословној сарадњи, као и менице које су издавана у виду обезбеђења плаћања преузете робе по истеку валуте плаћања, при чему су сви окривљени знали да на рачуну привредног друштва нема новца и да се не очекује никакав прилив, те да роба неће ни бити плаћена, а потом је роба возилима добављача или комби возилима аутопревозиника привредног друштва из Новог Сада ангажованог од привредног друштва „Т“ превожена до закупљеног магацинског простора где су је, по претходно договореном проценту, окривљени међусобно делили и пребацивали у своја складишта, а потом одатле, за готов новац, ову робу по цени знатно нижој од тржишне продавали даље физичким лицима као купцима, не водећи књиговодствену евиденцију у привредном друштву „Т“ у намери да себи и другима прибаве противправну имовинску корист, на који начин је окривљена, заједно са окривљеним – сведоком сарадником Игором Перовићем, те окр. Зораном Сукњајом, Александром Бојовићем и Гораном Милошевићем, као и са окр. Гораном Мацуром учествовала у наношењу штете привредним друштвима у укупном износу од 2.672.906,оо динара, као и прибављању имовинске користи себи и другима, преко привредног друштва „Т“ у наведеном износу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљене.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 25. децембра 2018. године пресуду којом је преиначило првостепену пресуду, само у погледу одлуке о казни, и окр. Ивану Попин због извршења продуженог кривичног дела превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 200.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о казни, првостепени суд је правилно као олакшавајуће околности на страни окривљене ценио њено здравствено стање, као и породичне прилике, а као отежавајућу околност бројност радњи у којима је учествовала односно чињеницу да је учествовала у дванаест појединачних радњи. Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд ранијој осуђиваности окривљене због кривичног дела превара није дао одговарајући значај. Стога је Апелациони суд окривљену осудио на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 200.000,оо динара налазећи да ће се овако одмереним казнама постићи сврха кажњавања.



16. јануар 2019. године
НИКОЛА КОМАТИНА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 76/11 од 20. децембра 2017. године окр. Никола Коматина је због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 4. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 3 месеца, те је од истог одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 500,оо евра, окр. Горан Василић је због извршења кривичног дела давање мита из члана 368, став 1. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 3 месеца.

Окривљени Никола Коматина је оглашен кривим што је 1. априла 2011. године, као службено лице у својству инсепктора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије, након контроле у једном објекту у коме је Горан Јанковић који је правноснажном пресудом осуђен да је без одобрења организовао приређивање посебне игре на срећу клађењем након што је пропустио да поднесе пријаву због утврђених неправилности у раду, против осуђеног Горана Јанковића, иако је на то овлашћен као инспектор у Управи за игре на срећу, дана 6. априла 2011. године, у кафићу у Београду, примио од осуђеног Горана Јанковића 500,оо евра на име поклона поводом обављене контроле и непријављивања уочених недостатака и констатованих неправилности у непријављеном објекту у Београду.

Окривљени Горан Василић је оглашен кривим што је у периоду током јула месеца 2010. године до 17. маја 2011. године, у Београду, најмање 6 пута дао по 500,оо евра Дарку Пуачи који је осуђен правноснажном пресудом, на име поклона који је осуђени Дарко Пуача примио, да као службено лице у својству инспектора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије, у оквиру свог службеног овлашћења, не би вршио контролу у објектима правног лица „Феникс“ чије је одговорно лице у својству оснивача и влансика окр. Василић.

Такође, првостепеном пресудом:

  • окр. Његош Џелетовић, окр. Душица Маловић – Кљајић  окр. Милош Лучић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346.  КЗ, те кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и кривично дело примање мита из члана 367, став 1. КЗ (од чега окр. Лучић кривично дело злоупотреба службеног положаја и примање мита у помагању),
  • окр. Никола Коматина и окр. Саша Марчета су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ,
  • окр. Жељко Доронтић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368, став 1. КЗ и кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ,
  • окр. Зоран Стојановић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368, став 1. КЗ, те је према њему одбијена оптужба да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 1. КЗ и 
  • окр. Горан Василић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ. 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал, између осталог, је окр. Његошу Џелетовићу стављено на терет да је током јула месеца 2010. године на територији Републике Србије, заједно са осуђеним Дарком Пуачом, организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја, ради стицања финансијске или друге користи, чији припадници су постали окр. Душица Маловић Кљајић, Никола Коматина, Милош Лучић и осуђена Наташа Агатоновић, свесно прихватајући активности организоване криминалне групе као своје, показујући припадност извршењем постављених задатака од стране организатора организоване криминалне групе и вршењем кривичних дела, па је тако, у оквиру планиране активности организоване криминалне групе, окр. Џелетовић, заједно са осуђеним Пуачом, до 17. маја 2011. године омогућавао приређивачима посебних игара на срећу на аутоматима и клађењем да се баве приређивањем игара на срећу без претходно добијеног одобрења о испуњености услова за добијање одобрења, као и приређивачима који су имали одобрење за приређивање посебних игара на срећу да се баве приређивањем игара на срећу у објектима за које није дато одобрење и са непријављеним апаратима и уплатним местима, неплаћање накнаде по Закону о играма на срећу и неевидентирајући укупан остварен приход тако што су окр. Џелетовић, осуђени Пуача, као организатори, и окр. Маловић Кљајић, Коматина, Лучић и осуђена Агатоновић, као припадници организоване криминалне групе, обавештавали приређиваче посебних игара на срећу и давали инфомрације путем мобилних телефона и смс порука, када и где ће бити обављена планирана контрола рада приређивањча посебних игра на срећу, договарали начин и контроле, давали им упутства на који начин да објекте учине мање уочљивим за контролу, давали инструкције и савете на који начин да се припрема за контролу, коју документацију да прибаве, обавештавали их о времену поласка контрола у места где се налазе непријављени објекти за приређивање посебних игара на срећу, да би приређивачи уклонили апарате и прикрили објекте у којима се приређују посебне игре на срећу без одобрења, обавештавали о пристиглим анонимним пријавама у вези са оваквим њиховим радом, затим по претходном договору и из помоћ других приређивача посебних игара на срећу који су радили са одобрењем, омогућавали приређивачима који су радили без одобрења, да фиктивним уговорима о власништву доказују да се ради о апаратима који се налазе у закупу контролисаних приређивача и омогућили им избегавања прекршајне и кривичне одговорности, истовремено омогућавали приређивачима посебних игара на срећу да уз одређену накнаду након контроле доставе накнадно прибављене дозволе на име других приређивача који су имали одобрење, а заузврат од приређивача, којима су омогућили рад без плаћања накнаде за одобрење и накнаде за приређивање игара, као и избегавање прекршајне и кривичне одговорности, на име достављања информација о времену и месту планираног обављања контроле, добијали готов новац и друге поклоне, а припадници организоване криминалне групе поступајући по унапред договореном плану и налозима организатора и у оквиру деловања организоване криминалне групе, поред јављања приређивачима посебних игара на срећу о плановима и поступањима на терену инспектора Управе за игре на срећу, да би прикрили своју делатност, приликом обављања контрола, сачињавали фалсификоване записнике о извршеној контроли, наводећи да су само поједини апарати радили без одобрења, а да објекти за приређивање посебних игара на срећу имају, односно поседују одобрење за рад и у коме би констатовали наводно учињени прекршај од стране приређивача, иако су у конкретном случају радило о приређивању посебних игара на срећу без одобрења, за шта је предвиђена кривична одговорност, а после извршених контрола организаторима јављали о резултатима контроле и предузетим мерама и од њих добијали инструкције за даље поступање, за шта су од приређивача добијали готов новац и друге поклоне, у виду прехрамбених производа и запослења својих рођака, док је улога окр. Лучића била да помаже осуђеном Пуачи унапред обећаним прикривљањем и стварањем услова за извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја, истовремено да информације које је добијао од окр. Џелетовића и осуђеног Пујаче о месту и времену планираних контрола инспектора Управе за игре на срећу преноси приређивачу посебних игара на срећу, осуђеном Божи Тепавчевићу, који се бавио приређивањем игара на срећу у већем броју објеката на територији Републике Србије без одобрења, а заузврат добијао готов новац, на име поклона и део предавао осуђеном Пуачи, а део задржавао за себе, па су таквим поступањем омогућили приређивачима посебних игара на срећу да нанесу штету буџету Републике Србије на име не плаћања накнада за одобрење и накнада за приређивање игара у укупном износу од 110.991.986,30 динара, истовремено омогућили приређивачима посебних игара на срећу прибављање имовинске користи у износу од 179.776.129,оо динара, остварене приређивањем посебних игара на срећу, клађењем и аутоматима, без одобрења и без евиденције у пословној документацији.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окр- Николе Коматине и Горана Василића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 19/18 којом је преиначило првостепену пресуду у делу којим је окр. Никола Коматина осуђен због извршења кривичног дела примање мита из члана 367, став 4. КЗ и према истом, због наступања апсолутне застарелости кривичног дела (1. априла 2017. године), одбио оптужбу за извршење напред наведеног дела. Усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал првостепена пресуда је преиначена, само у делу одлуке о казни у односу на окр. Горана Василића, те је исти због извршења кривичног дела давање мита из члана 368, став 1. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године. Првостепена пресуда је укинута у ослобађајућем делу и предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење. 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Горана Василића, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове личне и породичне прилике. Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал наводи да су исте утврђене околности уобичајеног карактера и ни саме за себе ни у међусобној повезаности се не могу сматрати нарочито олакшавајућим околностима. Стога је Апелациони суд, ценећи те околности, као и чињеницу ранијег живота окривљеног, окривљеног осудио на казну кућног затвора у трајању од 1 године налазећи да ће се управо овако изреченом казном затвора остварити сврха кажњавања у оквиру опште сврхе кривичних санкција.

У делу у коме је првостепена пресуда укинута када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела Апелациони суд, између осталог, налази да разлози које је навео првостепени суд су нејасни јер се из истих не може извести јасан закључак у погледу резона суда који га је определио да донесе овакву одлуку. У конкретном случају првостепени суд је пропустио да цени изведене доказе, појединачно и у међусобној повезаности, већ је суштински пресуду у овом делу заснивао на исказима окривљених који су негирали извршење кривичног дела, при чему је изостала детаљна анализа пресретнутних телефонских разговора који су међусобно водили окривљени, а имајући у виду садржину истих разговора остаје нејасно како првостепени суд закључује да се истима суштински потврђује одбрана окривљених.

Када је у питању кривично дело злоупотреба службеног положаја разлози првостепеног суда нису прихватљиви за Апелациони суд. Наиме, околност да није изричито прописано да инспектори Управе за игре на срећу не смеју обавештавају окривљене о времену и месту планираних контрола, ни у ком случају не може указивати да су окривљени овлашћени да то чине. Ово стога што из методологије рада инспектора у поступку надзора и контроле приређивача игара на срећу, као и шеме послова радника запослених у Министарству финансија – Управе за игре на срећу, а пре свега и самог Закона о играма на срећу, између осталог произлази и обавеза вршења надзора над приређивачима игара за срећу. Прихватање логике првостепеног суда по ком обавештавање приређивача игара на срећу о времену и месту вршења контроле није незаконита радња је у супротности са суштином Закона о играма на срећу којима је прописана и обавеза вршења надзора над приређивањем игра на срећу, па би прихватањем овакве логике првостепеног суда вршење овог надзора и контроле било потпуно обесмишљено због чега су овакви разлози првостепеног суда за Апелациони суд не прихватљиви.




15. јануар 2019. године
ИВАН ПАВЛОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 81/16 од 1. децембра 2017. године окр. Иван Павловић је због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, док су због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 2. КЗ окр. Радош Зечевић и Радоје Радуловић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Према окривљенима је, такође, изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то: мобилних телефона, новчаница и др.

Окривљени Радош Зечевић и Радоје Радуловић су оглашени кривим што су, заједно са правноснажно осуђеним Иваном Павловићем и Велимиром Кривокапићем, од месеца јуна 2008. године па до 15. јула 2009. године:

  • тачно неутврђеног дана током месеца јула 2008. године, окр. Иван Павловић, ангажовао НН морнаре на прекоокеанском броду усидреном у једној од лука у Латинској Америци, Аргентини или Бразилу, да преузму и на скривено место на броду сместе опојну дрогу кокаин у количини од 24 кг, коју је претходно, ради даље продаје купио од непознатих лица у Аргентини или Бразилу, а затим лично и преко окр. Велимира Кривокапића одржавао телефонску комуникацију из Србије са ангажованим НН морнаром и тако пратио трансфер кокаина, након чега је окр. Павловић 14. августа 2008. године упутио окр. Кривокапића у Холандију, где је исти обавестио лице задужено за прихват дроге, да брод са кокаионом стиже у Белгију 18/19. августа 2008. године, те у периоду од 1. до 4. септембра 2008. године у Амстердаму организује прихват и преузме кокаин у количини од 24 кг, што је Н.Б. и учинио, а затим исти преда купцима са којима је окр. Павловић унапред договорио продају, у чему је био спречен интервенцијом холадске полиције која је 5. септембра 2008. године у Амстердаму, Н.Б.. лишила слбоде и том приликом код њега пронашла и одузела 25 кг кокаина и 1.451.675,оо евра, као и количину од 8,3 кг кокаина који потичу из претходне набавке дроге, након чега је против Н.Б. вођен и окончан кривични поступак пред судом у Амстердаму при чему је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година;
  • средином месеца септембра 2008. године, окр. Павловић у земљама Латинске Америке, Аргентини и Бразилу, од непознатог лица купио ради даље продаје тачно неутврђену количину опојне дроге кокаин, након чега је окр. Кривокапић, по налогу окр. Павловића, успоставио контакт са морнаром на броду Д.Р, и истог ангажовао ради превоза кокаина и при том с њим договорио цену за услуге превоза, скривања и истовара кокаина, те је са овим морнаром, у циљу праћења и контроле превоза дроге, одржавао телефонску комуникацију током пловидбе брода од Јужне Америке до Европе, информишући се тада о тренутној позицији брода и времену упловљавања, о чему је редовно обавештавао окр. Павловића, па је окр. Павловић, ради организације прихвата и дистрибуције дроге послао у Антверпен В.Р, док је З.Р. ангажовао да директно с брода у луци Антверпен изврши преузимање кокаина, након чега је З.Р, преузевши кокаин, по налогу окр. Павловића предао 17. септембра 2008. године 11 кг кокаина В.Р, од којих је овај 9 кг предао непознатом лицу – купцу са којим је продају претходно договорио окр. Павловић, а 2 кг кокаина је 18. септембра 2008. године В.Р. предао Д.К, којом приликом су, у моменту примопредаје, обојица лишени слободе од стране белигијске полиције, те им је одузето 2 кг кокаина, да би у наставку полицијске акције били лишени слободе и З.Р. и Д.Р, те су Р,К, Р.и Р. након спроведеног кривичног поступка, пред судом у Антверпену, осуђени, сваки по на особ, на казну затвора у трајњу од по 4 године, и новчану казну од по 2.000,оо евра,
  • током месеца новембра 2008. године, окр. Павловић у Латинској Америци од непознатог лица купио ради даље продаје тачно неутврђену количину опојне дроге кокаин, те ову дрогу предао ради транспорта морнарима З.М. и Ђ.В. уз налог да исту сакрију и по доласку у Италију предају лицима које он овласти, да би 17. новембра 2008. године у Равени, у моменту примопредаје дроге између М. и В. и лица која је окр. Павловић упутио да преузму дрогу, Д.Ж. и В.М, италијанска полиција запленила опојну дрогу кокаин 11,797 кг нето тежине и наведена лица лишила слободе, против којих се води кривични поступак у Италији,
  • почетком месеца октобра 2008. године, окр. Павловић ангажовао на броду, усидреном у луци у Јужној Америци морнара М.П. да преузме, утовари, сакрије и касније испоручи тачно неутврђену количину опојне дроге, кокаин, коју је претходно ради даље продаје купио, па је окр. Павловић у циљу праћења транспорта са М.П, током пловидбе према Европи, из Београда одржавао телефонску комуникацију, док је непосредно пред долазак брода у луку Антверпен, упутио у Белгију, ради преузимања кокаина, Д.С. и Д.Ч, где су се срели са морнаром М.П. 23. новембра 2008. године у Антверпену, када их је приликом примопредаје 20 кг кокаина белгијска полиција лишила слободе, у наставку акције откривања кријумчара дроге, дана  24.новембра 2008. године лишили слободе још 4 лица, као и морнара с брода претресом чије кабине су пронашли и одузели још 6 кг кокаина, који је ту био смештен по налогу и упутству окр. Павловића, након чега је вођен пред судом у Антверпену кривични поступак против свих лица лишених слободе у овој акцији белгијске полиције,

након чега је окр. Зечевић, по приспећу новца зарађеног продајом опојне дроге, кокаина, у земљама Западне Европе у Београду овај новац који је био у ситним апоенима, по налогу окр. Павловића у мењачницама укрупњавао у веће апоене и затим односио и полагао у унапред изнајмљене сефове у банкама, и по потреби, и на позив окр. Павловића из сефова узимао одређене новчане износе – евре и предавао истоме, уплаћивао електронске допуне за мобилне телефоне које су користили окр. Павловић и за превоз кокаина ангажовани морнари да би окр. Радуловић по његовом доласку у Београд, а на позив окр. Павловића, средином јануара 2009. године, након што му је окр. Зечевић, по Павловићевим инструкцијама, изнајмио стан, у овом стану чува ватрено оружје које је претходно од Н.Н. лица купио окр. Павловић, као и већи број мобилних телефона путем којих је окр. Павловић одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји ове дроге, и на које мобилне телефоне се окр. Радуловић повремено јављао па је након обављених разговора преносио поруке и инфомрације окр. Павловићу везану за набавку и продају кокаина, као и вршио електронске допуне за припејд картице у мобилним телефонима, како окр. Павловића тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, истовремено је окр. Радуловић пружао и физичку заштиту окр. Павловићу у моменту његових излазака из стана и кретања по граду и шире.

Окривљени Иван Павловић је оглашен кривим и што је тачно неутврђеног дана у току месеца новембра 2008. године, у Београду, по договору са Д.Ч, од НН лица набавио преиначену, неистиниту јавну исправу ради употребе и то пасош и возачку дозволу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 16. новембра 2018. године пресуду Кж1 По1 6/18 којом је потврдило првостепену пресуду у односу на окривљеног Радоша Зечевића, а преиначило првостепену пресуду у односу на окривљеног Радоја Радуловића, те истог ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 2. КЗ. Према окр. Ивану Павловићу, због наступања апсолутне застарелости кривичног дела, одбијена је оптужба за извршење кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ РС.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Радоју Радуловићу је стављено на терет, да је заједно са правноснажно осуђенима Иваном Павловићем, Велимиром Кривокапићем и Радошем Зечевићем, од месеца јуна 2008. па до 15. јула 2009. године, по доласку у Београд на позив окр. Павловића, средином јануара 2009. године, након што му је окр. Зечевић по Павловићевим инструкцијама изнајмио стан, у овом стану чувао ватрено оружје, које је претходно купио окр. Павловић, предао их окр. Радуловићу као и већи број мобилних телефона путем којих је окр. Павловић одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји ове дроге, и на које мобилне телефоне се окр. Радуловић повремено јављао па је након обављених разговора преносио поруке и инфомрације окр. Павловићу везану за набавку и продају кокаина, као и вршио електронске допуне за припејд картице у мобилним телефонима, како окр. Павловића тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, истовремено је окр. Радуловић пружао и физичку заштиту окр. Павловићу у моменту његових излазака из стана и кретања по Београду и шире.

Такође, оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Ивану Павловићу је стављено на терет да је тачно неутврђеног дана у току месеца новембра 2008. године, у Београду, по договору са Д.Ч, од НН лица набавио преиначену, неистиниту јавну исправу ради употребе и то пасош и возачку дозволу.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на Радоја Радуловића, првостепена пресуда је преиначена, имајући у виду да је истом овај окривљени оглашен кривим да је средином јануара до 2009. године у стану који му је изнајмио окр. Зечевић држао већи број мобилних телефона путем којих је окр. Павловић одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји дроге и на које мобилне телефоне се затим окр. Радуловић поверемено јављао, па је након обављених разговора преносио поруке и информације окр. Павловићу везано за набавку и продају кокаина, вршио електронске допуне за припејд картице мобилних телефона како окр. Павловића тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, а у изреци се у осносу на радње окр. Павловића и Кривокапића, везане за набавку и продају кокаина, наводе јул, август, септембар, октобар закључно са новембром 2008. године, то произлази да је закључак суда из образложења првостепеног суда да окр. Павловић није могао да усмерава акције прецизно знајући у сваком тренутку где се дрога налази, у коју луку стиже, ко је преузима и даље дистрибуира и где новац стиже без подршке коју је предузимао окр. Радуловић није тачна јер радње за које се терети окр. Радуловић једноставно не одговарају времену извршења кривичног дела и радњама за које је окр. Павловић оглашен кривим. С обзиром на наведено, као и на чињеницу да пружање физичке заштите окр. Павловићу и вршења одређених послова за окривљеног на начин како је то описано у оптужном акту не представљају радње извршења кривчног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога то је Апелациони суд, усвајањем навода жалбе браниоца окривљеног, првостепену пресуду преиначио у овом делу и овог окривљеног, услед недостатка доказа, ослободио од оптужбе. 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)